Psi laju a karavani prolaze. Kod nas bi se ovo moglo modifikovati u nekoliko varijanti . Recimo, autobusi koji cirkus znače, pa raspojasanost neutemeljenih očekivanja, pljuvaonica sa i bez kraja a boga mi i pojava fantomskih kandidata za rukovanje namenjenom nam sudbinom.
Kao nikad do sada, izmučeno telo biračkog življa nije osetilo toliko varijanti hladnog, toplog, upornog, pretećeg, nepredvidivog i nadasve neizvesnog tumačenja šansi za najsretniji prikaz ishoda globalne volje naroda. Kada se bude završila i ova kalvarija, Srbija će tačno znati šta želi. Doduše samo jedan uži krug. Ostalima ostaje nada da najavljeno svetlo na kraju tunela nije od nadolazećeg voza. Izgleda da je fer plej u svetskim okvirima prestao da bude manir dobrog odgoja i retorike vredne uzvišenih ciljeva za koje je otvorena utrka žestokih suparnika. Svedoci smo velike hajke i kopanja prljavštine u nedavnoj groteksnoj utakmici Klinton – Tramp. Bilo je tu svega pa i neočekivano primitivnog ponašanja oba kandidata propraćenog žestokim udarcima ispod pojasa. Nije vredelo ni to štoje jedan kandidat bio žensko. U borbi za vlast, rodna ravnopravnost je dostigla kulminaciju. Džentlmenski odnosi su u periodu izbora strogo zabranjeni ma koliko se suprotna strana prenemagala mahanjem malo suknjom a malo pesnicom.
Srećom, kod nas su svi kandidati muški (na prvi pogled ) pa svaka dilema o džentlmenskom ponašanju je već u startu odbačena kao nepotrebna. Mi imamo svoju retoriku poniklu iz naroda pa ko se više služi „ruralnim“ jezikom to je bliži i razumljiviji narodu. Prosto rečeno, naš čovek, do surove autentičnosti. Kako se bude približavao dan D, za očekivati je zaoštravanje monologa, dijaloga i javnih nastupa do žestine i siline „Grobara“ ili recimo „Cigana“ ali verovatno bez uobičajene pirotehničke podrške. Rasplamsavanje sučeljenih stavova, načina mišljenja i ideja, verovatno neće dovesti do TV duela. To će umnogome oskrnaviti opšti prikaz ozbiljnosti istorijskog momenta jer će javnost biti osiromašena nemogućnošću vaganja i direktnog upoređivanja kandidata za nadri vođu nacije. Za pravog vođu, nisu raspisani izbori jer im još nije vreme. Barem se u ovoj silnoj turbolenciji i gunguli ipak zna ko je „Babo“ tako da karavani mogu da prolaze do zadnje kamile.
Zanimljivo je da se dva kandidata ni slučajno ne nalaze u istom gradu u isto vreme. Kao da postoji neki dispečer koji pomno prati situaciju i koordinira predstavama u gornjoj, srednjoj i južnoj Srbiji. Narodne mase po mestima su tako nenapadno obaveštene o budućim mitinzima da je najbolje da ih kandidati povezu sa sobom kako bi oduševljenje nastupima bilo sigurno propraćeno ovacijama i frenetičnim aplauzima. Masa koja doduše košta ali za uzvrat neće omanuti. Većini birača su deca ionako otišla iz Domovine pa se ne trebaju sekirati da li će državu predstavljati ovaj ili onaj kandidat. Dokazalo se da kod nas obrazovanje ne mora biti usko povezano sa funkcijom koju izabranik obavlja. Malo diplomatije i bon tona „za poneti“ se uvek može savladati da se pokriju potrebe do momentalnog nivoa značaja Srbije u međunarodnim okvirima.
Kažu da tri stvari vode u propast: lakomost, požuda i samoljublje. Sreća naša da se po predanju kod nas rađaju i odgajaju deca zadojena idejom o čojštvu i junaštvu. Sad, malo je nezgodno što se kod nas predanja i istorija malo razlikuju u zadnje vreme pa se ništa ne zna dok deca malo ne porastu.
Žao mi je što nikada neću naučiti da odapetu strelu istine prvo umočim u med. (arapska izreka).
Subotica 21.03.2017.
Đorđe Branisavljević
