2. oktobar 1904. - Posle osnivanja lista Bácsmegyei Napló-a novinar i književnik Karolj Čilag pokrenuo je prvi ilustrovani list pod nazivom Bácsország, na mađarskom jeziku. Naslovnu stranu ovog časopisa uradio je slikar i primenjeni umetnik Henrik Acel (1876-1946). Ovaj “ilustrovani i beletristički list” primljen je vrlo toplo od publike i bio je veoma dobro uređivan.
1. oktobra 1840. - Osnovana je ustanova Nemzeti Kaszinó (Nacionalna Kasina). Svečano otvaranje je obavljeno 28. oktobra 1840. Prilikom osnivanja imala je 185 članova. Kao glavne ciljevi navedeni su unapređenje lepog vladanja, razvijanje duha kulturnog druženja i čitanje. Osnovna pravila Kasine brojala su devetnaest tačaka a sekretar je bio Bodog Speletić.
30. septembra 1983. – U Narodnom pozorištu - Népszinhaz održana je premijera predstave „Sabirni centar“ po tekstu Dušana Kovačevića a u režiji Boška Pištala.
29. septembra 1935. – Početkom pozorišne sezone počela akcija za osnivanje jednog stalnog amaterskog pozorišta u Subotici. Akciju je poveo „Neven“koji je ponovo počeo da izlazi početkom 1935. pod uredništvom Jose Šokčića. Dana 29. septembra 1935. godine održana je osnivačka skupština u Gradskoj većnici, na kojoj je izabrana uprava i primljena su pravila“ Udruženja za subotičko pozorište“.
28. septembar 1697. - U borbama kod Sente, 11. septembra 1697. godine, austrijska vojska predvođena princom Evgenijem Savojskim, nanela je težak poraz Turcima. Prilikom pregrupisavanja trupa vojska Eugena Savojskog ulogorila se 28. septembra 1697. godine na istočnoj obali jezera Palić (u pojasu između današnjeg Muškog štranda i Vikend naselja). Kao svedočanstvo, o mestu gde je podignut logor, ostala su dva crteža i opis okoline (na francuskom jeziku), koja su kasnije pronađena u bečkom Ratnom arhivu. Zanimljivo je da se Palić spominje kao „bara sakupljena od kiše“.
27. septembar 1873. – Urednik lista “Subatički glasnik” Kalor Milodanović, povodom izbijanja kolere u gradu, teško optužuje gradsku vlast da nije preduzela tim povodom ništa. U broju koji nosi datum 27. septembar 1873. godine on piše da su “vođe našeg puka danas ljudi koji su potrošili babino blago”.
26. septembar – Zabranjen rad Savezu poljoprivrednih radnika, koji je od 1925. godine, od kada je sedište njegove Centralne uprave bilo u Subotici, vrlo uspešno razvio svoje aktivnosti u Vojvodini. Materijalne prilike u kojima su živeli poljoprivrednici u Vojvodini bile su sve nepovoljnije i to je bio jedan od osnovnih razloga sve masovnijeg organizovanja seljaka u Savez poljoprivrednih radnika.
25. septembra 1727. godine subotički franjevci su, za potrebe izgradnje crkve i samostana, kupili u neposrednoj blizini nekadašnje tvrđave četiri kućice sa pripadajućim zemljištem. Vlasnici tih kuća Petar Vuković, Franjo Stantić, Franjo Šević i Luka Sarić potpisali su ugovor (sastavljen na nemačkom jeziku), koji je u ime viših vlasti potvrđen 14. oktobra 1727. U to vreme subotička tvrđava u potpunosti je napuštena jer su se graničarski kapetani iz nje morali iseliti još sredinom zime 1724.
Odlukom Gradskog senata, na ovaj dan, 24. septembra 1868. godine, jednoglasno je prihvaćen predlog Prosvetnog odbora i osnovana je Subotička gradska Muzička škola (Szabadkai Városi Zenede). Njen prvi direktor je bio Ištvan Frankl, profesor gimnazije i muzički laik, dok su prvi profesori bili Geza Alaga, Vince Soušek i Leonardo Barbaro. Upravo oni su i sačinili prvi nastavni plan za tri odseke škole – za odsek pevanja, violine i violončela.
23. septembra 1791. godine umro je u, nerazjašnjenim okolnostima, u Subotici pisac, prevodilac, knjižar Emanuil Janković (rođen 1758. u Novom Sadu). U protokolu pravoslavne crkve u Subotici zapisano je da je „Мануил Јанкович, житељ новосадски, умро у Суботици 23. септембра 1791. (po svoj prilici na putu iz Beča u Novi Sad). U tom dokumentu dalje piše da je „исповедио своја согрешенија јереју Михаилу Сточићу, пароху цркве св. Вознесенија, и причестио се свих тајана, а сахрањен је 24. септембра чрез јереја Јо[в]на Петровича, пароха [у] цркви св.