Svi se žale na ove nove bizmismene. Kao: traže mnogo, a plaćaju malo. A to uopšte nije baš sasvim istina. Ima i takvih koji plaćaju redovno, pa čak i preko toga. Možda ne baš direktno u kešu, nego u naturi. Ali, to nisu svinjske polutke sa kojima se svojevremeno proslavio Sindikat, nego nešto sasvim drugo.
A šta bi mogla biti ta natura koja vredi koliko i novac? Pa, to i nije neka velika tajna, čak postoji i poslovica na tu temu koja kaže: Vreme je – novac. Odnosno, ako je tačno da je leva strana jednačine ravna desnoj, onda je i novac isto što i vreme! Dakle, ne dobiješ novac, nego vreme. Ne radiš, plata, iako mala ipak kaplje, a vremena imaš mnogo. Šta ćeš da uradiš s njime, tj. vremenom – to je tvoja stvar.
Ima li tako nečega? - pitaće se svako ko ovo čita. Ima!
Evo, citiraćemo ovde jedan mali oglas iz rubrike „Posao“
Kaže: Tražim kvalifikovane majstore (neka ostane tajna za koju delatnost, u ovim novinama se oglasi plaćaju, sem kad se priloži kupon). Plata je 20.000 dinara mesečno, ali zato svi zaposleni imaju 3 meseca plaćenog odmora godišnje. Plus državni i verski praznici.
Šta ćeš više?!
To jest - subotom i nedeljom se ne radi, i eto ti 3 meseca godišnje! Plus, kako čovek lepo kaže – još i svi verski i državni praznici! A to je, sve zajedno, čak i više od 3 meseca...
Kad bi sad još na ovo dodao topli obrok, regres za godišnji odmor, što je nekad bilo sasvim normalno – gde bi nam bio kraj? ...
Možda baš ovde..
(Objavljeno septembra 2012.)
text: Kironis
foto: Nikola Tumbas
