cincar

Iz starog kraja naši su praoci doneli i naviku odranjivanja ovaca koje su njim do posli II. svickog rata ode bile od velike hasne za ilo, a najviše rad vune za oblačenje.

Ode su se polagano privatili odranjivanja ovaca najpre brculja, rase pramenke, naviknute na klimu ovog kraja. Brculje imadu dugačku, tinjavu vunu, skoro do zemlje kao da je upletena u nit.

Kad su počeli nestajat atovi ovce su sveli na čopor koliko su mogli izdržat na ledini, brez napasivanja po atovima. Naspram domazluka bilo je od desetak do dvadesetak ovaca.

Koliko su bile cinjene ovce i ovčetina zna se da je do II. svickog rata bilo dosta cincara (mesar za ovčijeg mesa), koji su polagano nestali, a s njima i navika...