Приватни делићи историје – у музеју постају део целовитог мозаика

Pon, 15.01.2024 - 08:35 -- nikola.tumbas

Градски музеј приредио је изложбу аквизиција које су начињене у последњих девет година, а већина предмета у установу је стигла као поклон суграђана

У домовима многих грађана постоје предмети, фотографије, можда омоти давно поједене чоколаде, или документи који нису само обични део покућства, нешто са чим не зна шта да се ради. Они су, често, фрагмент историје средине који свој пуни смисао и значај добијају тек када се, као прави делић слагалице, нађу на одговарајућем месту. У фонду Градског музеја где заједно са осталим сличним предметима или вршњацима доба могу да испричају заокружену причу о неком догађају, фабрици, простору, открићу.

Управо таквим предметима посвећена је изложба у „Аквицизије Градског музеја у Суботици 2014 – 2023“ на којој су кустоси шест музеолошких одељења представили избор онога што је у последњих девет година стигло у ову установу већином као поклон, или као откуп. Изложба је, осим потребе да грађанима представи део нове грађе, имала још једну симболичну улогу, обележено је 75 година од прве изложбе Градског музеја отворене 29. новембра 1948. године.

Трудили смо се да на овој изложби свако одељење добије свој простор, и у оквиру наше изложбене сале сваки од кустоса трудио се да изабере и прикаже оно што је најзначајније. Морамо и то да кажемо, приликом откупа увек постоји и стручна страна, радујемо се сваком поклону, али на одељењима кустоси знају шта ја потребно и како то да уклопе. Имамо базу коју надограђујемо, али узимамо и нове предмете, а понекад нас и сами Суботичани изненаде. И управо је и то један од циљева изложбе, да пробудимо свест становништва шта све може да буде музеолошки предмет и да одлуче да не баце фотографије, кутије, омоте, него упитају музеалце, да ли је то можда добро за историју града, за проучавање и да ли има своје место у музеолошком контексту. Да пробудимо свест становништва, да смо ту, да бринемо, да прикупљамо предмете и да се бавимо њима и да све то овде има своју сврху“ рекла је др Олга Ковачев Нинков, кустос уметничке збирке. Тако она помиње мали омот чоколаде „мока“ из 1956. годину коју је производио суботички „Пионир“, а који је као поклон стигао у музеј да употпуни слику о дизајну и производњи овдашњег кондитора.

Акош Кубичковић, кустос историјске збирке навео је да је у последњих девет година око хиљаду предмета обогатило њихову збирку, и то превасходно путем поклона. „Важно је истаћи да ово показује однос између музеја и заједнице којој музеј припада, јер сви ови предмети потичу из ове заједнице и ово је пример добре сарадње која траје 75 година“ каже Кубичковић, а међу изложеним предметима био је и пано ученика Економске школе из педесетих година у Суботици или дневник српског читалачког друштва из 1891. године. Библиотекар Дора Хичик истакла је да заинтересовани од сада код њих могу да виде и књиге из заоставштине чувеног суботичког архитекте Титуса Мачковића које су у музеј дошле као поклон. Слична је ситуација и са уметничком збирком о којој је говорила кустоскиња Љубица Вуковић Дулић, набрајајући дела суботичких сликара и вајара која су путем откупа или поклона постала део њихове и иначе богате уметничке колекције. А међу њима има и употребних предмета, попут прибора за чај у стилу арт декоа. Међу одељењима Градског музеја свакако је археологија прешла најдужи пут јер када је музеј основан, а његов први директор био Милко Шулман, археолог, није било ни једног археолошког предмета. Данас музеј може да се похвали савременом археолошком поставком, а како је истакла кустоскиња Неда Димовски предмети овде не доспевају кроз откуп, већ и кроз разговор са становништвом и мештанима који лоцирају шта је где пронађено. „То је најбољи показатељ колико смо део заједнице и без заједничког ангажовања наше збирке не би ни постојале“ каже Димовски.

Посебну пажњу на изложби привлаче препариране животиње, али и необична и детаљна збирка птичјих јаја, поклон суграђана који је то систематски и пажљиво сакупљао. Кустоскиње Слађана Алексић и Габријела Кајдочи Ловаш говориле су о овој збирци. Етнолог Арпад Пап одлучио је да изложи предмете само једног дародавца, који и својом величином и необичношћу свакако упада у очи. Реч је о збирци предмета из Африке које је поклонила породица нашег бившег амбасадора Ласла Бале. Ова збирка лепо се наслања на необично богату ваневропску збирку суботичког Градског музеја, и на претходнике дипломате Бале, које су пустоловни дух и авантура водили у Африку и далеке земље.

Autor teksta: 
Custom Search