Svet u 2050 godini biće onakav kakvim ga sami napravimo. To nam ostavlja odrešene ruke za naše delovanje, našu posvećenost i za naš moralni sud. To takođe znači da će ovaj period biti vreme strašne političke borbe, zato što je ulog mnogo veći nego u tzv. normalna vremena.
I. Volerstin: Utopistika ili istorijski izbori dvadeset i prvog veka
Pred Vama je pokušaj sabiranja ideja održivog razvoja Subotice "sada i ovde". (Ne)izvesna budućnost, sa traumama i frustracijama koja traju četvrt veka, obeležava generacije ovih prostora sa "okončanim, pasjim i odloženim životom" Ima li snage i imaginacije da se zaviri u budućnost. Kako iz "postsocijalističkog košmara“ iznova tražiti puteve izlaska?
Ovaj narativ poziva na angažman, na delotvornost i stvaranje, provocira na sabiranje, razumevanje i tolerantnost. On artikuliše zatomljene i potisnute ideje i inicijative – na fonu izglednosti rada i življenja u ovoj lokalnoj sredini.
Nasleđe
Subotica je pogranični grad sa sedimentima srednjoevropskog civilizacijskog podsistema, u panonskom (ravničarskom) koloritu, sa dugom istorijom svog postojanja (preko 600 godina), sa multietničkom strukturom stanovništva, sa rubnim izazovima prilagođavanja i zazivanja od vlastodržaca. Uvek iznova se aktualizuju pitanja granice, odnosno pouzdanosti u državnom i inom pripadanju vladajućem režimu. Ovde se zbog toga iskustveno živi u maniru nezaletanja, odmerenih reagovanja, odlaganja odluka odn. otklona prema isključivostima svake vrste – što je uostalom i bila brana za razna bezrezervna svrstavanja i podržavanja vladajućih ideja, koncepcija, opcija etc. Ne bez razloga, mnogi su skloni da govore o Subotici kao malograđanskom, besperspektivnom, provincijalnom i hedonističkom ljudskom staništu. „U ovom gradu i danski kraljević bi rekao ne biti” – veli rezignirano L. Gal u jednoj svojoj pesmi sredinom tridesetih godina prošlog veka.
Problem granice, i multietničkosti sredine proizvodi niz kvalifikativa nestabilnosti, nepoverenja, sumnjičavosti. To su tamo "neki drugi" u odnosu na homogenizovane i ušančene sredine u naciju, slavnu prošlost, državotvornost, burnu istoriju i ratove. Opstanak u ovim prostorima je naprosto uslovljen gamom načina života, dijalogom i tolerancijom koji proističu iz položaja, istorije, različitosti kultura, tradicije, načina proizvodnje iz upućenosti na druge, različite.
U poslednjih sto godina Subotica se nije skokovito razvijala po kriterijima i merilima važećih parametara. Stanovništvo, veličina grada, razvijenost industrije, društvena infrastruktura – sve se to ponavljalo i prilagođavalo vladajućim obrazcima, bez velikih lomova, iskoraka i brzog razvoja. Recimo samo da je Subotica imala, početkom XX veka, stanovnika kao i početkom XXI veka. Upravo taj hendikep prošlosti (?) bi mogao da bude šansa za smišljeni i kontinuirani razvoj. Kako resurse i ograničenja realiteta pretvoriti u izvorišta održive razvojnosti i nove zadatosti?
Anticipacija budućeg vremena podrazumeva da se odgovorno i promišljeno radi na novim sadržajima proizvodnje života, na trajnijim toponimima i vrednostima grada. Spontanost, stihija, neznanje i nečinjenje, te lični i grupni egoizam ne amnestira nikoga, a najmanje intelektualne političke i privredne elite, zbog stagnacije grada. U pitanju su izazovi, poverenje u sopstvene snage i znanje odn. podsticanje emancipatorskih energija i stvaranje uslova u kojima zalaganja za kvalitet života i "dobro odmereni humanizam" radi za sreću i zadovoljstvo ljudi.
