U petak 23. marta sa početkom u 19 časova, održana je promocija dveju knjiga – „Kako otkriti zlo u sebi i drugima“ i knjiga pod nazivom „Emilija Leta“.
- Kako otkriti zlo u sebi i drugima-
Sveukupna dešavanja u našoj zemlji i svetu, u vidu ratova, međusobnih sukoba, snažnog jačanja netrpeljivosti i destrukcije, uticala su na to da malo detaljnije počnemo da razmišljamo o ljudskoj prirodi i o fenomenu dobra i zla u njoj.
Da li je zaista čovek čoveku vuk ili je možda i gori od vuka? Nije li zastrašujući podatak da je u periodu 1820 - 1945 god. svakih 68 sec. ubijen po jedan čovek, a da se godišnje u svetu na proizvodnju oružja potroši čak $956 biliona, od čega polovina u Americi!? Da li je čovek dobar samo zato što nema prilike da bude zao? Da li postoji altruizam? Kome pomažemo? Ko su 10 najvećih svetskih zlikovaca? ...
Knjiga „Kako otkriti zlo u sebi i drugima“ na izazovan način daje odgovor na pitanje “Dali je čovek dobar ili zao?” Promociji knjige prisustvovala je jedna od autora Branislava Čolak, i zajedno sa prisutnima pokušali da razjasne šta je to zapravo “dobro ili loše”?
Želeći da što šire iznesu problem i značaj čovekove prirode za njegovo ponašanje autori su se dotakli i drugih naučnih disciplina kao što su psihologija, sociologja, filozofija, antropologija i drugih, sa svih strana rasvetljavajući dilemu o čovekovoj plemenitoj ili zloj prirodi.
Na ovu temu, u knjizi odgovaraju i istaknute ličnosti naučnici, umetnici, književnici iz našeg javnog i društvenog života.
Vredi napomenuti da se uz knjigu dobija i CD sa audio zapisem namenjem ljudima sa posebnim potrebama.
*
-Emilija Leta-
Radnja romana „Emilja Leta“ čiji je autor Mirjana Mitrović, smeštena je na prostoru naše zemlje u doba Rimskog carstva, kada je njegovim istočnim delom vladao Maksim Galerije, u osvit Konstantinovog doba. Autorka romana je detaljno proučavala ovaj istorijski period, pa je njeno pripovedanje tačno ne samo u pogledu istorijskih činjenica koje su okvir radnje, nego i mnogo važnije, u antropološkom smislu. Njeno saznanje o načinu života običnih ljudi, mogućnostima opstajavanja, trgovanja, radovanja, ljubavi u to vreme, duboko je i verodostojno. Polazeći od istorijske činjenice da je pre nego što je postao cezar, Maksim Galerije bio u braku petnaest godina, sa ženom čije ime istoriji nije ostalo zapamćeno, sa kojom je imao ćerku Maksimilu, a sa kojom se morao rastaviti nakon carskog ustoličenja, autorka odlučuje da na osnovu preostalih podataka rekonstruiše, a potom i umetnički izmašta potonji život ove žene.
Njeno ime simbolički je određeno. Kao Leta, reka zaborava i Emilija u isto vreme biva zaboravljena i primorana da sama zaboravi svoj prethodni život, svoju ljubav. Neobično i neobuzdano velika ljubav i strast prema svom mužu, sudbinski određuje životni put ove junakinje. Kada se suoči sa time da mora da bude ostavljena, Emilija se uzdiže u svojoj patnji i bolu iznad svog vremena. Ona više nije Rimljanka čiji se muž od govedara uspeo do cara, ona postaje univerzalna, vanvremenska figura ostavljene žene, žene koja vola i koja pati. Emotivni bol i gubitak, dovoljno jaki po sebi, dobijaju sasvim novu dimenziju sa saznanjem da rastanak nije prouzrokovan jedino političkim razlozima, već da godinama postoji druga žena koja daje ljubav i prima je od istog tog čoveka, hetera koja sada nosi njegovo dete. Situacija Emilije Lete je empatična za sve žene svih doba. Njena sudbina je dokaz da ljubav nije jednoznačna, da onaj ko nas voli može voleti u isto vreme još mnogo njih, a to boli i ranjava više nego onda kada ne voli uopšte.
Maksim Galerije, predstavljen je kao tipičan antički, orijentalni vladar hedonista. U isto vreme on je emanacija neodoljivog muškarca, zavodnika, osvajača, koji pod spoljnim sjajem ostaje nesrećan i nedovoljno ispunjen.
