Nastanak Palićkog jezera i njegova daleka prošlost
Da li se pastir Pavle kupao u Panonskom moru?
O nastanku Palićkog jezera postoje brojne legende i, bile one manje ili više verovatne ili maštovite, ne treba dopustiti da bace senku na jednu bitnu i ništa manje zanimljivu činjenicu - Palićko jezero je najveće postojeće jezero u Srbiji koje je nastalo prirodnim putem!
Da li je Palićko jezero ostatak Panonskog mora ili je nastalo sredinom 18. veka, kao što kaže „narodno predanje“?
Nauka nam kaže da nije tačno ni jedno ni drugo – istorija da je jezero postojalo i ranije (pojavljuje se u starijim spisima), a geologija da Palić od Panonskog mora deli period od oko 5 miliona godina, prožet burnim dešavanjima.
Poslednje bitne promene na reljefu Panonskog basena dogodile su se pre oko 10 hiljada godina (početak holocena) i pretpostavlja se da su tada nastali i Palićko i Ludaško jezero. Tome prethodi period od oko 600.000 godina, kada je u Evropi klima bila znatno hladnija (ledeno doba) i u kome su se smenjivali hladni suvi i topliji vlažni periodi. Naizmeničnim otapanjem i zaleđivanjem, stenje pod ledom se drobilo, usitnjavalo i pretvaralo u prah, formirajući les, koji se drugačije naziva i „žuta zemlja“. Nakon povlačenja leda, sevezorapadni vetrovi su pesak i les rasipali prema jugoistoku u međurečje Dunava i Tise. Na vlažnijim mestima, les se sabijao i postajao tanji i glinovitiji, dok je okolno suvo zemljište postalo više. Tako su stvorena ulegnuća koja su postala rezervoari za nagomilavanje vode [1], a čitav proces potpomognut je i erozijom koju je voda izavala svojim tokom ka formiranim depresijama.
A gde je pastir Pavle u ovoj priči?
Da se vratimo na temu iz naslova - Pastir Pavle (Pal) je, prema legendi, napasao svoje stado na pašnjaku koji se nalazio na mestu današnjeg jezera. U stadu je bilo jagnje zlatnog runa. Kada je jagnje jednog dana nestalo, Pavle se, očajan, rasplakao i plakao je toliko da su njegove suze poplavile pašnjak i od njegovih suza je nastalo jezero, koje je po Pavlu dobilo ime Paligo Palus, Pavlova bara ili – Palić.
Ne ulazeći u simboliku antičke priče o zlatnom runu, zanimljiva su dva motiva: pašnjak (koji je zaista u više navrata u prošlosti bio na mestu današnjeg jezera, jer je jezero često presušivalo) i suze (koje su slane, kao što je u prošlosti bila u palićka voda) . Sve u svemu, zahvaljujući nestabilnom hidrološkom režimu[2], mnoge generacije su imale priliku da uživo prisustvuju „nastajanju“ i „nestajanju“ Palića. O ovome će biti više reči u priči koja sledi („Sad ga vidiš sad ga ne vidiš - putovanje vremeplovom kroz nestabilnu prošlost Palićkog jezera“).
Slana jezerska voda i geografski položaj jezera, verovatno su bili inspiracija za priče da je Palićko jezero ostatak Panonskog mora. S naučne strane, verovatnija veza sa Panonskim morem bila bi pretpostavka da su Palićko, Ludaško jezero i Kireš ostaci reka koje su se nekad prelivale preko Panonskog basena [3]. Kako je utvrđeno da su lesni nanosi mlađi od rečnih, danas je nepobitno dokazano da Palićko i Ludaško jezero ne mogu biti ostaci nekadašnjeg Dunava, jer bi ih vetrovi davno zatrpali peskom i lesom [1]. Ipak, moguće je da je sama lokacija nastajanja lesnih dolina bila uslovljena nekadašnjim vodotocima, jer je les na mestu vlažnih depresija bio tanji, pa su se baš tu formirale lesne doline.
Da rezimiramo:
- Palićko jezero nije ostatak Panonskog mora. Nastalo je, kao i Ludaško jezero, verovatno pre oko 10.000 godina
- Pastir Pavle je zaista mogao da posmatra nešto što je ličilo na „nastanak“ Palića, kada se jezero punilo vodom usled obilnih padavina ili ljudskih aktivnosti koje su dovele do nadiranja većih količina vode; da li je pritom i zaplakao, u ovoj priči nećemo saznati
1. Seleši, Đ. (2006): Voda Ludaškog jezera, JP „Palić-Ludaš“
2. Seleši, Đ (2000): Voda Palićkog jezera od 1781. do 1999. godine
3. Treitz, P (1903): A Palicsi tó környékének talajismereti leírasa. - Földtani közlöny, 33. K. 316-321 (cit. in Seleši (2006)).
Naslovna slika preuzeta sa http://sh.wikipedia.org/wiki/Zlatno_runo#/media/File:Jason_Pelias_Louvre_K127.jpg
