Realizacija Projekta „Ishrana i životne navike po meri srednjoškolaca” - 16. novembar 2019.
Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije ili sagorevanja kalorija. Tehnološki razvoj, automatizacija poslova, razvoj saobraćaja i ukupni razvoj društva doprineli su sve manjem kretanju čoveka, a procene pokazuju da je u svetu približno trećina odraslih osoba nedovoljno fizički aktivna. U Evropi samo 34% mladih uzrasta 11, 13 i 15 godina je dovoljno fizički aktivno prema preporukama za dobro zdravlje.
Po prvi put je u Srbiji 2018. godine sprovedeno međunarodno istraživanje o ponašanju u vezi sa zdravljem školske dece (Health Behaviour in School-age Children Survey, HBSC), a ciljna grupa su bili učenici V i VII razreda osnovne i I razreda srednje škole. Jedna trećina učenika (33,6%) je bila fizički aktivna svakog dana tokom sat vremena u nedelji koja je prethodila istraživanju, dok je van školske nastave polovina dece (51%) bila fizički aktivna 4 puta nedeljno ili češće u skladu sa proporukama.
U svim uzrasnim grupama dečaci su značajno više fizički aktivni od devojčica, a sa godinama se smanjuje broj svakodnevno fizčki aktivne dece, što je posebno izraženo kod devojčica. Tako je 44% dečaka svakodnevno fizički aktivno 60 minuta u V rezredu i 36% devojčica, dok je u I razredu srednje škole 42% dečaka i 25,5% devojčica fizički aktivno.
U V razredu je 66% dečaka i 54% devojčica fizički aktivno van redovne školske nastave 4 puta nedeljno ili češće, a u I razredu srednje škole 63% dečaka i 40% devojčica.
Nedostatak fizičke aktivnosti je identifikovan kao četvrti vodeći faktor rizika globalne smrtnosti koji je odgovoran za 6% svih smrtnih slučajeva u svetu. Fizička neaktivnost je odgovorna i za brojne maligne bolesti (raka dojke i debelog creva), porast šećerne bolesti i hroničnih bolesti srca.
Lekari upozoravaju da su posledice nedovoljne FA u dečijem uzrastu loše držanje i nepravilan razvoj tela, lošija koordinacija i kontrola pokreta, deformiteti kostiju i skeleta. Ne zaboravimo i probleme sa viškom kilograma. Psiholozi kažu da ova deca imaju i niže samopouzdanje i samopoštovanje.
Sa druge strane fizička aktivnost jača kosti i celi skelet, smanjuje stres i nervozu, pomaže u opuštanju i boljem spavanju. Ona unapređuje vaš rast i razvoj, povećava samopouzdanje i samopoštovanje, kao i osećaj ispunjenosti i zadovoljstva. Mladog sportistu krase fer plej igra, uvažavanje i tolerancija, dobre komunikacione veštine i nenasilno rešavanje konflikata.
Stručnjaci preporučuju odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Vežbanje je lek, i ako svaki lek ima svoju dozu i količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje. Da bi ostvarila svoje puno dejstvo fizička aktivnost treba da bude individualno dozirana i kontrolisana.
Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno jer naglo i preterano opterećenje može da naškodi Vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Neka fizička aktivnost bude raznovrsna da bi se aktivirale različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže!
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja
