Nesporno je da javna vlast predstavlja razvojni resurs, da se, čak, najbolje privredne i ine ideje i koncepti mogu survati u nepovrat i propasti, ako ne postoji dobro organizovan i stimulativan prostor javne vlasti, koja to hoće i može primiti. Dakle elementarno polazište svake vlasti, instalirane od ovih ili onih stranaka, treba da bude u koordinatama celovite, multietničke, prosperitetne Subotice. Svaki samodovoljan partikularizam je poguban za grad u celini, a profitiraće pojedinci ili uske partijsko/nacionalne klike. Dakle, neovisno od izborne, partijske smenljivosti, javna vlast, javne politike (public policy) i državna aparatura, upućeni su da budu:
- u funkciji građana i pod njenom kontrolom,
- kompetentna i efikasna,
- racionalna,
- smenljiva (odgovorna),
- proceduralna,
- stimulativna za ljude znanja, inicijative i preduzetništva (neovisno od nacionalnog, partijskog i drugog svrstavanja).
Da bi lokalna vlast i instituti izvedene vlasti mogli funkcionisati u ovim determinantama, nužno je da se stvori neophodni konsensus političkih (stranačkih) subjekata oko ključnih ciljeva i sadržaja razvoja sredine. Razlike koje postoje među strankama, treba da budu u izboru puteva, a ne u dovođenju u pitanje osnovnih postulata razvoja. Treba marginalizovati praksu nametanja neke svoje partikularne matrice dok traje mandat. Kapaciteti javne vlasti i njeno dizanje na viši nivo postaju razvojna zadatost svakog stranačkog aktera lokalne vlasti. Nema moderne, ozbiljne javne vlasti, bez participacije, kontrole i kreacije građana, bez novih institucija. Zbog toga bi svaka vlast morala da bude životno zainteresovana da razvija institucije civilnog društva, da ih podrži, da osluškuje njihove predloge i inicijative i ugrađuje u svoj politički program. U svetu je poznat koncept PPP (Public Policy Partnership) i njega valja početi specifikovati na naše uslove. Neophodno je smanjivati lokalnu administraciju na račun kompetentnosti i efikasnosti.
Posebna oblast funkcionisanja vlasti vezana je za javne politike, odnosno državno upravljanje. Javne politike se ne mogu iscrpljivati samo tenderima, već predstavljaju značajan poligon delovanja i vršenja vlasti. Očito je da one ne mogu biti samo u nadležnosti državnih, ili pak novostvorenih agencija, već u suodnosu, uz učešće agregata civilnog sektora.
Ne može se govoriti o kontroli javne vlasti bez medija, bez kvalifikovanog javnog mnjenja. Ovaj grad ima ozbiljnih problema da definiše svoju medijsku konfiguraciju, kadrovske kapacitete i da mediji budu činilac odgovorne i kompetentne javne vlasti, ali i iznad svega građenja i nadgradnje. Problem štampanih i elektronskih medija, krajnje je razvojni izazov i podleže ozbiljnoj rekonstrukciji, kako u tretmanu javnog servisa, tako i u tretmanu komercijalnosti. Tu naprosto treba utvrditi interes za public policy i oslobađati se manira "produženih ruku" i alimentiranja zbog poslušnosti. Digitalizacija, elektronske mreže, moderni štampani mediji u različitim vlasničkim pozicijama, upućeni su da budu čvorišta stvaranja javne i političke atmosfere, i pozicioniranja građanina, kao ključnog subjekta razvojnih intencija grada.
(deo 11 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>
Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.
