Milorad Kuraica
Градоначелник Суботице Стеван Бакић вечерас је у вестибилу Градске куће отворио изложбу фотографија под називом „Знаменити Срби Далмације“, аутора мр Милорада С. Кураице. Неуморним трудом Завичајног удружења „Далмација“ Суботичани се из године у годину све боље упознају са српским православним наслеђем ове области која вековима дарује наш народ знаменитим и великим људима, истакао је, том приликом, градоначелник Бакић и навео да су такви били и епископ Стефан Кнежевић и политички првак Сава Бјелановић.
„Драгоцено је настојање суботичких Далматинаца да нас упознају са људима који су задужили српски народ, а о којима се нажалост врло мало зна. Вреди подсетити да су Бачка...
detaljnijeDanas je pred Gradsku kuću stigao konvoj vozila, na šta su se mnogi zapitali - Šta se dešava?
U prilogu Milorad Kuraica iz Zavičajnog udruženja Dalmacija objašnjava da se to dopremila jedna izložba, koja je poveća u svojim gabaritima, uz pomoć Ministarstva odbrane R.Srbije, koja će biti otvorena u subotu 1.februara. u vestibilu Gradske kuće.
Video prilog - https://www.instagram.com/p/B73eh4RhjWC/
U prilogu je i plakat izložbe:
``ВЕЛИКИ СМО КОЛИКО СЕ СЈЕЋАМО НАШИХ ВЕЛИКАНА`` МИЛОШ ПАРЕНТА 1867 – 1943.
Завичајно удружење "Далмација" Суботица, сад већ истинска институција Далматинаца на сјеверу Србије, још једном показало и доказало оправданост свог десетогодишњег постојања.
Синоћ у препуној Читаоници Градске библиотеке Суботица одржано је вече посвећено ректору Богословије "Свети Арсеније Сремац" из Сремских Карловаца, нашем Србину из Далмације или прецизније из Ислама Латинскога, код Задра.
У интересантном и садржајном програму од неких 60 минута, уз дивну публику (није се чула ни мува осим ааплауза учесницима у програму), још једном је Завичајно удружење "Далмација" Суботица у пракси и на дјелу подржало и реализовало максиму "Велики смо колико се сјећамо наших великана...
detaljnijePovodom 250 godina od dolaska Dositeja Obradovića u Plavno – najsevernije naselje u Dalmaciji smešteno na tromeđi Bosne, Like i Dalmacije, nedaleko od Knina – večeras je u galeriji Otvorenog univerziteta, uz prigodan kulturno-umetnički program, otvorena izložba „Dositej i srpsko Plavno 1769-2019“, autora Milorada S. Kuraice. Izložbu je svečano otvorio gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.
Milorad Kuraica je, obraćajući se prisutnima, naveo da je Dositej Obradović svoj prosvetiteljski i književni rad započeo sredinom aprila 1761. godine u srpskoj Dalmaciji i da pre 250 godina velikan i besmrtni Dositej „zlatnom nogom stupi na užareno tlo“ Plavna.
- Dositeju Obradoviću puno duguje srpska kultura, ali mu se srpski...
detaljnijeПрви српски Codex-Diplomaticus је најтемељитија студија о судбини српских средњовековних оригиналних повеља средњег века, српских и босанских царева, краљева, банова и војвода.То је нова и другачија истина о ћириличном наслеђу у Дубровачком архиву и потпуно нова, другачија и једина могућа истина о судбини најстаријег дипломатског акта код свих јужнословенских држава и народа, о повељи Бана Кулина из 1189. године која је украдена на мистериозан начин и налази се у Санкт Петербургу. Фалсификатори, кривотворци и крадљивци српских старина већ два века оптужују великог митрополита сарајевског Ђорђа Николајевића, руског конзула и друге црквене
достојанственике да су украли овај документ.
Промоцију књиге у читаоници Градске библиотеке, 9 маја...
detaljnijeУ галерији Отвореног универзитета отворена је изложба о Сави Мркаљу, заборављеном или неупамћеном пиониру и реформатору српског народног слова и словесности.
Изложбу је отворио и присутне поздравио Милорад Курајица, испред домаћина, Завичајног удружења „Далмација“ из Суботице, а потом су се присутнима обратили Милорад Ђошић, испред Србског удружења „Ћирилица“ из Београда, те др Миланка Станкић. Отварање су Мркаљевим стиховима и музиком обогатили Стево Бардак и Цвијетин Милаковић.
Изложба је организована у оквиру обележавања Године Саве Мркаља и два јубилеја - 235 година од његовог рођења и 185 година смрти, а поводом Европске године културне баштине. Изложба садржи 30 паноа поређаних азбучним редом и прати Мркаљев живот и рад и утицај на развој српског језика,...
detaljnijeУ предивној атмосфери на Отвореном универзитету, 16. новембра, љета Господњег у 17 часова одржано је књижевно вече Весне Т.Томић.
У програму су учествовали – Весна Т. Томић, Зорица Д. Пелеш, Бранимир Вулић, Стеван Бардак и Цвијетин Милаковић.
Водитељ Милорад С. Кураица на почетку програма рече:
Американац Роберт Лесинг је написао: „Треба стално имати у виду да је заједнички непријатељ прво напао Србију и да је она крвљу натопила сваку стопу своје јуначке отаџбине. Када се буде писала историја овог рата, најславнији одељак те историје носиће назив: Србија.“
Због наведеног, а управо на стоту годишњицу од Великог рата, позвао је присутне да српским јунацима минутом ћутања одамо дужну почаст.
У славу српским јунацима!
Да се никад не заборави!...
detaljnijeСуботица, 28. септембра, љета Господњег 2018. ( петак ), коноба ``Тинел``, Хуга Бадалића 14, с почетком у 18 часова
Било је прелијепо вече!
За свакога по нешто.
Од синоћ смo срећнији и радоснији, јер се племенита Јованка из нашег најљепшег села на свијету - Плавно поред Книна - представила народу Суботице у пуном сјају. Било је част и задовољство бити из Плавна, гдје је 1769. и 1770. године боравио и учио људе писмености најумнији Србин 18. вијека, бесмртни Доситеј Обрадовић.
Допутовати више од 600 км ( Подгорица – Суботица ) и толико назад, за жену њених година није лако ни једноставно. Учесници у програму на нивоу задатка, којима искрено захваљујемo. Публика више него добра. Услови и амбијент у етно ресторану ``Коноба Тинел`` одлични....
detaljnijeХронологија вечери:
Вече посвећено Дијани Обексер Будисављевић почело је химном Републике Срвије - ``БОЖЕ ПРАВДЕ``.
... detaljnijeУ препуној свечаној сали Гимназије ``Светозар Марковић`` у Суботици одржано је културно – забавно и умјетничко вече посвећено свестраном народном ствараоцу из Далмације Обраду Милићу Русу.
Минутом ћутања одата пошта недавно преминулом великану српске књижевности из Далмације Јовану Радуловићу.
ЖЕЉАНА КУЖЕТ: ``Без изворне националне културе нема суштинске слободе ни нацији ни појединцима. Поготову када је један народ изложен културној и духовној колонизацији а на територији ван своје матице и прогону.`` Први на удару су темељни симболи српског народа, његов језик и ћирилично писмо, али и културно благо у цијелини. "Народу се на силу може узети све али се не може на силу дати" други смисао и други идентитетски образац. ``Када смо добро утемељени у својим традиционалним...
detaljnije- 1 of 2
- ››