... lako je Brani...njega ne ocenjuje niko..
Ima jedna anegdota o dve filozofske škole: Jedna stojička - koristimo i mi tu reč: stoik - i drugo je kirmenianška škola. Taj jedan kirmeniak je zatekao stoika pored jednog izvora kako jede zelje. I rekao mu je: a da si sluđao gospodare, ti sad ne bi morao da jedeš zelje. A stoik mu je rekao: A ti da si hteo da jedeš zelje, ne bi morao da slušaš gospodare. .
To sam veoma mlad pročitao i odavno me to vodi kroz život. Pokušajte da tako razmišljate i o našim aktuelnim problemima. Shvatio bih neke ljude kada bi ih zaista čekao blagostanje ako se koječega odreknu, koječega ne smeju da se odreknu. Ali ako ih čeka još gore, što se onda odriču? Vekove smo ostavili za sebe.. vekove na koje smo ponosni... pretke na koje smo ponosni.. A mom prijatelju pre neki dan, koji im troje odraslih sinova, desila mu se da mu lopovi uđu u kuću.. vršljaju dva sata... izađu.. - on ima veliku kuću - u tri sobe razdvojena su sedala u tri sina sa slušalicama na ušima, na internetu... Ustanovili su posle toga da su se družila sa pedesetak vršnjaka za to vreme... od kojih neki žive dve kuće od njih... I nijedan od njih uopšte nije čuo da je neko bio u kući,...
Svoju decu smo bacili, jer nam je tako možda lakše.. Od tri godine... od tri i po na igrice na računaru, od sedam-osam na internet, ovi oji su već u školi, oni imaju svoj Facebook. Nema više dece na ulicama, nema u parkovima, iako vidite decu u parkovima, pored njih je bar baba, ako ne i otac i majka, uplašen da im se nešto ne dogodi. Ja volim da se koristim starim rečima. I vrlo dobro znam, koja je arapska, koja je turska, ali nisu uspela da pokvare ovaj naš divni jezik. A veoma sam zabrinut za nove reči iz kompjuterskog jezika, ne bih rekao iz engleskog, iz kompjuterskog jezika, koji istiskuju srpski jezik kod naše dece. Neka istraživanja govore da naša deca koriste samo oko sto reči... srpskih.. ili bilo kojih.. tokom dana... sto reči.. To dete valjda nauči do 14.- 15. meseca.
Kriza je sveobuhvatna. Počinje možda od pre više od deset godina, kad su počeli izlasci omladine u 11 noću. I kad se sin ili ćerka ujutru pred zoru ili u zoru vrate u kuću, odu na spavanje i ne sretnu se sa ocem i majkom koji odlaze na posao. I to je teklo danima, dok otac i majka nisu izgubili posao, a onda deca više nisu ni dolazila kući... našla su svoju socijalnu grupu, u okviru takve iste dece, sa kojim su delili iste probleme, iste muke, isti život, i tu su na njih navalili oni koji su snimaju porno filmove sa maloletnicima, oni koji dele drogu prvo besplatno, potom veoma jeftino, a onda se upada u tuđe kuće ili u svoju kuću da se maltretira otac, majka, baba, deda, za još neki dinar, za još neku dozu. I društvo se ponaša kao da je nemoćno, kao da baš ništa ne može da preduzme. Ne može niko da me ubedi, da u školskom dvorištu može da se prodaje droga, i da o tome policija ne zna ništa. Pre će biti da policija o tome zna sve... uostalom u Novom Pazaru već otvoreno govore kako policajac zaustavi vozača, ovaj otvori prozor.. "pa šta radiš?" ... "pa ovo.. valjam malo drogu"... "ajd" .. To je znači svakodnevnica.. "Odoh nešto da zaradim.." "Ajd, zaradi, da hraniš decu, da zaradiš,".. Zaradiš tako da ubijaš tuđu decu..
