Gradski muzej: Praistorija čoveka prema današnjem stanju nauke

Uto, 05.03.2024 - 09:08 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

PREDMET MESECA: Die Urgeschichte des menschen : nach dem heutigen Stande der Wissenschaft (prev. Praistorija čoveka prema današnjem stanju nauke) / dr. Moritz Hoernes. Wien : Hartlebens Verlag, 1892. Gradski muzej Subotica (B-4963).

Predstavljeni predmet čuva se u biblioteci subotičkog Gradskog muzeja, a ovom prilikom publikaciju posmatramo iz aspekta oblikovanja knjige, odnosno primenjene umetnosti. Štampana je na nemačkom jeziku 1892. godine u Beču, od strane izdvačke kuće Hartleben. Knjiga je oblikovana u tvrdom povezu, a na 672 strane tematizuje područje arheologije, etnografije, antropologije i istorije civilizacije, a ilustrativne priloge čine 22 ilustracije koje zauzimaju celu stranu te 323 ilustracije smeštene u okvire teksta. Da se u Subotici našla na tržištu, odnosno da je prodavana i kupljena u Subotici svedoči nalepnica na untrašnjoj strani korice. Reč je o nalepnici Mora Hojmana (Heumann Mór), koji je od 1895. godine registrovani subotički trgovac knjiga, muzičkih instrumenata i papira, sa prodavnicom – i kako je na nalepnici navedeno, pozajamna biblioteka – koja se nalazila na centralnom trgu u kući Jovana Radića.

O stilskim i tehničkim odrednicama oblikovanja knjige u doba istoricizma, odnosno druge polovine 19. veka, svedoče knjige i drugi štampani materijal iz zbirki Gradskog muzeja Subotica, potekli od evropskih, ali i subotičkih štampara. Ono što naš predmet meseca čini specifičnim jeste njegovo oblikovanje u duhu istoricizma. Naime, u odnosu na oblikovanje knjiga iz ranijeg razdoblja knjiga se u drugoj polovini 19. veka transformisala iz uglavnom ručno rađenih predmeta u predmet serijske proizvodnje. U ovim novim okolnostima korica knjige dobija dodatni značaj: više nema samo funkciju zaštite knjižnog bloka, već je postala važna za dekorativno predstavljanje tematskog sadržaja, pa se tako izraženi angažman ulagao i u njenu vizuelnu dopadljivost. Najvažniji delovi knjiškog poveza su prednji i zadnji poklopac-korica te hrbat, koji su u slučaju našeg predmeta oblikovani tvrdim povezom. Korice i hrbat odlikuje blindruk tehnika štampe kojom su utisnuti motivi uzorkovani iz prethodnih stilskih razdoblja, što je jedna od odlika doba istoricizma. Prednja korica i hrbat naglašeni su i dekorativnim naslovnim tekstom koji je utisnut zlatotiskom. Tipografski elementi su oblikovani u formi gotičkog pisma, koje se koristilo u Evropi od 12. veka, a koje je kasnije postalo karakteristično za nemačko govorno područje. Prvo naslovno slovo dekorativno je oblikovano u duhu srednjovekovnih inicijala.

Najistaknutiji element u oblikovanju unutrašnjosti knjiškog bloka našeg predmeta jesu ilustracije. Ilustracija kao likovna vrsta ulazi u češću upotrebu pri oblikovanju knjige polovinom 19. veka zahvaljujući tehnološkim inovacijama u štamparstvu, uvođenjem litografije, oleografije i fotografije. Ilustracije često predstavljaju i jedan deo opusa likovnih umetnika koji deluju i na polju grafičkog opremanja knjiga. Tako i na primeru ilustracija našeg predmeta meseca nalazimo potpisane ilustracije Ladislava Eugena Petrovića (Petrovits Ladislaus Eugen) (Beč, 1839–1907), austrijskog slikara i ilustratora srpskog porekla, sina vajara Dimitrija Petrovića nastanjenog u Beču, koji je studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beču, gde se posvetio pejzažnom i arhitektonskom slikarstvu. Osim ilustrovanjem knjiga bavio se i izradom ilustracija za novine Illustrierte Zeitung iz Lajpciga i L'Illustration iz Pariza. Za naš predmet meseca izradio je ilustracije koje se nalaze na korici, prednaslovnici te 22 ilustracije koje zauzimaju celu stranu ovog izdanja. Sve su one izrađene sa svrhom da se tematski nadovezuju na tekstualni sadržaj knjige.

 

Tekst: Ljubica Vuković Dulić, istoričar umetnosti
Foto naslovnice: Svetlana Kolović

Autor teksta: 
Fotograf: 

Više o ovoj temi...

PREDMET MESECA / Gabor Almaši: Učenica, 1939, gips, h: 42 cm, Gradski muzej Subotica (inv. br. U–689).

