Ljudi su oduvek smatrali velike zveri, poput lavova, tigrova i krokodila, za najveće grabežljivce i predatore životinjskog sveta. Da veličina nije uvek presudna, a da proždrljivost nije samo ljudska osobina, dokazuju mnogo manji stanovnici vrta.
Afrički merkati i patuljaste azijske vidre, ljupka i umiljata stvorenja koja izazivaju osećaj topline i izazivaju osmeh na licima posetilaca su u stvari pravi mali đavolci. Veoma okretni, spretni i obdareni oštrim kandžama i zubićima poješće sve što ulove i nađu u prirodi. Ribu, jaja, crve... Merkati vole i voće i povrće dok su vidre isključivi mesojedi, ljubitelji proteina.
Za vreme ručka u vrtu, namirišu hranu i kao da vide timaritelja kroz drveće i zidove. Tada počinje cika, vika i strka. Ko će prvi, kome najveći zalogaj. Daj, daj, daj mi... I zaista će pojesti sve i koliko god da im se da. Vidre ponekad izgledaju kao da će da se uguše u zalogaju i da šapicama guraju u usta još, dokle god stane ili se ne raspuknu. Srećom, timaritelji su strogi i ne popuštaju tako da su obroci racionalizovani i strogo se vodi računa da sve jedinke podjednako pojedu. Kod merkata zna da izbije i tuča dok su vidre složnije u mljackaju u duetu.