Da, ta svrstavanja u Jugoslaviju, u mnogome su uticala na ovo, u šta sad doživljavamo...Jer kad su nas jednom naučili da se svrstavamo uz druge, pa tad smo se svrstavali uz one druge, posle sa kojima smo ceo vek nabijali prs u oko i kako smo govorili kako smo ih mi spasli, kako smo protiv njih ratovali, kako su nas ubijali, pa stvarali fikciju da imamo dobru državu.. nismo imali nikakvu.. a onda su nas svrstali uz jače, bogatije, moćnije od nas, i mi smo se tu polako izgubili, nestali, i ona oznaka našeg identiteta, oznaka svakog identiteta, identično se označava najprostijom formulom a=a, znači: Srbin jednako Srbin, imamo isti identitet. Ako ga nemamo, onda se ubacuje nešto više nepoznatih. Ponavljam, da imamo težak zadatak: nažalost, sve manje omladine koja je ubeđena da nešto može da se uradi. Taj pogled preko granice više niko nije ni zaustavio. Dali su nam viznu liberalizaciju, obradovali, toliko obradovali naciju da je vizna liberalizacija stigla u petak, u nedelju su bili izbori na Voždovcu, i mi smo ih katastrofalno pobedili na Voždovcu. Eto, toliko je to značilo građanima Srbije ta vizna liberalizacija. Biznismeni su već imali vize na godinu dve ili tri, lopovi, kriminalci imaju pasoše Hrvatske, Bosne i Hercegovine, sa svih strana, ko sve nema novaca da putuje, vizna liberalizacija je ostala iza nas kao da se ništa nije ni dogodilo. Sad nam obećavaju da ćemo da budemo kandidat za člana Evropske Unije. I to u normalnoj državi nije ni loše, otvaraju se neke mogućnosti, neke perspektive, i gledaćemo da do tada budemo mi u većinu u toj našoj Skupštini, po zlu poznatoj, pa da iskoristimo za dobro građana te pogodnosti koje se otvaraju sticanjem statusa kandidata.
Naša muka zove se Kosovo i Metohija. Kad biste znali kolika je to muka srba koji žive tamo... pola svojih muka biste zaboravili... Jer na koliko ovde teško živite, dodajte još toliko. Teko se živi na Kosovu i Metohiji. I mi ih ubećujemo da žive u Srbiji, samo ništa ne možemo - kažemo - da uradimo za njih, i smo što ne znamo, šta će da bude sa njima. A oni su srbi, nek sede tamo, bez posla, bez hleba, bez bezbednosti, bez sigurnosti, bez ičega... I svakoga dana jedan po jedan od njih otkine se od ovog našeg nacionalnog korpusa, i takmiči se tamo već za ibore koje održavaju albanske privredne institucije, oni ga očekuju oberučke, prihvate još jednog člana svoje nove zajednice.
Naša muka je i Vojvodina. Zato što je aktuelna vlast ubedula građane Vojvodine, da im je nešto mnogo dalo... A da smo mi Naprednjaci bili protiv toga, da oni nešto mnogo dobiju. Niti su im "žuti" - odnosno Vama - niti su Vam "žuti" nešto dali, niti smo Vam mi nešto uzeli... Mi smo svoj stav u Statutu jasno rekli u raspravi u Skupštini.. Ali taj Statut su usvojili i u Skupštini Vojvodine... Ostaje još da se Ustavni sud izjasni, sve što on prihvati kao da je on u skladu sa Ustavom, mi nikada više nećemo da diramo. Recito to svim vašim komšijama i prijateljima... Nemojte u strahu od nas da "žuti" ponovo pobede u Vojvodini, ili u Subotici, ili u bilo kom gradu, kao sad pobeđuju, u strahu da će "naprednjaci" da ukidaju Vojvodinu. Nećemo da ukidamo Vojvodinu, ali neće ni Srbija da bude ukinuta, ako se mi budemo za to pitani..
Naš veliki problem takođe je stanje u crkvi i ja imam pravo o tome otvoreno da govorim, pošto se u to nikada nisam mešao, ali me sada mnogo boli.. I ako ima nekoga, ko bi mogao tamo da mene nauči kako da se ponašam, nek nauči prvo one oko sebe, kako treba da se ponaša. Ja hoću da moji unuci od njih nauče, šta je moral. .. šta je vaspitanje... šta je čestitost.. šta je poštenje.. kako se živi u zajednici sa drugima... kako se svoja vera sprovodi, a tuđa ne dira.. kako se svoja uverenja brane, a tuđa ne napadaju... Velik je zadatak pred Srpskom Pravoslavnom crkvom: da se sačuva i da nas sačuva, i to moraju da shvate vladike od njih, mora da pođe dobro za ovaj naš narod...
