Nacionalni dan bez duvana - Svaka cigareta smeta | www.subotica.info - Dešavanja, najave, intervju, sve o Subotici

Kategorija:

Izvor:

NACIONALNI DAN BEZ DUVANA, 31. JANUAR 2023.

“SVAKA CIGARETA SMETA”

Nacionalni dan bez duvana se u Srbiji obeležava više od dve decenije. Ovogodišnji slogan је „Svaka cigareta smeta“. Ovom temom skrećemo pažnju na značaj prevencije upotrebe, kao i izlaganja dimu i aerosolu duvanskih i nikotinskih proizvoda zbog štetnih posledica po zdravlje. Posebno je važno zaštititi mlade od agresivnog marketinga duvanske industrije, sprečiti rano eksperimentisanje i započinjanje korišćenja novih duvanskih i nikotinskih proizvoda u period adolescencije.

U svetu puši preko 1 milijarda ljudi, a u Srbiji oko 2,5 miliona stanovnika. Godišnje u svetu zbog duvana umre oko 8 miliona ljudi, od toga su 1,2 miliona nepušači izloženi duvanskom dimu. Rezultati poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva u Srbiji (2019) pokazuju da je u Srbiji trenutno 31,9% korisnika nekog duvanskog proizvoda (uključujući i zagrevana duvanske proizvode). Cigarete, cigare i duvan za lule puši 30,5% stanovnika starijih od 15 godina, a samo cigarete puši 24,8% stanovnika. Opada broj korisnika cigareta, ali raste broj korisnika novih duvanskih/nikotinskih proizvoda. Posebno brine podatak da raste broj korisnika ovih proizvoda među mladima. U uzrastu 16-godišnjaka (ESPAD iz 2019. godine) 11% mladih je pušilo nargile, 5,5% koristilo elektronsku cigaretu i 3,2% zagrevane duvanske proizvode „u prethodnih 30 dana pre istraživanja“. Čak 62,4% mladih koji su koristili e-cigaretu nikada ranije nisu pušili.

Prisustvo velikog broja toksičnih, štetnih i kancerogenih materija u duvanskim i nikotinskim proizvodima upozoravaju da su pretnja za svaku osobu bez obzira na pol, uzrast, rasu, kulturni ili obrazovani nivo. Upotreba duvana i nikotina dovodi do zavisnosti, patnje, bolesti i prevremene smrti. Izlaganje aerosolu duvanskih/nikotinskih proizvoda dovodi do akutnih iritacija sluznica i upala, a mikronske čestice iz aerosola direktno prodiru u pluća i krvotok. Duvanska industrija koristi prikrivene i manipulativne tehnike kako bi reklamirala i plasirala nove duvanske/nikotinske proizvode prikazujući ih kao „bezbednije od cigareta“ ili kao „sredstvo za prestanak pušenja“. Kanali reklamiranja i tehnike marketinga jasno ukazuju da su mladi i nove generacije ciljna grupa koju duvanska industrija želi da regrutuje u redove budućih redovnih korisnika svojih proizvoda.

SZO upozorava da ne postoje bezbedni duvanski i nikotinski proizvodi, bezbedan način i nivo korišćenja duvanskih i nikotinskih proizvoda, kao ni siguran nivo izlaganja njihovom dimu/aerosolu. Duvan i nikotin su podjednako opasni po zdravlje i dovode do zavisnosti i kada su maskirani “sa punim ukusom”, “organske cigarete”, “bez aditiva” ili sa ukusom voća, čokolade ili mente. Svaka cigareta smeta! Život bez duvana i nikotina je jedini pravi izbor. Država se obavezala ratifikacijom Okvirne konvencije o kontroli duvana da će implementirati najefikasnije mere kontrole duvana, usvojiti sistemske zakone o zaštiti stanovništva od izloženosti dimu/aerosolu duvanskih i nikotinskih proizvoda, na svim mestima bez izuzetaka, kao i obezbediti besplatne servise za lečenje bolesti zavisnosti.

Ako već razmišljate da bi bilo dobro da prestanete da pušite ili se već duže vreme dvoumite kada i kako to da započnete savetujemo Vam da iskreno date odgovore na nekoliko sledećih pitanja koja su baš lična. Zašto je VAMA važno da prestanete da pušite? Šta znate o rizicima pušenja i šta VAS posebno brine? Šta mislite da će VAMA biti teško ako pokušate da prestanete da pušite? Šta bi za VAS bila glavna dobit ako prestanete da pušite?

Želimo da Vas ova pitanja podstaknu da uvidite svoje lične motive i kapacitete da ostavarite svoje ciljeve, kao i da prepoznate prepreke koje Vas čekaju u procesu odvikavanja od pušenja. Stručnu podršku i pomoć možete dobiti kod svog lekara ili u Savetovalištu za odvikavanje od pušenja. Donesi odluku danas i započni sa ostvarenjem svojih želja i ciljeva.

