Aleksandra Isakov
Prilog koleginice Aleksandre Isakov od pre nekoliko dana koji je praktično akruelan za ovu press konferenciju:
I za Mađare i za Srbiju je važno da ima svog predstavnika u Briselu, ocenio je dr Balint Pastor.
Anamarija Viček, potpredsednica Saveza vojvođanskih Mađara kandidat je na listi mađarske vladajuće koalicije Fides – KDNP za poslanika u
Evropskom parlamentu.
Na današnjem pressu u prostorijama SVMa kandidatkinju za evropskog poslanicu ppreds dr Balint Pastor predsednik stranke.
On je podsetio da je prethodnih deset godina Andor Deli, iz redova SVM-a bio poslanik u Evropskom parlamentu a na listi mađarske vladajuće koalicije Fides – KDNP (...
detaljnije
Raditi u „Zorci“ bilo je kao da si član porodice. Ujutru kada vidim da ide dimnjak iz fabričkog dimnjaka, znao sam da teče proizvdonja i bio sam srećan. Ceo radni vek sam proveo u fabrici, 40 godina i osam meseci. Radio sam održavanju, ovako Antal Fodor, danas penzioner hemijske industrije „Zorka“ sumira svoj radni vek. Njegov čitav život odvijao se u radijusu oko „Zorke“, rođen je na 150 mestara od fabrike, i danas tu živi, kao dečak je želeo da radi u ovom nekadašnjem hemijskom gigantu i dok je zarađivao za sebe i porodicu bio je ponosan što radi u „Zorci“. Novinarima sada priča kako je nekada za dobijanje kredita bilo dovoljno da radiš u „Zorci“ – nisu bili potrebni ni žiranti ni obezbeđenje. U fabrici se vodilo računa da se...
detaljnije
Kompanija „Gebi“ najveći proizvođač stočne hrane u regionu postala je novi vlasnik dela žitomlinske kuće koja je pre deceniju i po otišla u stečaj.
Novi vlasnik žitomlinske kuće „Fidelinka“ je fabrika „Gebi“ iz prigradskog naselja Čantavir, najveći proizvođač stočne hrane u regionu. Kompanija „Gebi“ kupila je brend i logo „Fidelinke“, njene silose, mlin i testaru što predstavlja i srž nekadašnje najveće žitomlinske fabrike na ovom području.
„Agencija za zaštitu konkrencije 5. marta ove godine odobrila nam je kupovinu „Fidelinke“, kaže za „Politiku“ Atila Andraš Đuričin, menadžer u kompaniji „Gebi“.
„Gebi“ je „Fidelinku“ kupio od prethodnog vlasnika firme „EH investment...
detaljnije
Dobro pozorište drži prst na pulsu životnih dešavanja i to sam imao pred očima kada sam odabrao ovu dramu, kaže reditelj Armin Ric.
Kako živeti u vreme sveopšte laži i potrebe da, posebno na društveim mrežama, sebe i svoju okolinu predstavimo sjajnom i bez mana? Nekim od ovih pitanja bavi se reditelj Armin Ric u svojoj novoj predstavi „Tartif“ koju po Molijerovom delu radi u Drami na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta.
„Dobro pozorište je ono koje zna da drži prst na pulsu životnih zbivanja, i tokom izbora teksta to sam imao pred očima. U našem društvu sve domantnija je laž, sve se ređe sreće istinoljubivost, čistota u odnosima i stavovima. Zbog toga je „Tartif“ aktuelan. Na...
detaljnije
Problemi sa zastojem na granici sa kojim se sreću naši vozači i prevoznici u drumskom saobraćaju nepoznati su njihovim kolegama u regionu.
Kamioni na graničnim prelazima Horgoš i Kelebija sa Mađarskom u proseku na izlazak iz zemlje čekaju između 48 i 72 časa. Ispred graničnih rampi formirane su kilometarske kolone, od početka nedelje kolona kamiona na izlasku iz zemlje kod Horgoša bila je duga 11 kilometara. Kada se situacija malo „poboljšala“, kolona se smanjila na osam kilometara. Slična situacija je i na graničnom prelazu Kelebija gde kamioni takođe stoje u kilometarskom nizu.
