Kada razmišljam o periodu između 1996. i 2001. koji nas specifično obeležava, nameće se samo po sebi pitanje: koliko je bilo racionalnog a koliko iracionalnog? Teško je utvrditi koliko zaista ima intelektualne volje, a koliko osećenja. Čovek se preda prosto racionalnom. Traži načina da sve dovede u vezu. Pa se stiče utisak da tu osećanja nemaju baš nekog udela i onda odjednom negde nastane rez, umeša se nešto drugo, oseti se nešto bitno, a ne znamo odakle dolazi. Tada saznajemo na putu izvesnog saznanja teško shvatljivih veza došli preko unapred vidljivih otkrića pa to deluje kao slučajnost. Međutim sve to ne *pada s neba*. Sve ima svoje korene u našoj ličnosti što je veoma teško objasniti, razjasniti i isterati na videlo racionalnog viđenja. Šta je to? kakav je to mehanizam? Šta se u nama dešavalo? U tome možda ima udela jedan prethodno racionalni postupak izvan naše kontrole, kao neko prikupljanje zapažanja i neuhvatljivih promisli. Nešto se smestilo negde u našoj svesti, u naš mentalni depo i zrači u datom trenutku, a šta ga izaziva, e to je teško objasniti...
Nevena Grković Bukvić Art Atelje