Izgledna budućnost, kod mnogih teoretičara, podrazumeva tri stvari: dobra vladavina, dobra privreda i razvijeno civilno društvo. To su nalozi koje valja ostvarivati: "Hic Rhodus, hic saltus". Dakle, kada je u pitanju razvoj lokalne zajednice, neophodno je u zadatosti razvoja ostvariti partnerstvo preduzetnika, lokalne vlasti i građana (civilni sektor). Iz saglasja (konsensusa) ova tri aktera, trebala bi da se definiše razvojna vizura grada.
Aktuelni izazovi:
a. Subotica je državno i politički situirana u Vojvodini odnosno Srbiji, kao državi. To rubno pripadanje nije razlog da se njome "ribari" na razne načine i iz raznih pobuda. Istovremeno ova lokacija ne znači da treba čekati, ili pak koketirati sa drugim centrima u okuženju. Evropa "kuca" na vrata ove državne zajednice. U narednoj deceniji Evropa će se itekako prelamati kroz ovaj grad. Mađarska je ušla u EU i NATO, Hrvatska i Rumunija su takođe u EU i u evroatlanskim savezima. Oko nas se odvijaju procesi svekolikih integracija. U optici interesa građanima i njegove moći valja uraditi ili pak uređivati sredinu po uzusima individualnog i socijalnog dostojanstva, i opredeliti je odnosno pripremati za evropeizaciju. Političke nomenklature i matrice vlasti će se smenjivati, sa tenzijama koje ih prate. Posebno, ako se ističu etno-nacionalni barjaci. Međutim, grad treba da ima ozbiljan održivi razvojni projekat, treba da postoje institucije, organi i tela u lokalnoj zajednici koji se kontinuirano time bave, neovisno od stranačke (ne)naklonjenosti.
b. Svojevremeno je grad u 1980-tim godinama imao u strukturi lokalne vlasti Savet za razvoj grada, koji je bio neopterećen dnevnim posebnostima i traženjima građana. Tada je Subotica bila privredna i kulturna činjenica u Jugoslaviji, sa 200 programa investicija u privredi. Svi pokušaji političara u ovom košmaru da revitalizuju Savet, naprosto nisu uspevali.
c. Subotica može u Evropu samo kao multikulturalna i interkulturalna sredina, otvorena i spremna na izazove. Tretman i profiliranje Subotice kao isključivog etničkog centra bilo kojih manjinskih zajednica, il pak nacionalne karaule priča je koju treba napustiti. Subotica nadasve treba da bude evropska destinacija, u kojoj se minimiziraju stanja duha zabiti, zadimljene "balkanske krčme", u kojoj se živi sa nadom i u relativnom egoističkom blagostanju. Izvedena fragmentacija grada i izgrađeno nepoverenje, političke, socijalne i etničke naravi, dobrim delom je nametnula dominaciju pojedinačnih i grupnih interesa. Ne bez razloga se govori da Suboticu danas čine "tri zasebna etno-sela i po koji zaseok". Etnički kolorit i druge različitosti valja osmišljenom razvojnom politikom nadograđivati u ideje grada raznolikosti, sposobnosti, i uspešnosti. To ne znači da se gube etno-nacionalne posebnosti, izgrađena infrastruktura, već da se dalje bogate i nadilaze na zadatosti boljitka i prosperiteta.
d. Postojeći materijalni i duhovni resursi i kapaciteti na fonu modernosti, dobrim delom su potisnuti, marginalizovani i zatomljeni. Njih naprosto valja artikulisati i specifikovati, osavremeniti u novim uslovima. Grad i pored devastacije koja traje dve i po decenije, ima kapacitete za razvojni iskorak, ima iskustva i energije i potencijale. Bitno je da dođu u prvi plan, da se ne utope u dnevne, kratkoročne ambicije i vladanja. U gradu ne treba "odlagati život" i čekati na srećnija vremena. Na dnevnom redu je, koliko danas, sanacija, a potom razvoj po meri svih žitelja ove sredine. Modernost nadasve govori o životu sa drugim, različitim, o toleranciji, suživotu, a ne življenju jednih pored drugih, trećih il pak bez.
(deo 1 od 14) <prvi> <sledeći>
Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.
