U GIMNAZIJI "SVETOZAR MARKOVIĆ" PROFESORKA MIRJANA D. STEFANOVIĆ, ODRŽALA JE PREDAVANJE NA TEMU ŠTA JE DOSITEJ?
Prošlo je dvesto godina od trenutka kada je Dositej Obradović, kao najprosvećeniji i najučeniji intelektualac svoga vremena i svoje sredine, kao član Praviteljstvujuščeg sovjeta, postavljen za prvog ministra prosvete u Srbiji. Sem toga, dva stoleća nas deli od njegove smrti i sve je to poslužilo kao povod da se puna pažnja pokloni temi "Dositej - godina znanja".
Subotička Gimanzija "Svetozar Marković" velikom srpskom prosvetitelju posvetila je program kakvim ova izuzetna ličnost zaslužuje da mu ime bude obeleženo.
Gost programa bila je doktor Mirjana D. Stefanović, redovni profesor Odseka za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje predmete srpska književnost XVIII veka i teorija književnosti. Nije slučajno što je svoju raspravu naslovila "Šta je Dositej?"
Odgovor na pitanje, neobično zbog upotrebljene upitne zamenice, glasi: "pisac i to ne makar kakav". Među razloge zbog kojih se ova činjenica najčešće prenebregava mogu se svrstati zastarele ili, kasnije, nedovoljno promišljene interpretacije njegovog dela koje ga od samih početaka predstavljaju isključivo kao reformatora, racionalistu i prosvetitelja, čija su nastojanja uglavnom bila motivisana didaktičkim principima, koji naravno nisu zanemarljivi, ali nisu ni dovoljni za stvaranje kompletne slike o čuvenom pregaocu XVIII veka. Dr Mirjana D. Stefanović s posebnim pijetetom ističe njegov uticaj na mnoge književnike. Sima Pandurović mu je posvetio pesmu, Stanislav Vinaver je još kao učenik pisao rad o njemu, koji je nagrađen. Meša Selimović mu je posvetio ozbiljnu raspravu. Spominju ga Vladan Desnica, Todor Manojlović, Ljubomir Simović, Desanka Maksimović.
Neadekvatnoj recepciji ovog pisca doprinos daju i čitanke uređene za potrebe srednjoškolaca, u kojima je Dositej predstavljen nedovoljno reprezentativnim primerima svog dela, što je dovoljno da učenici steknu krivi utisak o njemu.
S obzirom na veliki broj posetilaca, kako učenika, tako i profesora i drugih gostiju, mogli bismo se ponadati da će predavanje održano u subotičkoj Gimnaziji doprineti ublažavanju nemarnosti s kojom je proučavan jedan od najvažnijih ličnosti i utemeljitelja naše kulture.
Profesorka Stefanović istakla je značaj Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Spomenula je da je katedra na kojoj radi jedina u našoj zemlji na kojoj se XVIII vek srpske književnosti proučava kao poseban predmet. Utemeljenju ovog predmeta u velikoj meri je zaslužan profesor Borivoje Marinković.
Na kraju, valja podsetiti da je Dositej Obradović (1739-1811) svojim prosvetiteljskim radom stvorio kulturnu klimu za utemeljenje moderne srpske države, osnovao je Veliku školu - budući univerzitet 1808. godine i Bogosloviju 1810. Umro je 1811. i sahranjen je u porti Saborne crkve u Beogradu.
J. Plankoš
