Светски дан срца је установљен у окриљу Светске федерације за срце, која је посвећена превенцији и контроли ових болести, ради постизања дужег и квалитетнијег живота становништва широм света, а посебно у средње развијеним и неразвијеним земљама. У рад федерације укључено је више од 200 удружења и фондација за срце из преко 100 земаља света. Ово је постало неопходно због тога што становништво у целом свету, а тако је и у Србији, највише оптерећују болести срца и крвних судова и од њих се најучесталије обољева и умире. Широм света се угаси сваке године 17,5 милиона живота, а од тог броја 80% у неразвијеним и земљама у развоју. Акутни срчани удар (инфаркт) и мождани удар (апоплексија) - односе највећи број живота. У Србији је сваке године преко 50% свих смртних исхода последица ових болести, а бројчано изражено током 2013. године је у Србији умрло 53.367 особа.
Да ли је познато шта све доприноси настанку болести срца и крвних судова, односно који су најважнији фактори ризика? Добро је познато, то су: повишен крвни притисак (хипертензија), повишен ниво масноће у крви, повишен ниво глукозе у крви, употреба дувана и дувански дим, гојазност и неправилна исхрана, физичка неактивност, старење, наслеђе, пол, услови живота и рада односно фактори социјалне средине (породица, образовање, социјално - економски положај, социјална мрежа и подршка). На већину најзначајнијих фактора ризика који доприносе настанку болести срца и крвних судова свака особа може утицати, смањујући их, искључујући их из свог живота. То су променљиви фактори ризика. Висок крвни притисак или тихи убица је фактор ризика број 1 за настанак шлога (можданог удара) и најважнији фактор ризика за приближно половину свих болести срца. Повишен крвни притисак врло често није праћен видљивим симптомима и знацима, али зато значајно оштећује срце и артерије, па збг тога особе са повишеним крвним притиском имају троструко виши (већи) ризик у односу на особе са нормалним вредностима крвног притиска. Потребне су редовне контроле, код свог изабраног лекара, а поновљена мерења крвног притиска су понекад неопходна, јер вредности могу да варирају из дана у дан али и у току дана. Повишен крвни притисак може да се снизи, односно да се нормализује, одговарајућим променама у начину живота, као што су смањивање соли у исхрани, престанак употребе дувана, одржавање одговарајуће физичке активности и/или узимање лекова, уколико је то неопходно и лекар одреди. Употреба дувана и живот у дуванском диму доноси двоструко већи ризик обољевања у поређењу са особама које удишу чист ваздух. Недовољна физичка активност повећава ризик настанка болести срца 150%. Мали унос воћа и поврћа сматра се одговорним за настанак око 20% свих болести срца и шлога широм света. Масна храна доводи до запушења артерија и може бити узрок повишеном нивоу холестерола и триглицерида у крви, а то је узрок једне трећине свих болести срца и шлога широм света. Чине га “добар“ (HDL) и “лош“ (LDL) холестерол. Висок ниво триглицерида, још једне врсте масноћа у крви, такође је повезан са настанком болести срца. Даље, као фактор ризика, прекомерна телесна тежина / гојазност – повећава ризик настанка високог крвног притиска, дијабетеса и закречења артерија (атеросклерозе). Повишен индекс телесне масе, као и неповољан однос обима струка и обима кукова, повезан је са повишеним ризиком. Другим речима нагомилавање масти у трбуху је индикатор ризика. Повишен ниво шећера (глукозе) у крви – код дијабетичара представља два пута већи ризик за настанак болести срца и шлога.
Постоје фактори ризика на које није могуће утицати, они су непроменљиви фактори. Неминовно старење означава присуство различитих утицаја, фактора ризика и њихово нагомилавање са годинама живота. Због тога су старије особе под вишим (већим) ризиком. Ризик се удвостручава на сваких 10 година после 55. година живота. Постојање болести у породици такође повећава ризик обољевања: ако је родитељ или близак рођак имао коронарну болест срца пре 55. године живота - за особе мушког пола или пре 65. године живота - за особе женског пола. Пол доноси разлику – мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. После менопаузе ризик се изједначава → постаје једнак код особа женског и мушког пола. У закључку: Болести срца и крвних судова су превентабилне, и у многим случајевима је било могуће спречити их! Заједничка акција може да допринесе да се смртност услед болести срца и крвних судова до 2025. године глобално смањи за 25%.
Анализа морталитета од кардиоваскуларних болести у Севернобачком округу - 2014. године: Умрло је 1406 особа, 578 мушког и 828 женског пола. Удео ових болести у укупној смртности становништва је био 52,8%. Учесталост умирања се повећава већ од 50 године и значајније расте после 60 године живота, и то без обзира на пол. Пет најучесталијих дијагноза или болести су: Атеросклероза, Обољење срчаног мишића, Повишен крвни притисак, Инфаркт мозга и хронична исхемијска болест срца.
