Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Sfumato izložba u Likovnom susretu

Čet, 16.05.2013 - 20:15 -- nikola.tumbas

U Modernoj galeriji Likovni susret Subotica otvorena je izložba Zdravko Mandić – slike i Zdenko Štricki – fotografije. Izložbu je otvorio Sava Stepanov, likovni kritičar.

Prilog iz kataloga...

Zdravko Mandić –  Slike / Zdenko Štricki - Fotografije

U umetosti Vojvodine slikar Zdravko Mandić (1937-2012) je delovao skoro pola decenije kao jedan od najznačajnijih nastavljača velike tradicije slikarstva pejzaža. Tokom višedecenijskog slikarskog opusa, Mandić je motive Tise, Banata i ravnice kojima je bio večito opčinjen, svodio na jednostavne pejzažne predstave ispunjene lirskom, sfumatičnom atmosferom. „Obavijajući“ svoje motive izmaglicom Mandić je svodio sliku, čineći je koherentnom plastičkom celinom. No, umetnik nije insistirao samo na svođenju i estetizaciji predela. Njegovim pejzažima hode siluetne figure,  jer,  Mandić se večito bavio čovekom i njegovom sudbinom. U njegovim slikama čovek je usamljen, često sasvim sam. A jedan od najznačajnijih mislilaca dvadesetog veka Herbert Markuze je govorio da je čovek – usamljena ličnost. Problem alijenacije je nametnuo uznapredovali, tehniciziran, tehnologiziran urbani svet. Ponekad se čini da se iz urbanog ambijenta Mandićevi ljudi sklanjaju u prijatne ambijente njegovih slika. Ideja slike kao svojevrsnog utočišta ovde se može, u metaforičkom smislu, poistovetiti sa idejom povratka prirodi…

Takvim koncepcijskim, sadržinskim i pikturalnim karakteristikama, Mandićeva slika je bila zapažena u novofiguracijskim tendencijama tokom poznih sedamdesetih godina. Tokovima daljeg kontinuiteta on ostaje privrženik poetskog realizma, pikturalnog koncepta u kojoj je njegov slikarski senzibilitet došao do punog izražaja.  Slikajući u tom maniru, insistirajući na estetskoj osobenosti svojih pikturalnih tvorevina, Mandić je iskazao sopstvene poetske potencijale ali je, pri tom, jasno iskazivao i etički stav umetnika spremnog da večito afirmiše i čuva samu prirodu slike. Njegovi motivi su autentično pikturalni, njegove slike su zasnovane na primarnom dejstvu likovnih elemenata:  boje, tonskih vrednosti, kontrasta, te od diskretno vidljivog crteža čija je obrisna konstrukcija armaturno “podvučena” pod vidljive motive njegovih slika. Ovaj zaokruženi slikarski opus, očito je, poseduje svoju personalnu zasebnost koja slikara Zdravka Mandića čini značajnom umetničkom figurom vojvođanskog, posebno pejzažističkog, slikarstva.

Zdenko Štricki je opčinjen tihim prizorima, jutarnjim izmaglicama ili svetlošću izlazećeg sunca  koja se u svitanje preliva beskrajima panonskih areala. Štricki se bavi realističkom fotografijom, njegove fotografske slike nam dokumentaristički precizno i verno (re)prezentuju izglede odabranih predela. U njegovoj fotografskoj akciji, postupak snimanja je najznačajniji. Ovaj umetnik savršeno uočava i sagledava prizor, zauzima dobre snimateljske aspekte,  logično odabira vreme snimanja. Sve to njegove fotose čini autentičnim tvorevinama, koje se savršeno “uklapaju” u logiku i filozofiju fotografske slike i u autentičnosti fotografskog medija.

Fotografije Zdenka Štrickog se odlikuju kompozicionom jednostavnošću. Široki pejzažni prizori su definisani harmonizovanim “ustrojstvom”  planova po dubini slike. To posmatraču nameće utisak svojevrsne slojevitosti – ne samo prizora nego i svojevrsnog, sedimentiranog  poetskog naboja. Dakle, ove slike nisu nastale samo iz interpretacijskih pobuda niti iz pukog zadovoljavanja potrebe za estetizacijom snimljenih predela. Štricki želi da svojim fotografijama  afirmiše sopstvenu sposobnost da svemu oko sebe da logiku dobrih odnosa, te da nas podseti na ideje univerzalnog dijalektičkog reda, na sklad i harmoniju vaskolike prirode…

Istovremeno, Štricki uspeva da svaku tu sliku obeleži vlastitom personalnošću i osobenim senzibilitetom, jednom karakterističnom poetikom, te “vizuelnom filozofijom” koja izvire iz plastičke koherencije tako primerene konceptu moderne, ovovremenske fotografije. Svojim fotografskim slikama, ne samo ovim koje su izložene na aktuelnoj izložbi, Zdenko Štricki nastoji da, u ukupnoj “ikonosferi”, i u galimatijasu slika najrazličitijeg porekla i smisla,  ostvari i sačuva svoj izraz, svoju umetnost i svoje specifično stvaralačko lice i obraz.

Na ovoj izložbi slike Zdravka Mandića i fotografije Željka Štrickog su, možda pomalo iznenada, dovedene u direktan (među)odnos. Povod je sličnost dva stvaralačka afiniteta, ali još više - mogućnost poređenja dve umetničke doslednosti koje autentično definišu autohtone umetničke zamisli u dve različite medijske mogućnosti. U određenom smislu ova dva opusa se međusobno dopunjuju: Mandić polazi od stvarnosti ka poetici slike, dok Štrickog vlastita imaginacija odvodi na snimanje realističkih pejzaža. Ne samo zbog toga, pred sobom imamo jednu izuzetnu i zanimljivu izložbu.

Sava Stepanov

Zdravko Mandić (Strigova, BiH, 1935 – Novi Sad, 2012). Studirao slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani a diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Dugo godina je živeo i stvarao u Zrenjaninu. Bio dugogodišnji rukovodilac UK Ečka i direktor Savremene galerije u Zrenjaninu. Dobitnik više značajnih nagrada i priznanja.  Poslednje godine života proveo u Novom Sadu.

Zdenko Štricki (Subotica, 1960.) Fotografijom se bavi od rane mladosti a prve korake  u svet fotografije načinio uz očevu pomoć. Beleži događaje u rodnom gradu i na brojnim putovanjima “sa željom da na njima ostavim lični pečat” (ZŠ). Izlagao na više kolektivnih izložbi fotografija u zemlji i inostranstvu.

Fotograf: