Због ноћних температурних минуса највише су, као и неколико година уназад, страдали кајсија, бресква, али и јабуке. Колика је штета знаће се у наредних десетак дана.
И овога пролећа догодило се оно чега се воћари највише прибојавају: након што је кренула вегетација и воћњаци процветали, ударио је касни мраз. По правилу, од њега страдају пре свега кајсије и брескве, воће чија стабла се прва оките цветова који избијају пре листова, али страдају и јабуке и крушке и сво остало воће.
„Ово је већ шеста година заредом како имамо касне пролећне мразове и штете од њих. Обично рано крене вегатација и сокови у дрвећу под утицајем нагло отопљавања, и онда воћањци добију оштар „шамар“ у виду овог мраза“ каже за „Политку“ Тања Хорват, агроном и заштитар биља.
Тања Хорват у Таванкуту има и свој воћњак и у њему метеоролошку станицу која је прошле седмице у неколико наврата на висини од 1,5 до 1,8 метара, дакле у висини крошњи дрвета, измерила темпертуру од минус 5,5 степени Целзијусових. Тако ниска температура увек прави штету у рано пробуђеним воћњацима.
„Висина штете увек зависи од сорте, положаја засада, његове старости. Воћњак где мерим температуру смештен је у благом улегнућу и због руже ветрова то је увек и најхладнија тачка у Таванкуту. У зависности од сорте јабука измрзле су од 10 до 60 одсто, а иста сорта која је овде највише измрзла у воћњаку на другом крају села има оштећење од само 10 одсто“ каже Хорват. Према њеним речима кајсија је јако страдала, делом и бресква, посебно нектарине.
„Није проблем што ови мразови смањују на количину будућег рода, већ они утичу и на његов квалитет. Први избијају цветови које зовемо „кинг“ – краљевски, јер носе најбољи потенцијал за нови род, најбољи генетски материјал је ту. Може се очекивати да сви следећи цветови имају слабији потенцијал, а самим тим доносе и слабији род“ каже Хорват.
Колику штету је начинио мраз знаће се тек наредних седмица када последице ниских температура буду јасно видљиве на стабилима, каже за „Политику“ Хајналка Богнар Пастор, стручњак за заштиту биља и чланица Градског већа задужена за пољопривреду.
„Температуре су биле ниске, али много фактора утиче на величину штете – да ли је температура била испод нуле током целе ноћи или само пред свитање, колико је хладних ноћи било. Могућа је примена заштите биљака, којом се смањује стрес изазван наглим захлађењем, али његова примена исплатива је само великим произвођачима. Осим тога, ни једна заштита не делује при температурама које су ниже од минус четири. Ови касни мразеви најтеже погађају коштуничаво воће код кога се прво појављују цветови, а потом лисна маса“ каже Богнар Пастор.
Стручњаци се слажу да нема ефикасне заштите од ових јаких, касних мразева. Најбоље штити антифрост систем, којим се распршује водена пара изнад воћњака, али је његова примена изузетно скупа, а на температурама нижим од минус пет његова делотворност више није поуздана.
