ALEKSANDRA DEVIĆ: GRANICE
U okviru programa proslave Manifestacije Dana Grada Subotice u Savremenoj galeriji Subotica će u petak, 3. septembra 2021. u 19 časova biti otvorena izložba Aleksandre Dević pod nazivom „Granice”. U sklopu ove manifestacije tradicionalno predstavljamo zavičajne mlade autore našeg grada. Na postavci će se umetnica predstaviti slikama, crtežima i digitalnim printovima.
Trajanje izložbe: 03. septembar 02. oktobar 2021.
Mesto održavanja: Savremena galerija Subotica, Park Ferenca Rajhla 5, 24000 Subotica
Otvaranje izložbe: petak, 03. septembar 2021. u 19.00 časova.
Izložbu je priredila Savremena galerija Subotica.
Kustos izložbe je Jasmina Jovančić Vidaković, viša kustoskinja SGSU.
Izložbu prati ilustrovani katalog sa tekstom Dragana Bibina.
Projekat je podržan od strane Grada Subotice.
ALEKSANDRA DEVIĆ: HATÁROK
A szabadkai Városnapi rendezvénysorozat keretein belül, 2021. szeptember 3-án, pénteken, 19 órakor, a Szabadkai Kortárs Galériában Aleksandra Dević Határok c. kiállítása fog megnyílni. Hagyományosan egy helyi fiatal alkotót mutatunk be.
A kiállítás időtartama: 2021. szeptember 3. október 2.
Helyszín: Kortárs Galéria Szabadka, Raichle Ferenc park 5, 24000 Szabadka
Megnyitó: 2021. szeptember 3., péntek, 19.00
A kiállítás a szabadkai Kortárs Galéria szervezésében valósul meg.
Kurátor: Jasmina Jovančić Vidaković, a Kortárs Galéria kurátora
A kiállítást illusztrált katalógus kíséri, Dragan Bibin szövegével.
A kiállítást Szabadka Város Önkormányzata támogatja.
IZ TEKSTA KATALOGA IZLOŽBE
Rad Aleksandre Dević odlikuje beskompromisnost u odnosu prema osetljivim temama. Kroz duboko istraživanje sopstvenog iskustva ona dolazi do spoznaja koje imaju univerzalni karakter i na taj način suočava publiku sa pitanjima koja se često ignorišu. Aleksandra ne prilagođava teme svog istraživanja određenom likovnom medijumu, već naprotiv, bira tehnike, stilove i pristupe najpogodnije za izvornu zamisao. Ona ponekad kao sredstvo izražavanja koristi vizuelne metafore koje se bogato i slojevito prožimaju stvarajući vizuelnu poeziju, a opet, suprotno tome, nekada je veoma direktna, kao npr. u seriji slika Zagrljaj. Naime, tu je uz minimum sredstava uspela da u nama podstakne empatiju prema modelu, tako što nas podseća na dobro poznati telesni i senzorni osećaj kada nam se zaustavi krvotok zbog dugotrajnog pritiska na neki deo tela, koji zatim počne da crveni, trne i boli. Upravo je zbog te direktnosti vizuelni jezik cele serije likovno neutralan i pripada naturalističkom, realističnom pristupu.
…………………………………………………………………………………………………………
Serija slika gde je glavni motiv ćilim provocira pitanja vezana za odnos subjektivne i objektivne realnosti. U velikoj meri je nadahnuta ćilimom koji je bio prebačen preko čuvenog Frojdovog psihoanalitičkog kauča. Upravo je na njemu razvijana teorija slobodnih asocijacija koja je kasnije inspirisala nadrealistički pokret. Frojd je u svojoj praksi podsticao pacijente da skoro iracionalno, bez filtera, istražuju najdublje misli i ideje. Za Aleksandru je zona unutar ćilima prostor gde apsurd i smisao više nisu suprotni polovi već jedna celina, gde je nadrealizam očigledno iznad realnosti. Taj ograničeni pravougaonik, iako daje slobodu da istražujemo subjektivni svet, istovremeno stvara barijeru, okvir koji nas izoluje od objektivne realnosti, što vodi u posebnu vrstu usamljenosti. Ove slike mogu se nazvati vizuelnom poezijom, jer su veze između brojnih motiva veoma tanane i najbolje se čitaju kada dopustimo da spoznaje lebde u vazduhu, pre nego da ih otežamo u želji za jednim sigurnim odgovorom.
.............................................................................................................................................
Dragan Bibin
