SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA, 10. septembar
“Stvarajmo nadu kroz akciju”
Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije od 2003. godine obeležava 10. septembar kao Svetski dan prevencije samoubistva. Tema obeležavanja “Stvarajmo nadu kroz akciju” je ista od 2021. do 2023. godine i ima za cilj pokretanje razgovora i podsećanje da postoji alternativa samoubistvu. Naši postupci, bez obzira koliko veliki ili mali, mogu pružiti nadu onima koji se bore. Podsticanjem razumevanja, razmenom znanja i iskustava želimo da ljude ohrabrimo i podstaknemo da preduzimaju akcije. Za sprečavanje samoubistva potrebno je da postanemo svetionik onima koji pate. Svako od nas može biti svetionik.
Iako globalna stopa suicida pokazuje znake padanja procena je da godišnje 703.000 ljudi u svetu izgubi život zbog samoubistva ili jedan na svakih 100 smrtnih slučajeva (1,3%). Preko polovine smrtnih slučajeva zbog suicida (58%) dogodi se pre navršene 50. godine života. Iako su stope suicida najviše kod osoba starijih od 65 godina, zabrinjava podatak da je globalno suicid četvrti vodeći uzrok smrti osoba uzrasta od 15. do 29. godine. Dok se većina suicida dešava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima (77%), najveća starosno standardizovana stopa samoubistava je u zemljama sa visokim prihodima.
Stopa suicida je dvostruko veća kod muškaraca nego kod žena. Srbija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida (12,9 na 100.000), a prošle godine je 770 osoba izvršilo suicid (591 muškarac i 179 žena, podaci RZZS). Stope su najviše na severu zemlje, u Severnobačkom okrugu (26,2 na 100.000). U Severnobačkom okrugu su prošle godine 42 osobe izvršile suicid, a više je muškaraca (33 ili 78,6%). Više od petine osoba je mlađe od 50 godina (21,4%), 45% su uzrasta od 50 do 70 godina, a svaki treći je stariji od 70 godina.
Suicidalno ponašanje je vrlo složeno. Faktori rizika su brojni i različiti, a stručnjaci ističu da su vodeći riziko faktori raniji pokušaj suicida i mentalni i psihički poremećaji (na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola). Doživljene traume, nasilje ili zlostavljanje, žalost zbog gubitka, katastrofe, migracije i izolacija su snažno povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Brze neplanirane reakcije bez promišljanja o posledicama u situacijama velikih finansijskih gubitaka, prekida partnerske veze ili teške bolesti mogu biti uzrok suicida.
Osam od 10 osoba koje se ubiju daju jasne znake upozorenja o svojim suicidalnim namerama. Važno je da znate koji su upozoravajući znaci suicida. Oni uključuju beznađe, osećaj zarobljenosti i bezizlaznosti, anksioznosti i uznemirenosti, povlačenje iz društva i izbegavanje prijatelja i porodice, bes koji je nekontrolisan, traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti, povećana upotreba alkohola ili droga, nemogućnost spavanja ili stalno spavanje i dramatične promene raspoloženja.
Nema jednog pristupa koji funkcioniše za sve. Možete pomoći nekome i dati nadu pokazujući da vam je stalo. Svi mi možemo dati doprinos, bez obzira koliko bio mali. Svi možemo odvojiti vreme i porazgovarati sa osobom koja je u stanju potrebe. Ne morate da im govorite šta da rade ili im dati gotova rešenja, ali jednostavno odvajanje vremena i prostora da saslušate nekoga o njihovim iskustvima nevolje ili samoubilačkih misli može pomoći. Empatija, saosećanje, istinska briga, znanje gde i ko može pomoći i želja da se pomogne su ključni za sprečavanje tragedije.
Stigma je glavna prepreka u pružanju pomoći. Ako ste zabrinuti za nekog u vašoj zajednici obratite se toj osobi, porazgovarajte sa njom i saslušajte je. Podstaknite one koji su u nevolji da ispričaju svoju priču, pružite im nadu i razumevanje bez osuđivanja. Vi možete napraviti razliku i biti svetionik nekome ko pati u vašem okruženju.
Zapalite sveću u blizini prozora u 20 sati 10. septembra i tako dajte podršku prevenciji samoubistva. Setite se voljene osobe koju ste izgubili. Dajte podršku preživelima od pokušaja samoubistva.
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, Načelnik Centra za promociju zdravlja