Mi smo u akciji da prikupimo dovoljno glasova za ... da ubedimo Vlast, da treba da održimo vanredne parlamentarne izbore... Vi znate da je teško sakupiti samo prvi milion... a mi smo veoma blizu tom milionu.. Sa milion ljudi, koji na ulici i uz svoju ličnu kartu ili u kući pruživši sve svoje podatke podrže našu želju, da bude vanrednih parlamentarnih izbora, oni koji su sada na vlasti, znaju, da je njihovo prošlo.. da je odvonilo... Samo se bojim da nam ne naprave neko zlo... Mi ćemo već za nekoliko dana imati sednicu za desetak novih zaduživanja... Zaista vas zadužuju za ono, što nikad više nećete imati.. Nećete imati od čega da vratite čime vas sada zadužuju.. A zadužuju vas da bi namirili osnovne izdatke koji su dužni da namire bez zaduživanja.... iz budžeta... Tražili smo da se građani Srbije referendumom izjasne da li žele da se Srbija još više zadužuje... Ili da vlast kaže: zadužujemo se, ali nećemo da vraćamo... Ako misle nama da ostave taj teret, grdno se varaju... Ko je uzeo, taj nek vraća... To ćemo reći svima... I niko nije bez nade, a posebno ne mi.. I srbi, i građani Srbije. Stvaramo Srbiju za sve ljude, koji u njoj žive.
Mene ne raduje sukob Demokratske stranke i Saveza vojvođanskih mađara u Subotici. Nije to dobro... U ovoj Subotici bez srba i mađara nema vlasti. To moraju da shvate i srbi i mađari... Zajedno mora da se vodi Subotica. Da jedni druge prevare..to mi liči na nešto od pre dvadeset godina.
Što se nas tiče, jeste, u našoj stranci ima najviše Srba, pravoslavnih Srba, nažalost više Srba rimokatolika, Srba muslimana i nema. Ali najlepši dragulju i Srpskoj naprednoj stranci nisu Srbi. I to je ono. Što nas posebno raduje, to je ono, što mene čini ponosnim, i oni koji su to 08.septembra uzeli život u svoje ruke, i pošli na jedan veona težak put, i koji ni dan danas nije lak.. Tada smo bili na smetnji jednoj političkoj stranci, danas smo smetnja svim političkim strankama. Ali za dobrim konjem prašina se diže.. Raga koja se vuče po prašini ne podiže prašinu, nikog živog ne interesuje. Mi smo najozbiljnija politička stranka, mi smo najveća, vama, koji ste sa nama, hvala, što ste shvatili, šta radimo...
Programi svih političkih stranaka su dobri. Samo je pitanje, hoće li ljudi da ostvare te programe, ili neće. Čitate, šta su sve obećavali, glasali bi sa obe ruke za onog, ko je sad na vlasti..Al kad vidite, šta su sve ostvarili, stavite ruke u džepove i čekate bolju priliku. Ta bolja prilika mora da bude uskoro, zato što - ne kažem da Srbija neće da bude , Srbija će da postoji, dok postoji Zemaljska kugla. Ali Srbija kakvu bismo voleli da vidimo, Srbija na ponos svih nas, Srbija ravnopravna sa ostalima, teško da će moći da postoji.. Neka porobljena, neka amorfna, neka neprepoznatljiva Srbija postojaće. Ja bih voleo da postanemo prepoznatljivi.
Mnogo nas toga čini boljim, boljim od drugih, zato vam želim mnogo sreće, mnogo uspeha, širite i našu ideju i vašu, neka nas bude sve više svakog dana, čuvajte svoju decu, vaspitajte ih, otimajte ih od onih, koji vam ih otimaju, ne dajte ih onima koji će od njih da naprave lošu decu, da se izborimo i za školski sistem u koji čemo imati i školsku decu i učitelje, u kojima neće da postoji ravnopravnost, zato što ja ne želim, da moje dete bude ravnopravno sa onim, ko ga uči. Želim da on od njega nauči, on od njega nema šta da nauči. I mora da zna, date mu knjigu u ruku, koje ume nešto lepo da vam kaže, znajte, da je pročitao neku lepu knjigu. A ja kod naše dece, pa i kod svoje, sve ređe viđam knjigu u ruci. Onaj, ko se od knjige otkači, taj se otkači od najlepšeg dela svog života. Ne može kompjuter da zameni sve. Nekoj deci menja čak i i oca i majku, ali tu decu možete lako da poznate. Mnogo sreće vam želim, mnogo zdravlja, mnogo uspeha, nek živi ova naša Srbija, da imaju i naša deca čime da se posle hvale, mi koji smo za ovim stolom, mi koji vas nešto ubeđujemo, svi smo do brano zagazili u godine u kojima bi trebali da se pomalo odmaramo i smirujemo, a mi idemo i karačimo po Srbiji iz grada u grad, iz sela u selo, pa zato molim mlade da preuzimaju ovaj posao...
Sve najlepše...
