Aleksandra Isakov
„Зуб оца“ – заједничка представа Српског позоришта у Мађарској и мађарске драме у Суботици
По мотивима драме Стевана Сремца „Поп Ћира и поп Спира“ два театра припремају представу која ће се играти на срспком и на мађарском језику, а биће изведена и у Будимпешти и у Суботици.
На сцени Српског позоришта у Мађарској, у центру Будимпеште увелико теку пробе на којима две попадије размењују заједљиве опаске. То глумци нашег јединог институционалног театра ван земље пробају нову представу „Зуб оца“ која је рађена по мотивима дела Стевана Сремца „Поп Ћира и Поп Спира“, а у режији Андраша Патакија. Представа настаје заједничким снагама два ансамбла, Српског позоришта у Мађарској и Драме на мађарском језику Народног позоришта у Суботици.
„Ово је историјска сарадња са...
Raditi u „Zorci“ bilo je kao da si član porodice. Ujutru kada vidim da ide dimnjak iz fabričkog dimnjaka, znao sam da teče proizvdonja i bio sam srećan. Ceo radni vek sam proveo u fabrici, 40 godina i osam meseci. Radio sam održavanju, ovako Antal Fodor, danas penzioner hemijske industrije „Zorka“ sumira svoj radni vek. Njegov čitav život odvijao se u radijusu oko „Zorke“, rođen je na 150 mestara od fabrike, i danas tu živi, kao dečak je želeo da radi u ovom nekadašnjem hemijskom gigantu i dok je zarađivao za sebe i porodicu bio je ponosan što radi u „Zorci“. Novinarima sada priča kako je nekada za dobijanje kredita bilo dovoljno da radiš u „Zorci“ – nisu bili potrebni ni žiranti ni obezbeđenje. U fabrici se vodilo računa da se...
detaljnije
Kompanija „Gebi“ najveći proizvođač stočne hrane u regionu postala je novi vlasnik dela žitomlinske kuće koja je pre deceniju i po otišla u stečaj.
Novi vlasnik žitomlinske kuće „Fidelinka“ je fabrika „Gebi“ iz prigradskog naselja Čantavir, najveći proizvođač stočne hrane u regionu. Kompanija „Gebi“ kupila je brend i logo „Fidelinke“, njene silose, mlin i testaru što predstavlja i srž nekadašnje najveće žitomlinske fabrike na ovom području.
„Agencija za zaštitu konkrencije 5. marta ove godine odobrila nam je kupovinu „Fidelinke“, kaže za „Politiku“ Atila Andraš Đuričin, menadžer u kompaniji „Gebi“.
„Gebi“ je „Fidelinku“ kupio od prethodnog vlasnika firme „EH investment...
detaljnije
Шта статистички подаци говоре о нашем граду?
Мање је становника, мање је беба, мање је домаћинстава, и мање је чланова у домаћинствима, али је више аутомобила.
Када би се, као у неком познатом филмском сценарију, једнога дана Суботичанин пробудио након што је преспавао период од 2011. до 2022. или рецимо до данас, шта би затекао? Прво би приметио да више нема Палића, ни насеља Чантавир, и Горњи и Доњи Таванкут. Узнемирио би га вероватно већи број аутомобила на улицама, што му је половина родбине у иностранству, али и да му је плата испод републичког просека.
Управо тако могли би да се илуструју резултати последњег пописа становништва у односу на податке прикупљене пре десет година. Суботица...
detaljnije
Градски музеј приредио је изложбу аквизиција које су начињене у последњих девет година, а већина предмета у установу је стигла као поклон суграђана
У домовима многих грађана постоје предмети, фотографије, можда омоти давно поједене чоколаде, или документи који нису само обични део покућства, нешто са чим не зна шта да се ради. Они су, често, фрагмент историје средине који свој пуни смисао и значај добијају тек када се, као прави делић слагалице, нађу на одговарајућем месту. У фонду Градског музеја где заједно са осталим сличним предметима или вршњацима доба могу да испричају заокружену причу о неком догађају, фабрици, простору, открићу.
