Kada država baulja u debelom mraku i tetura tamo amo po istoriji pa i ovom današnjem kovanju prošlosti, mora čoveka uhvatiti tuga i neki prikriveni bes izazvan svešću da se tu ne može ništa uraditi. Predugo smo izgleda bili pod socijalističkom kapom kada se i nije trebalo naročito brinuti o toku istorije i obraza pred svetom i vlasitom kućom. Put je bio prav i osvetljen sa nijansama sumraka gde je već vlast smatrala potrebnim. Tako nam je budućnost bila svetla i nadasve izvesna. Za zone sumraka se brinuo oprobani kadar koji je odlično radio svoj posao jer se javnost baš nije puno uznemiravala, doduše niti pitala. Reda i rada je bilo definitivno. Naš voz je sretno i ponosno kloparao i vukao istoriju , sva nasleđa i predrasude osvetljenom prugom u izvesnu budućnost. Samo su bludni sinovi sa Golog otoka i resto neotkrivenih mahali u suprotnom pravcu.
Naš glavni trg je postao cirkuska arena i izgleda prava turistička atrakcija. Konačno da apliciramo u novom pravcu turizma – Politički turizam. Dovoze se razni ljudi različitih zastava autobusima , zauzmu neki ćošak od gradskog trga i krenu besomučno da krešu po svemu živom na opšte zadovoljstvo i bučno odobravanje publike koju su dovezli autobusima. Krešendo nastaje kad glavno izabrani dohvati već razrađen, vruć mikrofon i stane da govori, podučava, kune i obećava a dovežena grupa besomučno aplauditra uz poneko uzvikivanje parole koju je zadužio prije kretanja. Odobravanje prati mahanje , široki osmesi i poneka ispuštena suza nezadrživih obožavalaca autoriteta.
Za ovakve početnike i ljubitelje politike za poneti u Londonu su žrtvovali jedan ćošak Hyde parka i nazvali ga Speakers ili Speech corner. Tu glasnogovornici svog viđenja sveta, donose svoje govornice u vidu stolica,lestvi, pultova i nesebično dele svoje ideje sa slučajnim prolaznicima. Nekažnjeno pljuju po Kraljici, parlamentu i po svakome ko im je poremetio miran san. Tu policija nema šta da traži. Privid slobodne reči je potpun. Nažalost kod nas primena ovakvog načina nastupa dobije tešku patinu balkanasko-nebeske Srbije pa je naš Speech corner proširen na ceo raspoloživi prostor države nam drage. Princip ostaje isti a sličnost je frapantna, samo što naši glasnogovornici po ćoškovima imaju svoju iznajmljenu publiku, takoreći profesionalnu. Govornici i stranke se ređaju uz budno praćenje jedni drugih da se ne pojave na istom ćošku u isto vreme. Bio bi to prilično oštar sudar ideja i brižnih misli za dobrobit ispaćenog naroda. No zato dok je njih biće i koalicija, pa je opasnost od neudomljavanja svedena na naj manju moguću meru.
Šta je tu je. Beskrupulozni amateri špaciraju Srbijom a one prave naše perjanice intelekta i majstora od nauke, samo se ponekad uspeju oglasiti u medijima koje još vlast nije otkrila. Da li je to letargija, strah, osećanje nemoći ili nešto drugo? Jedino ne želim da verujem da je to nezainteresovanost. Toliko normalnih građana, toliko umornih od ovog bezumlja ima da bi se imalo na šta graditi zdrav razum. To bi jednostavno moralo da uspe.
Subotica 31.03.2016.
Đorđe Branisavljević