A HÓNAP MŰTÁRGYA / Almási Gábor: Tanulólány, 1939., gipsz, h: 42 cm, Szabadkai Városi Múzeum (ltsz. U–689)

Rani rad subotičkog vajara Gabora Almašija (Totovo Selo, 1911 – Subotica, 1994), pod nazivom "Učenica", nastao je 1939. godine. Autor je to vreme radio u subotičkoj fabrici nameštaja “Šipoš i sinovi”, a jedan od njegovih radova koji je tu nastao 1932. godine – rezbareni neobarokni sekreter Aleksandra Lifke – gotovo je stalno izložen u Gradskom muzeju Subotica, za razliku od skulpture koja se sada predstavlja. Međutim, i ovo delo biće izloženo na izložbi koja je u pripremi za ovu godinu, a stavljamo ga u fokus "Predmeta meseca"...

detaljnije
Post date: Sre, 21.02.2024 - 08:27

Titus Mačković (Subotica, 1851 – Subotica, 1919), jedna od ključnih figura subotičke arhitekture, bio je glavni gradski inženjer i projektant blizu 400 objekata. Spomenici njegovog rada su i danas neke od najlepših građevina u Subotici, po kojima je naš grad čuven: palata Lazara Mamužića, kuća Karolja Biroa, “Žutakuća” u kojoj se danas vrši edukacija budućih učitelja, najamna palata Stevana Milinovića na uglu Rudić ulice i Trga Cara Jovana Nenada itd.

Pretpostavlja se da je stručne knjige na nemačkom jeziku iz oblasti arhitekture, koje je Gradski muzej Subotica 2023. otkupio za biblioteku muzeja, Mačković kupio na svojim studijskim putovanjima Zapadnom Evropom nakon završenih studija arhitekture u Cirihu, Ahenu i Beču, koje je započeo 1869. Ovih dvadeset tomova knjiga pruža...

detaljnije
Post date: Sre, 06.09.2023 - 10:09

Među predmetima zbirke primenjene umetnosti u Gradskom muzeju Subotica nalazi se orman koji je nekada bio u vlasništvu Lajoša Vermeša, a izrađen je oko 1905. godine. Oznake na predmetima za opremanje kuće iz muzejske zbirke, naročito nameštaju, često ukazuju na njihovo poreklo (Beč, Budimpešta, Arad, Segedin), a u Suboticu su mogli dospevati trgovačkim putevima. Takvu nalepnicu na poleđini ima i ovaj orman, a ona nas informiše o tome da je u Suboticu dopremljen iz Segedina.

Izrađen je od jelovine, oraha, orahovog furnira, stakla, mesinga. U njegovom oblikovanju dominirajuće su ravne linije i geometrijski oblici pravougaonika i kvadrata, te kao takav predstavlja primer stila geometrijske varijante secesije. Takav je celokupan korpus, ali i njegovi sastavni delovi: bočni...

detaljnije
Post date: Pet, 02.06.2023 - 10:26

Na lokalitetu Hinga u Nosi 1948. i 1949. godine sprovedena su arheološka istraživanja 132 poznosrednjovekovna groba. Zanimljive nalaze čine pređice zapadnog porekla koje su izvorno imale funkciju broša. Na teritoriji Karpatskog basena ovi broševi su izgleda imali drugačiju funkciju pa su na grobljima pronalaženi u predelu struka što ukazuje da su činile deo pojasa. Takav je slučaj i sa nalazom iz groba 54 (A.2.89) sa lokaliteta Hinga.

Kružna prstenasta pređica/broš sa plastičnom unutrašnjom i spoljašnjom ivicom nosi natpis +HILF+MARIA+MER+T (Ti mi pomozi Marijo!) ispisan gotičkom majuskulom. Natpis je nakon slova T prekinut otvorom za iglu. Prečnik pređice je 3 cm i težina iznosi 4 g.

Usled drugačije funkcije ovih...

detaljnije
Post date: Uto, 04.04.2023 - 10:24

Barometar sa termometrom iz umetničke zbirke Gradskog muzeja Subotica, može da se navede i kao deo kolekcije primenjene umetnosti, tj. stilski oblikovanog mobilijara iz druge polovine 19. veka, perioda istoricizma. Ovaj primerak meteorološkog uređaja je pripadao arhitekti Titusu Mačkoviću (Subotica, 1851 – Subotica, 1919), istaknutoj ličnosti istorije arhitekture Subotice. Predmet visine 62 cm, koji se kačio na zid, u muzejsku zbirku je dospeo otkupom 2009. godine, zajedno sa grupom predmeta koji su nekada pripadali poznatom arhitekti i njegovoj porodici. Jedan deo tog korpusa je od prošle godine izložen u subotičkom muzeju na izložbi Istoricizam u Subotici. Publika još i tokom ove godine, osim Mačkovićevog barometra, može da vidi njegov sat kukavicu, dve...

detaljnije
Post date: Sre, 01.03.2023 - 16:52
Custom Search