Управо таквим предметима посвећена је изложба у „Аквицизије Градског...
detaljnije
Palate i raskošna zdanja uvek golicaju maštu i podstiču na pitanje kakve bi sve tajne, lepe i manje lepe trenutke iz života svojih stanara mogle da ispričaju. O jednom od najlepših zdanja u gradu, palati Savremene galerije npisana je slikovnica koja naslovom „Kad bi palata pričala...“ upravo sugeriše da je to zdanje bogato istorijom isto kao što je bogata i njena spoljna i unutrašnja dekoracija.
Knjiga namenjena pre svega mlađoj populaciji nastala je u okviru projekta Ministarstva kulture i jedan je od načina na koji se deca uvode u priču o palati, ali i secesiji i jednom periodu istorije grada.
Zgrada Savremene galerije i dalje se često naziva Rajhlova palata po imenu njenog tvorca arhitekte...
detaljnije
Очекује се да мађарска страна свој део пруге заврши током 2025. године што би значило да постоји брза железничка линија од Београда до Будимпеште у 2026. години
До краја 2024. године биће изграђена брза пруга Суботица – Београд, и након неколико месеци тестирања пруге кренући и путнички саобраћај. На тај начин раздаљина од око 200 километара између Суботице и Београда биће савлдана за сат и 10 минута, рекао је Горан Весић, министар саобраћаја, инфраструктуре и телекомуникација.
Министар Весић најавио је и оно што Суботичане највише занима, а то је да ће до краја децембра бити отворен подвожњак у улици Максима Горког, односно да ће бити завршено градилиште које је...
detaljnije
Duhoklonuće za usksrnuće maternje jezika
„Mala biblioteka“ iz Londona pokrenula je konkurs za izbor najlepše srpske reči koja bi mogla da bude zamena za neku neopravdano prisutnu tuđicu. Pobedila je Subotičanka Dragana Albijanić sa predlogom „duhoklonuće“ umesto reči „depresija“.
– Reč „duhoklonuće“ najbolja je nova srpska reč, koja bi mogla da zameni tuđicu „depresija“. Autorka ove reči je Subotičanka Dragana Albijanić koja ju je skovala za konkurs „Male biblioteke“ iz Londona.
Autori konkursa, naši ljudi koji žive u Britaniji i inostranstvu, naveli su da je lepa reč umetničko delo i potaknuli ljude od duha da pokušaju da iskuju, smisle, stvore novu srpsku...
detaljnije
Državna revizorska institucija pronašla je niz manjkavosti u poslovanju subotičke visoke škole.
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u opteretila je budžet Srbije i Pokrajine sa više stotine hiljada dinara više nego što je imala na raspolaganju, trošila budžetski novac bez pravnog osnova, a takođe nije vratila u budžet Srbije 850 hiljada dinara, koje je više dobila za zarade zaposlenih. Prošlogodišnji budžetski izveštaj visoke škole nije sačinjen u skladu sa aktuelnim pravilnikom koji se odnosi na ovu instituciju jer je pogrešno unela podatke o preko 70...
Овог лета археолози су истражили од раније познат локалитет у Новом Кнежевцу, и открили богате слојеве прошлости која на овом простору сеже у историју пет хиљада година пре наше ере.
Нови Кнежевац – Читав век се знало да на некадашњем имању грофа Талијан, у атару општине Нови Кнежевац постоји археолошки локалитет, својевремено су још крајем 19 века овде пронађене скелетни остаци, као и коњичка опрема из седмог века, али се нису знале ни димензије ни вредности овог локалитета. У Археолошкој топографији Баната убележен је као локалитет 97, и тек летошња заштитна ископавања открила су богате слојеве прошлости за које се није знало да овде постоје.
Др Неда Мирковић Марић, археолог Међуопштинског...
detaljnije- 1 of 4
- ››
