Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pružiće podršku lokalnim samoupravama, kako bi unapredile svoje postupanje u politikama rodne ravnopravnosti, u okviru projekta „Održive i inkluzivne usluge na lokalnom nivou“, koji finansira Vlada Švedske.
SKGO će u narednom periodu u Vranju i Kanjiži sprovoditi pakete podrške za rodnu ravnopravnost. U okviru toga predviđeno je da lokalne samouprave procene trenutno stanje i postupanja u oblasti rodne ravnopravnosti, te da obave konsultacije sa građanima i građankama oko njihovih potreba. Potrebno je da gradovi i opštine obave analizu dokumenata koje usvajaju, uključujući i postojeće planove, kako bi se videlo šta je moguće ostvariti i na koji način bi se kreirala politika u skladu sa tim. Drugi deo paketa podrške obuhvata unapređenje rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u lokalnim samoupravama, koje je u Srbiji obavezno prema Zakonu o budžetskom sistemu i Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Rodno budžetiranje je alat koji omogućava da sagledamo efekte preraspodele budžetskih sredstava na život žena, muškaraca, devojčica i dečaka, osoba sa invaliditetom i pomaže da se otkriju takozvani džepovi neravnopravnosti. Ovo u praksi znači da je u lokalnim zajednicama potrebno prepoznati potrebe muškaraca i žena, kako bi se omogućio jednak pristup resursima.
Nataša Okilj, savetnica za rodnu ravnopravnost i antidiskriminaciju u SKGO, istakla je da rodna ravnopravnost predstavlja fundamentalno pravo, koje da bi bilo ostvareno, mora biti, ne samo prepoznato s pravne strane, nego i uspešno primenjeno na sve aspekte političkog, ekonomskog, društvenog i kulturnog života.
„Deo paketa podrške usmeren je ka rodno odgovornom budžetiranju, a da bi se u tome uspelo neophodno je da se najpre u praksi definišu problemi i ciljevi, a potom i pristupi njihovom rešavanju. Na primer, ukoliko postoje indikatori da devojčice iz romskih porodica ranije napuštaju školovanje, potrebno je da lokalne samouprave prate broj romske dece koja su završila osnovnu školu, kako bi se utvrdio ovaj problem, otkrio uzrok i preduzele mere. Ili da se prati ko češće posećuje biblioteke, te ukoliko se utvrdi da su to devojčice, da se promoviše čitanje i kod dečaka“, navela je Okilj. Upravo to je uočeno u opštini Aleksandrovac, pa su preduzete mere.
„U okviru ROB procesa promišljeno je kako čitanje ponuditi i približiti dečacima, te je štand biblioteka postavljen na bazen i na fudbalski teren. Praćenjem mera se utvrdilo da na terenu dečaci ne uzimaju knjige i dalje, ali da na bazenu i te kako počinju da uzimaju. Nedugo nakon toga su u okviru biblioteke ponuđene radionice za decu lego robotike i instalirani i prvi računari za čitaoce te su dečaci počeli da otvaraju vrata biblioteke“, dodala je Okilj.
Ona je istakla da je lokalna vlast najneposrednija i najbliža građanima, pa je stoga veoma važno da postupanje na lokalnom nivou doprinosi i podržava ravnopravnost žena i muškaraca, Roma, osoba sa invaliditetom…
Na osnovu Zakona o budžetskom sistemu, predviđeno je postepeno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja (ROB) u planiranje, izvršenje i izveštavanje o budžetu na svim nivoima, najkasnije do 2024. godine. Na nacionalnom nivou, dosad je 34 od 40 budžetskih korisnika definisanih Planom postepenog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja ispunilo ovu obavezu, dok je na pokrajinskom nivou svih 18 budžetskih korisnika primenilo ROB.
Podaci SKGO pokazuju da ROB proces na lokalnom nivou napreduje iz godine u godinu, budući da više od polovine lokalnih samouprava poštuje minimalne metodološke zahteve. Primeri dobre prakse uočeni su u 38,8 odsto lokalnih samouprava, a 11,8 odsto njih ima prostor za unapređenje, jer ne zadovoljava kriterijume u primeni ROB-a, dok nešto više od 10 odsto lokalnih samouprava nemaju programsku strukturu budžeta u okviru koje ga je moguće primeniti.
Kroz prethodnu fazu SIDA Programa - Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU - druga faza, SKGO je učestvovao u pripremi legislativnog okvira koji je uključivao izradu Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Strategije o rodnoj ravnopravnosti.