Najveće vrednosti i resursi svakog pojedinca jesu njegovo zdravlje i znanje koji mu daju slobodu da u životu bude šta god poželi. Znanje stičete u školi, ali i kasnije kroz životni ciklus radite kontinuirano na razvoju ličnih resursa. Ali zdravlje nije rođenjem poklonjen resurs, nije nepresušan resurs i nema garancije da ćete ga uvek posedovati. To zavisi i od Vas i Vašeg „ulaganja“ i „izbora“ brojnih ponašanja tokom životnog ciklusa. Zato preispitaj sebe, deca uče od tebe. Napravi pravi izbor. Donesi odluku i prestani da pušiš danas. Ti to možeš!

Statistički podaci:

U svetu puši preko 1 milijarda ljudi. Učestalost pušenja je najviša u evropskom regionu gde 26% stanovništva puši.
Globalno gledano, 14% svih smrtnih slučajeva od nezaraznih bolesti kod starijih od 30 godina pripisuje se duvanu.
Više od 8 miliona ljudi svake godine umre zbog korišćenja duvana, od čega je 1,2 miliona nepušača koji su bili izloženi duvanskom dimu.
U Srbiji je učestalost pušenja veća od proseka evropskog regiona i prema procenama puši oko 2,5 miliona odraslih stanovnika, više muškaraca nego žena.
Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije (2019) neki duvanski proizvod (uključujući i zagrevane duvanske proizvode) koristi 31,9% stanovnika starijih od 15 godina, više muškaraca (33,9%) nego žena (30,1%). Cigarete, cigare ili duvan za lulu koristi 30,5% stanovnika, dok cigarete puši 24,8% stanovnika. Elektronske cigarete koristi 3,3% stanovnika, a nargile i zagrevane duvanske proizvode manje od 1% stanovnika. U Vojvodini (21,4%), Južnoj i Istočnoj Srbiji (17,5%) je veći procenat pušača u uzrastu 15-19 godina u odnosu na nacionalni prosek (14,4%). Najveći procenat pušača je u starosnoj grupi od 45 do 54 godine i iznosi 41,3%.
Podaci iz ESPAD istraživanja u Srbiji (2019) upozoravaju da raste broj korisnika novih duvanskih proizvoda, a opada broj korisnika cigareta. Među šesnaestgodišnjacima 12% puši cigarete, podjednako dečaci i devojčice, a u prethodnih 30 dana je nargile pušilo 11%, e-cigarete 5,5% i zagrevane duvanske proizvode 3,2% šesnaestgodišnjaka. Rezultati ovog istraživanja ukazuju da 62,4% šesnaestgodišnjaka koji su koristili e-cigaretu ranije nisu pušili.
Brine činjenica da mladi podcenjuju rizik pušenja cigareta, posebno povremenog pušenja. Tek svaki drugi šesnaestogodišnjak (51,6%) smatra svakodnevno pušenje jedne kutije cigareta velikim rizikom po zdravlje, a njih 48,4% smatra da je kod povremenog pušenja rizik mali ili ga nema. Više od trećine šesnaestogodišnjaka (37,2%) smatra da probanje e-cigarete ne predstavlja nikakav rizik, a samo 18,2% smatra da e-cigarete sadrže nikotin.
Duvanski i nikotinski proizvodi nisu obična roba i u potpunosti se mogu porediti sa toksičnim agensima. Oni su pretnja za svaku osobu bez obzira na pol, uzrast, rasu ili obrazovni nivo. Dovode do stvaranja zavisnosti, patnje, bolesti i preveremene smrti. Duvanska industrija koristi prikrivene i manipulativne tehnike reklamiranja i plasiranja novih duvanskih i nikotinskih proizvoda posebno usmerivši svoj marketing ka mladima. Ovi proizvodi se reklamiraju kao „bezbedniji od cigareta“, „neškodljivi po okolinu“ , sa „potencijalno smanjenom štetom“ ili kao „sredstvo za prestanak pušenja“.
Lekari upozoravaju da ne postoje bezbedni duvanski i nikotinski proizvodi i bezbedan način njihovog korišćenja, kao ni bezbedan nivo izloženosti dimu ili aerosolu ovih proizvoda. Izloženost dimu i aerosolu duvanskih i nikotinskih proizvoda i kod nepušača izaziva akutnu iritaciju sluznica i upalu, a mikronske čestice iz aerosola direktno prodiru u pluća i krvotok. SZO traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu zaštićena od izloženosti duvanskim i nikotinskim proizvodima, uključujući i ugostiteljske objekte.
U cilju zaštite stanovništva od štetnih posledica izazvanih duvanskim i nikotinskim proizvodima, jasno proizilazi da je potrebno unaprediti postojeću zakonsku regulativu u Srbiji. Neophodna je izmena postojećeg Zakona i uvođenje potpune zabrane pušenja na svim javnim mestima bez izuzetaka. Ako si pušač ostavi pušenje danas, ne čekaj sutra.