Posle rehabilitacije u prihvatilištu za ptice u ZOO vrtu Palić, ptice su danas prstenovane i puštene na Ludoškom jezeru i Selevenjskim pustarama (orao belorepan, vetruške, sove)
U prilogu govori direktorica ZOO vrta Sanja Mandić.
Dok je drugi prilog proces puštanja ptica.
Oporavljene ptice vraćene u prirodu
Iz prihvatilišta ZOO vrta na Paliću na slobodu pušten orao belorepan, strogo zaštićena vrsta, jastreb i više češljugara i vetruški.
Na obali Ludaškog jezera otvorena je transportna kutija i moćni orao belorepan, strogo zaštićena ptičja vrsta u Srbiji i najveća evropska grabljivica, pušten je nazad u prirodu. Bio je to odlučujući trenutak za ovu pticu koja je prošlog septembra stigla u prihvatilište Zoološkog vrta na Paliću. Pronađen je u okolini Bača, sa povredama na krilima, verovatno nastalim u borbi za teritoriju i sa kojima više ne bi mogao samostalno da opstane u prirodi. Proteklih meseci negovali su ga u prihvatilištu saradnici Zoo vrta na Paliću i sada su ga stručnjaci za zaštitu prirode iz zoološkog vrta, JP „Palić Ludaš“ i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode doneli su na obalu Ludaškog jezera. Prvi njegov let, način na koji postiže visinu, pažljivo je praćen jer je to pokazatelj da li će umeti da se snađe na otvorenom prostoru. U zološkom vrtu na Paliću proteklih meseci smešten je u poseban avijarijum gde je imao prostora da „uvežabava“ letenje, a stručnjaci prilike da ga posmatraju. Ukoliko nije sposoban za samostalni život, vraća se u prihvatilište, upravo kao što se dogodilo jastrebu, koji je sada dobio drugu šansu za život u slobodi. Pre godinu dana, zaštitari su ocenili da neće uspeti da se snađe i vraćen je u palićko prihvatilište.
Ove velike ptice privukle su svu pažnju, ali istovremeno u prirodu je vraćeno i šest češljugara, koji su bili žrtve nelegalne trgovine ptica i deset vetruški.
„Ovo je kruna našeg rada, kada jedinke koje su zbrinute u našem sistemu vraćamo u prirodu kao oporavljene jedinke“. kaže stručnjak za zaštitu prirode Ilija Miljković iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
„Ovaj sistem zbrinjavanja zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta zaživeo je od 2016. godine, na godišnjem nivou obradimo od 300 do 330 jedinki zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta“ dodao je Miljković i rekao da tu spadaju različiti oblici zbrinjavanja i da gotovo svakodnevno reaguju spašavajući neku od zaštićenih vrsta.
„Primetna je gotovo geometrijska progresija podizanja ekološke svesti od 2008. godine, pratimo i radimo analize i vidi se da je ekološka svest na višem nivou“ rekao je stručnjak Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
U subotičkom prihvatilištu za zaštićene i strogo zaštićene divlje životinje nalazi se oko 200 vrsta jedinki. Reč je o veoma raznolikoj skupini, od mesojeda kao što je odrastao medved, lav, kajman, različite vrste majmuna, ali više od 90 odsto jedinki su ptice. „Smisao ovog prihvatilišta je da kada dođu ovde mlade ili povređene jedinke posle perioda oporavka i procene veterinara i svih službi je da te jedinke budu vraćene u prirodu. Jedinke, a pre svega ptice koje ne mogu da budu vraćene, biće zadržane u zoološkom vrtu i mi ćemo pokušati njihovo razmnožavanje i možda u narednom periodu ptiće da vratimo u prirodu“ kaže Sonja Mandić, direktorica Zoološkog vrta na Paliću. Pre puštanja u prirodu ptice su prstenovane kako bi moglo da se prati njihovo kretanje.
