„Наше акције су наша будућност – боља производња, боља исхрана, боље окружење и бољи живот!“
У Србији се 16. октобар, Светски дан хране, обележава од 2001. године. Храна коју одаберемо и начин на који је конзумирамо утиче на наше здравље и здравље наше планете. То има утицаја на начин рада пољопривредно-прехрамбених система и зато морамо бити део промена. Мото под којим се ове године обележава 16. октобар је „Наше акције су наша будућност- боља производња, боља исхрана, боље окружење и бољи живот”, а фокус је на јачању одрживих прехрамбених система и изградњи свести о важности здравог и одрживог начина живота.
Пољопривредно-прехрамбени системи запошљавају милијарду људи широм света, више него било који други привредни сектор. Штавише, начин на који производимо, конзумирамо и, нажалост, бацамо храну, оставља велики данак нашој планети, вршећи непотребан утицај на природне ресурсе, животну средину и климу. Производња хране пречесто деградира или уништава природна станишта и доприноси изумирању врста. Таква неефикасност кошта нас билионе долара, али, што је најважније, данашњи пољопривредно-прехрамбени системи откривају дубоке неједнакости и неправде у нашем глобалном друштву.
Данас у свету више од 3 милијарде људи (скоро 40% светске популације) не може себи приуштити здраву исхрану. Да ли знате да се 14% хране у свету изгуби због лоше бербе, складиштења и транспорта, а још 16% изгубе продавци, ланци ресторана и потрошачи.
Паралелно са овим у свету се наставља повећање прекомерне тежине и гојазност код људи. У Србији је према резултатима последњег истраживања из 2019. године у популацији 15 и више година сваки други становник био прекомерно ухрањен (57,1%), односно сваки трећи је био предгојазан (36,3% - БМИ 25-29,9kg/m2) и сваки пети гојазан (20,8% - БМИ>30kg/m2). Значајно већи проценат гојазних становника је у Војводини (25,4%), међу сиромашним, мање образованим особама и у приградским насељима. Подједанако су гојазни жене и мушкарци, а већи је проценат предгојазних мушкараца (43,4%) него жена (29,9%). Према резултатима истих истраживања у Србији је 2013. године било 21,2% гојазних, а 2006. године 17,3%.
Какве су навике у исхрани становника Србије? Коришћење животињских масти се повећало на 39,2%, а највише је заступљено код становника Војводине (51,3%). Доминантно се користи бели хлеб у исхрани (86,2%), а 1-3 пута недељно рибу једе сваки трећи становник (33,3%). Воће сваки дан једе 39,4% становника, а поврће или салату 50,2%. Сваки 11 становник досољава храну пре него што је проба (9,5%). Жене показују здравије навике у односу на мушкарце, као и особе вишег образовања и бољег материјалног статуса. Према подацима из 2017. године 64% становника ЕУ је свакодневно конзумирало воће, а 63,6% поврће.
У 2019. години одрасли становници Србије су у просеку седели 4,7 сати дневно, а ексцесивном седантерном стилу живота (седење 420 и више минута или 7 и више сати у току дана) је било изложено 23% становника 15 и више година. Скоро две трећине становника (64,6%) старости од 18 до 64 године испуњава препоруке СЗО за извођење физичке активности која утиче на побољшање здравља.
Морамо утицати на оно што се производи повећањем наше потражње за одрживо произведеном нутритивно вредном храном, а истовремено бити одрживији у свакодневним активностима, пре свега смањењем губитака хране и бацања. Имамо одговорност и да ширимо информације и знање, изграђујући свест о важности здравог и одрживог начина живота. Напори да се ублаже климатске промене, деградација животне средине и наше благостање зависе од тога. Ми смо оно што једемо, а будућност хране је у нашим рукама. Боља производња, боља исхрана, боље окружење и бољи живот!
Мењајмо наше навике у корист здравља!
Прим. мр сц мед др Нада Косић Бибић, спе. социјалне медицие
Начелник Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље Суботица
