Noćas sam malo spavao, gotovo ništa zahvaljujući grlobolji i jednoj neopreznosti. Naime da prekratim vreme, upalim TV kad tamo na SuTV, grupa znalaca, raspravlja o Paliću. Okrugli stol kako ga nazvaše. Zaseda g. Miljković naravno, glavom, bradom i uredno razbarušenim veđama. Vidim ljudi zaseli i mlate po temi a najviše van teme u korist svoje vlastite promocije. Sede glave, meni manje poznate osim naravno g. Kovačevića. On, pošto u turizmu uglavnom učestvuje kao gost a ne kao mislilac, povremeno ubaci poneku rečenicu uz širenje ruku i sa ponekom dramskom pauzom kako bi dao vremena g. Miljkoviću da primetno klimne glavom u znak odobravanja još na nedovršenu rečenicu. Povuče me tema pa nastavim da gledam raspravu. Ne znam kada je snimana ova emisija ali moglo je to biti i ravno prije deset godina. Ista meta isto odstojanje. Čak ni glavni lik se ne menja. Nije to Džems Bond pa ga sad glumi jedan, pa drugi, pa treći. Ovaj je večit, kao g. Parać u Skupštini.
Osnovna greška kod svih ovih razmatranja pa i citiranja Master plana, da jezero ima ulogu pejzaža i ništa više. Na tu temu nema nikakve razrade, predloga, ništa. Svi razgovori se kreću oko pronalaženja nekog velikog investitota koji će doći, raskrčiti sve nebuloze i postaviti fundament koji će biti dostojan istorije i očekivanja vodeće garniture oko jezera Palić. Greška je fatalna iz nekoliko uglova. Prvo - bez čistog jezera nama investicija. Niko neće ništa graditi pored žaba i crknutih riba. Drugo - sadržaji na vodi su oni koji ovu destinaciju čine privlačnijom, jer ovo je jezero Palić a ne bogat salaš Palić, kako ga tretira pomenuta gospoda. Treće - u današnje vreme kada je kupovna moć ljudi znatno opala, pa i onih stranih gostiju koji bi prolazili ovuda, neće ni jedan veliki investitor da rizikuje ovakvu vrstu ulaganja. Juriti neki visoki turizam je opet greška jer je retko koji smeštajni kapacitet po meri razmaženih igrača golfa i kockarnica. Finansijski je isplativo samo za jedan ili dva objekta koji uspeju izboriti naklonost džet-seta. Ostali mogu da pakuju stvari i odu odakle su i došli.
Građani Subotice bi izgubili svaku nadu u povratak „Bunjevačkog mora“.
Mi definitivno treba da se oslonimo na vlastite snage i korak po korak oživimo ovo naše prebolesno jezero. Uslovi se polako stiču. Treba ubrzati osnovne radnje a to je završetak kanalizacije, spoj sa prečistačem i obezbediti pojas oko četvrtog sektoreža. Izvući mulj iz četvrtog sektora. Nakon toga raskrčiti i urediti koliko toliko vikend naselje i oživeti kupalište na pesku i Muški štrand za građane. Ženski štrand je već uređen. Oni će sigurno dolaziti na kupanje i trošti svoj novac makar vikendima. Taj izvor novca pokrenuti i stopu po stopu ulagati po utvrđenim prioritetima te tako stvarati povoljan ambijent za velika događanja. Park-Palić bi trebao da zadrži objekte a ne da ih izda privatnicima jer na taj način bi ostvarili veću dobit koja se može kanalisati u daljnji razvoj. Sport na vodi sa svojim manifestacijama će sve to učiniti interesantnijim jer ako ima publike, mogu se opravdano organizovati i velike međunarodne priredbe. Tu bi znatno porasla potrošnja u hotelima i restoranima. Ređe bi trebali gledati ka Beogradu i Novom Sadu za evetualnu neku milostinju.
Parkovi, ugostitsljski objekti, ZOO, razne kulturne manifestacije već čine jedno lepo šarenilo oko jezera koje i dalje treba da bude u centru iteresovanja i glavnih aktivnosti turista, rekreativaca, sportista i sportskih priredbi. Sve to zajedno zaokružilo bi konačan lik ove turističke destinacije.
O ovome sam jednom detaljnije pisao :
https://www.subotica.info/blog/dorde-branisavljevic/master-plan-ili-pali...
Veliki je problem što odlučuju oni koji su van materije. Imenuju nestručne ljude u komisije kao svoje stranačke kadrove i tu puca svaka razumna komunikacija. Garniture vlasti se menjaju. Svi nešto jako važno rade a jezero Palić umire tu pred našim očima.
Subotica 07.12.2016.
Đorđe Branisavljević