„Mi imamo vozače iz Vojvodine koji bi za tri dana mogli da odvezu teret do Mađarske i dalje i da se vrate u zemlju, a oni za to vreme...
detaljnije
Ovog aprila, nakon 17 godina od kako je teatar iseljen, glumci i administracija trebali bi da se vrate u novu, obnovljenu zgradu Narodnog pozorišta. Od jesenje sezone igraće prve predstave na novoj sceni. Ipak, u pozorištu je još preostalo da se završi velika sala.
Ukoliko sve bude teklo po planu, građevinski radnici bi u drugoj polovini aprila trebali da izađu iz Narodnog pozorišta i ključeve najstarije pozorišne zgrade u našoj zemlji vrate umetnicima.
Nakon 17 godina od kako su glumci, tehnika i uprava iseljeni iz teatra zbog početka rekonstrukcije, dogradnje i obnove Narodnog pozorišta, ponovo će se vratiti pod krov svoje matične kuće. Preseljenje će biti dugotrajan i složen proces, ali niko od zaposlenih u...
detaljnije
Emeke Berenji je jedan od retkih biblioterapeuta u našoj zemlji koja kroz dela savremene lepe književnosti u razgovoru sa zainteresovanima pokušavam da im pomogne u razrešavanju mnogih životnih dilema.
Knjige nisu čuvari samo celokupnog ljudskog znanja, u njima je sva lepota, složenost i raznovrsnost ljudskih osećanja. Upravo zbog toga knjige, odnosno književni tekstovi mogu biti onaj putokaz koji će pronaći put u zapretenim međuljudskim odnosima i osećanjima.
Na toj sredokraći između knjiga i potrebe da se pomogne ljudima u određenim životnim situacijama svoje mesto našla je biblioterapija – kod nas još uvek novi metod rada sa grupama i pojedincima koji osećaju potrebu da razreše neke svoje...
detaljnije
Ikona stara više od tri veka predstavlja najstarije umetničko delo u Subotici.
Nakon otprilike mesec dana izbivanja, na svoje posebno mesto u oltaru Franjevačke crkve Svetog Mihovila vraćena je ikona Crne Gospe. O njoj su proeteklih tridesetak dana pažljivo brinuli stručnjaci Gradskog muzeja, pre svega dr Žužana Korhec Pap, restaurator i muzejski savetnik.
„Nisam restaurirala samu sliku već njeno srebro, srebrne ploče, krunu, ogradicu oko nje, kao i srebrne delove udubljenja koja je dodata ispred same ikone. Ovo je bila prilika da je odnesemo i na rendgen, kako bi se upotpunila dokumentacija“ kaže za Politiku dr Korhec Pap.
Rendgenski zraci nisu otkrili ništa novo...
detaljnije
Због ноћних температурних минуса највише су, као и неколико година уназад, страдали кајсија, бресква, али и јабуке. Колика је штета знаће се у наредних десетак дана.
И овога пролећа догодило се оно чега се воћари највише прибојавају: након што је кренула вегетација и воћњаци процветали, ударио је касни мраз. По правилу, од њега страдају пре свега кајсије и брескве, воће чија стабла се прва оките цветова који избијају пре листова, али страдају и јабуке и крушке и сво остало воће.
„Ово је већ шеста година заредом како имамо касне пролећне мразове и штете од њих. Обично рано крене вегатација и сокови у дрвећу под утицајем нагло отопљавања, и онда воћањци добију оштар „шамар“ у виду овог мраза“ каже за „Политку“ Тања Хорват, агроном и заштитар биља.
Тања Хорват у...
Промене у земљорадњи, ширење монокултура и ораничних површина отерало је птице. Зато су се на њивама населили мишеви. Ратари се штите отровима, али страда и други живи свет.
Отрови су посао Душана Баковића. Пажљиво их мери, дозира, зналачки распоређује како би њихово дејство било усмерено само на штеточине на чијем сузбијању ради. Тренутно, као један од сарадника предузећа „Еко Суб“ за дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију, ангажован је на сузбијању глодара дуж ограде поред аутопута.
Док то ради, поглед му пада и на околне њиве и забринут је када на ораницама види гомиле отрова неодговорно разбацане по земљи. „Не памтим годину са оволико глодара. Ратари би требали отрове да баце у...
detaljnije- 1 of 34
- ››
