Šetališna staza je na ideju slikara Đure Maravića i Nikole Tumbasa, saradnike „Politike“ proširena i na najstariju spomen česmu na Paliću.
– Početkom leta preduzeće „Park Palić“ najavilo je da, nakon višegodišnje pauze, nastavlja se sa popločavanjem pešačke staze pored jezera, te će u dužini od tri kilometra, u turističkoj zoni posetioci šetati po uređenoj, stazi pokrivenoj crvenom ukrasnom ciglom. Jedinstvena šetališna trasa počinje od Jedriličarskog kluba i ide sve do početka peščane plaže, što je ujedno i uobičajena pešačka ruta posetilaca. Reč je bilo o popločavanju poslednje faze od hotela „Prezident“, pored placa nekadašnje Meteorošloške stanice, Muškog štranda, a kraj staze je kod bivšeg restorana „Fontana“. Za ove namene Republika Srbija izdvojila je 10 miliona dinara, a Pokrajina ukupno 26 miliona dinara.
Šetališna staza prolazi pored najznačajnijih arhitektonskih i turističkih objekata na Paliću, kraj zdanja koja definišu karakter ovog izletišta: pored hotela „Jezero“ i „Park“ pored „Sovine kule“ odnosno prvog olimpijskog sela, Velike terase, Ženskog štranda, Muškog štranda. Između ostalog i pored najstarije spomen – česme na Paliću.
Kada se od ulaza u nekadašnju banju Palić od Vodotornja pogleda kroz lukove Velike terase ka jezeru, u dnu perspektive je ova spomen česma kao svojevrsna tačka na niz secesijskih zdanja jer iza nje počinje jezero. Ova česma i jeste bila neka vrsta tačke koju je 1912. godine postavljena ovde nakon što su pod rukovodstvom tadašnjeg gradonačelnika Karolja Biroa završeni svi objekti koji su na Paliću činili jezgro banjskog turizma. Biro je od arhitekata Deže Jakaba i Marcela Komora, koji su projektovali i Vodotoranj, i Ženski štrand i Veliku terasu, ali i Gradsku kuću u Subotici, tražio da projektuju i spomen česmu. U knjizi „Javni spomenici opštine Subotica“ istoričara umetnosti Bele Durancija i vajarke Vere Gabrić Počuča navode da je ideju gradonačelnika da se spomen belegom označi završtak radova odobrilo Gradsko veće 12. juna 1912. godine, i da su onda arhitekti Jakab i Komor izradili nekoliko varijanti i užurbano tražili ko će do 15. septembra iste godine i da završi spomen česmu. Na kraju, načinjena je po najskromnijem idejnom projektu, ali, kako Duranci i Počuča ocenjuju, najuspešnije uklopljenom u novoformirani ambijent šetališta. Zamišljeno je bilo da na njenom vrhu stoji jezerska vila, umesto sadašnjeg stilizovanog ćupa sa cvećem, na njemu su bili ispisani stihovi mađaskog pesnika rođenog u Subotici Deže Kostolanjija, ali u međuvremenu, vila nikada nije postavljena, a stihovi su uklonjeni a zadržala se samo kratka, gotovo telegrafska istorija Palića na ćirilici, latinici i mađarskom jeziku: „Jezero Palić prvi put se spominje u spisima 1690. god. pod imenom Paligo Palus. Kao lekovito jezero spominje se 1823. god. Toplo kuptailo sagrađeno je 1845. Park i hotel „Trščara“ 1853. god. Stari hotel 1857. god.“ Između niša sa tekstom su figure liske, soma i divlje patke, dok je sama spomen česma trolisne osnove sa dva bazena, prvi, širi je ispunjen cvećem, a unutrašnji prihvata vodu iz česme. Verovatno nema subotičkog deteta ili posetioca koje nije fotografisano pored ove česme koja je na obali jezera od 1912. godine.
I, na kraju, šta povezuje ovu česmu i stazu koja je građena ovog leta? Slikar Đuro Maravić i fotoreporter Nikola Tumbas, saradnik „Politike“. Kada je slikar Maravić čuo ideju o popločavanju, razgovarajući sa Tumbasom ocenio je da je to nepravda prema staroj česmi koja će ostati na zemljanoj podlozi, na metar od uređene staze. Tumbas je, zainteresovan idejom, načinio fotomontažu i nove cigle stavio i ispod fontane, iako to prvobitnim planom nije bilo predviđeno. Kada je to videla Valerija Denč, direktorica „Park Palića“ odmah se saglasila da se popločavanje u centralnom delu proširi za još nekoliko redova cigala, kako bi i fontana bila skladno uklopljena u šetališni pojas oko turističkog dela jezera.
Tako je uz malo domišljatosti i intervencije ljudi koji vole Palić, načinjen i odgovarajući pristup spomen česmi.
