Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Zaključak oko slučaja "Palićka bomba"

Pet, 09.09.2016 - 09:52 -- Beli

Da bismo pojasniji svoje zaključke, moramo navesti neke balističke primere tj. ponašanje projektila pri udaru a kada eksplozija izostane.

Bombe koje prodiru kroz različite sredine (voda-zemlja, beton-zemlja, objekat-zemlja) u najvećem broju slučaja skreću sa pravca svoje prvobitne putanje.

 

 

 

 

 

 

Primer gde je u Kuli 1999 godine prošao kroz krov hale, udario u pod okrenuo se i izleteo iz objekta.

Aerodrom Sombor 2001

Žutom strelom prikazana je putanja prodora bombe MK 82 (250 kg.) nakon udarca u betonski pokrivač piste.

Crvenom strelicom je prikazana putanja bombe nakon nagle promene pravca.

Vrh bombe je otkriven na dubini od 1,5m od površine, a na udaljenosti od 13 m od ulaznog otvora u pisti.

 

Kragujevac  1999 god.

 

Na slici je delimično otkopana bomba MK 84 (1000 kg) čija se putanja na dubini od 12 metara naglo promenila za 300 stepeni  i okrenula na gore.

Na slici je prednji deo bombe  - vrh, tj. deo bombe kojim prodire u cilj.

 

ZAKLJUČAK  FBD

Iz prijašnjih ilustracija i navedenih primera, jasno se može zaključiti da se na mestu pada laserski vođene bombe koja nije eksplodirala pri udaru u cilj, nalaze elementi i delovi  koji su inače sa spoljašne strane bombe.

Isto tako, je sasvim jasno da pri eksploziji bombe, njeni elementi i delovi (posebno deluju na prednjem delu bombe ) ne mogu da ostanu čitavi ili malo deformisani, nego ih energija eksplozije uništava ogromnim pritiskom i temperaturom.

Ako su delovi laserski vođene bombe GBU – 16/B  nađeni na navedenom mestu, a nemamo razloga sumnjati u to, jasno je da je na tom mestu bio prodor  bombe u jezero.

Kao što je napomenuto, nađene delove koji potiču od neeksplodirane bombe GBU – 16/B  teško da je neko mogao pokupiti  i doneti ih u jezero. Mogao je to učiniti jedino sa mesta prodora ove bombe, ali ni na tom mestu ona nije eksplodirala, što znači da na tom mestu postoji opasnost. Ovo napominjemo zbog postojanja nestručnih tvrdnji da su delovi mogli eksplozijom doleteti na mesto gde su pronađeni.

Ako prihvatimo činjenicu da je na datom mestu u jezero pala laserski vođena bomba GBU – 16/B , postavlja se pitanje šta se desilo sa njom? Činjenice ukazuju da ista nije eksplodirala u momentu prodora u jezero, niti je eksplodirala na dubini manjoj od 15 metara, jer bi eksplozijom do te dubine napravila krater i raznela elemente i delove koji su otpali sa nje.

Postoji mogućnost da je bomba eksplodirala na dubini većoj od 15 metara, ali bi tada geomagnetska  merenja morala detektovati fragmente bombe.

Eksplozija ove bombe na dubini 10 – 25 metara izazvala bi seizmički potres koji bi očevidci koji su bili u blizini padne tačke osetili, kao što bi registrovali zvuk eksplozije.

 

Subotica  09.09.2016.    

Đorđe  Branisavljević

 

 

 

Tagovi: 
Kolekcija članaka: