Početak nove školske godine ponovo je aktuelizovao neka od pitanja o ponašanju učenika, o primerenoj garderobi ili o upotrebi mobilnih telefona. Da li je majici na bratele, ili kratko skrojenom gornjem delu, popularno zvanom „krop top“ mesto u školskim klupama i da li učenik može da prati nastavi ako jednom rukom prebira po tastaturi telefona? – uobičajene su dileme u mnogim školama.
U najmanje dve škole ove nedoumice razrešene su, bar kada je mobilni telefon u pitanju, još prošle školske godine, a što se garderobe tiče još i mnogo ranije.
U osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Bajmoku, posle nekoliko meseci od početka prošle školske godine nastavno-pedagoško veće donelo je odluku da predavači više ne treba da se takmiče sa mobilnim uređajima. Ovu odluku podržao je i Savet roditelja, a onda je usledio teži deo: reći deci da na ulasku u školu mobilne telefone ostave u posebne kutije i da će im omiljena spravica biti vraćena po završetku nastave.
„Prvih nedelju dana učenici su mislili da je to smak sveta. A, onda su se na to brzo navikli“ kaže Maja Radulović, psiholog u školi. U ovoj ustanovi primenili su praksu da se učenicima ni na pauzi između časova, na malom i velikom odmoru ne vraćaju telefoni. Dok su u školi, oni sa kim treba da komuniciraju su njihovi drugari i nastavno osoblje.
„Veoma brzo su se primetili i prvi rezultati, nastavnici govore da su deca prisutnija na času, da više obraćaju pažnju na to što se radi, njihova pažnja više nije rasuta, jer nema koncentracije na gradivo ako ispod klupe jednom rukom pipka telefon samo da pogleda koliko je sati. Na odmorima nekada su bili zauzeti svojim telefonima, sada se više druže i razgovaraju“ kaže školski psiholog. Priča kako je i na nedavnom kongresu psihologa na Paliću upravo joj upućeno pitanje kako su uspeli učenike da otrgnu od mobilnih telefona, jer je to uvek najteži korak, i kaže da su ključni bili– istrajnost i doslednost.
„Kada je jedna učenica dobila opomenu jer nije predala telefon, đaci su shvatili da ćemo odluku o školi bez mobilnih telefona dosledno primnjivati. Ali, imamo sreće i što imamo dobru saradnju sa roditeljima, i mada je u početku bilo komentara oko ove odluke, na kraju su svi podržali. Ovo je mala škola sa 450 đaka u maloj sredini i ovde smo mogli sve da rešavamo dogovorom“ kaže Maja Radulović.
Umesto mobilnih telefona, učenicima su otvorili novi kanal komunikacije, uz zvaničnu tablu sa obaveštenjima koje postavlja škola, napravili su i ljubičasti pano na kojem učenici postavljaju svoja obaveštenja, tu su i ukrštene reči i druge „mozgalice“ koje rešavaju za vreme odmora. U dogovoru sa direktorom, postoje izuzeci, kada se za potrebe obrađivanja neke nastavne jedinice koriste i mobilni telefoni.
Jedna od prvih odluka koje je Natalija Trbović Toljagić donela kada je došla na čelo Medicinske srednje škole bila je da naruči od susedne stručne škole specijalne kutije za odlaganje mobilnih telefona. Odluka da mobilni i školski čas više ne idu u paru, prošla je i kroz nastavno veće, ali i učenički parlament.
„Ovo je specifična škola u kojoj je i ponašanje, odnos prema drugom, izbor garderobe u službi njihove buduće profesije. Otuda nije bilo otpora prema stavu da bratele ili papuče nisu za školu. Naši učenici u delu obavljanja praktične nastave i imaju mantile u različitim bojama, u zavisnosti od obrazovnog profila. Kada pređeš prag ove škole, podrazumeva se da prihvataš određeni stav i određeni set vrednosti i odgovornosti, a naš je posao da to unapredimo i da oni steknu određena znanja i veštine. Devojke u školi znaju zbog čega, kao budući medicinski radnici, ne mogu imati dugačke nokte. Međutim, otpor je postojao kada smo tražili da na početku časa odlože mobilne telefone u kutije, to im je teže palo od bilo kakvih ograničenja u oblačenju. Učenici su srasli sa telefonima, a primećujemo da je ta veza učvršćena za vreme epidemije kovida“ kaže direktorica Natalija Trbović Toljagić.
U ovoj školi sa 650 učenika u osetljivom tinejdžerkom dobu opredelili su se da taj problem rešavaju dogovorom i primerom. Mobilni telefon učenicima je ponovo dostupan na odmoru, ali kaže direktorica, sada rade na tome da učenike motivišu da ni tokom odmora ne koriste mobilne uređaje, već lepo školsko dvorište.
„Mi smo prosvetni radnici i naš posao jeste da neprestano pričamo, da na njih delujemo primerom i neprestano ih motivišemo da postignu više“ kaže direktorica Medicinske srednje škole.
