22. septembar 1902. – List Bački Dnevnik (Bácskai Naplo) u broju koji nosi datum 22. septembar 1902. bavi se problemom „letenja“. U tekstu se navodi da se jedan ambiciozni mladić, Jožef František, po struci klavirštimer, već se odranije bavi ovim problemom. „Iz inostranstva je doneo jednu sasvim neobičnu mašinu, koju je montirao prema vlastitom izumu. Čitava mašinerija je dugačka tri metra, krila su napravljena od svilenih vlakana“.
21. septembar 1986. – Preminuo Milan Asić, dugogodišnji dirigent Subotičke filharmonije i orkestra Narodnog pozorišta, jedan od osnivača opere u našem gradu. Milan Asić rođen je 23. avgusta 1917. godine u Zagrebu. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Zagrebu 1943. godine (dirigovanje je usavršavao kod Frana Loske, a kompoziciju kod Krste Odaka). Bio je dirigent pozorišta i direktor opere i filharmonije u Subotici od 1945. godine do 1954. godine, umetnički direktor Zagrebačke komedije od 1955. do 1957. godine, a od 1957.
20. septembar 1751. - Kao što je poznato Subotica je kao grad izrasla na močvarnom zemljištu te je stoga uništavanje divljih zveri i ptica grabljivica tokom celog 18. veka bilo daleko potrebnije nego danas. Tada je bilo više šuma, močvara i drugih skloništa za divljač, pa je divljači više i bilo. Tako je u Subotici 20. septembra 1751. zabeleženo da su vuci požderali neko ždrebe. Nekoliko godina kasnije (1755), magistrat grada Subotice je doneo odluku da 12 konjanika naizmenice čuvaju useve jer ždralovi u vreme suše nasrću na useve te uništavaju seme.
19. septembra 1945. - Predsedništvo Narodne skupštine AP Vojvodine donelo je odluku da se formiraju u Subotici Hrvatsko narodno kazalište i Magyar Népszinház (Mađarsko narodno pozorište). Za upravnika Hrvatskog narodnog kazališta postavljen je Lajčo Lendvai a za prvog upravnika Mađarskog narodnog pozorišta (Magyar Népszinház) postavljen je Ištvan Latak (István Laták). Mesec dana kasnije novi ansambli izveli su prve posleratne pozorišne predstave pred subotičkom publikom.
18. septembar 1820. - Kraljevski komesar Skuleti poziva magistrat da vodi računa o vaspitanju omladine, pošto, po njegovom mišljenju, u grad o tome ne vodi dovoljno računa. On takođe naređuje da se ubuduće mora sprečiti podizanje koliba u gradu, zatim preporučuje gradskim vlastima da nađe posao mnoštvu nazaposlenih koji se mogu videti po ulicama i oko suvih mlinova kako puše lule, magistrat je dužan da vodi brigu o cehovima i da nastoji da u njima budu majstori koji su vešti u svome zanatu i vode ispravan život, podseća kraljevski komesar.
Pošto se doselio u grad, istoričar Ištvan Ivanji (Iványi István, 1845 - 1917) na ovaj dan, 17. septembra 1875. godine konkuriše za mesto profesora na katedri za klasičnu filologiju u Višoj gimnaziji (kao profesor latinskog i nemačkog a poznavao je i grčki jezik). Ivanji pismo upućuje prema gradonačelniku Janošu Mukiću a njegovu „pokornu predstavku“ čuva Istorijski arhiv. Do Ivanjijevog izbora na mesto profesora gimnazije je došlo na sednici Gradskog veća 30. septembra iste godine.
Na današnji dan, 16. septembra 1964. godine tačno u 15 časova i pet minuta na subotičkoj železničkoj stanici se zaustavio „plavi voz Kozara“, kojim se posle višednevne posete NR Mađarskoj vraćao u zemlju Josip Broz Tito. Predsednik republike zadržao se u kratkom razgovoru sa rukovodstvom grada. Prilikom Titove posete Mađarskoj potpisano je nekoliko važnih bilateralnih ugovora a Subotici je pripalo važno mesto u budućoj pograničnoj saradnji sa susedima.
Na današnji dan, 15. septembra 1825. godine odobren je plan (projekat) za izgradnju nove (druge po redu) Gradske kuće. Povodom otvaranja ovog zdanja, 1828. godine bila je priređena velika svečanost.
Na današnji dan, 13-. septembra 1963. godine počeo treći po redu omladinski festival „Omladina“. Prvu nagradu dobio je vojnik Veljko Vujičić, a po treći put, među nagrađenima, nalazi se Kornelije Kovač. Publici se najviše dopala pesma Splićanina Zdenka Runjića „Vrbe“ koju su interpretirali Svetozar Litavski i Ernest Zvekan uz ansambl „Komete“ i gudački orkestar OKUD „Mladost“ (dirigent orkestra bio je Josip Kovač – Čika).
Dana 12. septembra 1960. godine predsednik Centralnog veća saveza sindikata Jugoslavije Svetozar Vukmanović – Tempo položio je kamen-temeljac budućeg Radničkog doma (Radničkog univerziteta), danas poznatijeg kao Otvoreni univerzitet. Bilo je to u vreme kada je Subotica doživljavala duboki preobražaj društvenih odnosa i kada je centar grada dobio drugačiji izgled. Projekat zgrade uradio je poznati subotički arhitekta Karlo De Negri. Pored ove zgrade arh. De Negri projektovao je zgradu hotela „Patria“ (1963.