Danas u podne na komemoraciji ubijenim Bajmočanima 1944. posle oslobođenja, položeni su venci na spomen mestu svojevremeno označeno sa sadnicom bagrema koja je izrasla u veliko stablo i postalo obeležje ovog stratišta, na zapadnom rubu Bajmoka.
U prilogu govor Predsednika Skupštine grada Tivadara Bunforda.
***
Drage dame i gospodo, poštovani gosti!
Teška srca, ali počastvovan pozivom i zadatkom, u ime Skupštine grada Subotice i u svoje ime iskazujem počast u znak sećanja na nevine žrtve. Drago mi je što smo se i ove godine okupili kako bismo obeležili dan u kojem je brojnom nedužnom stanovništvu Bajmoka i njegove okoline uskraćeno osnovno ljudsko pravo - pravo na život.
Šta je uopšte bio ljudski život u vremenu kojem je svedočio ovaj stari bagrem? Ljuska oraha i bezvredna sitnica koja je stajala na raspolaganju svakoj čizmi, koraku i topotu onih koji su smatrali da je sudbina drugih ljudi u nihovim rukama.
Polaganjem venaca na Spomen groblju i okupljanjem svih nas u znak sećanja na nevino stradale žrtve režima sa izgubljenim smernicama, odajemo duboko poštovanje i obeležavamo dan u kojem nam je zadatak da negujemo uspomenu upravo na navino stradale žrtve kao i da ukažemo na potrebu usađivanja istog zadatka mlađim generacijama, kako se ne bi zatrao trag straha, patnje, ljudske bezdušnosti, krvi i gluve tišine, ali i ponosa, dostojanstva i uzdignute glave svih onih koji su svoj život izgubili prerano i nepravedno. Baš onako, kako je oslikavalo vreme u kojem ni jedno ljudsko pravo nije poštovano niti je bilo zaštićeno.
Vreme kojem je stari bagrem bio svedok kao i posleratne godine obeležilo je oduzimanje života bez sudskog postupka i presude kao i posthumno proglašenje osobe za ratnog zločinca. Kada bi nam krošnja bagrema dočarala sva stradanja možda bi ljudi promenili svoju ćud i živeli u miru, slozi, međusobno se pomažući i poštujući jedni druge. Ali na žalost, krošnja ovog bagrema je nema. Zato je naš zadatak, da vođeni dosadašnjim iskustvom jačamo svest ljudi o pravim vrednostima kako se ovakve nedužne žrtve i tuga nikada ne bi ponovile!
Sećanjem na žrtve naša namera nije poziv na osvetu, već nasuprot, naša je namera da pozovemo na slogu i mir u zajedničkom životu ljudi svih nacionalnosti.
I nakon ovoliko decenija, sećanje je zaista teško! Nek počivaju u miru!
Hvala Vam na pažnji!
