KONCERT POVODOM TRIDESETOGODIŠNJICE RADA MAĆAŠA MURENJIJA UZBURKAO EMOCIJE I PUBLIKE I IZVOĐAČA
Jedan od onih trenutaka ** “Imam veliku tremu” -- priznao je maestro pre nego što je uzeo dirigentsku palicu u ruke i otisnuo se muzičkim vodama u kojima trema spontano nestaje.
Delom iz Betovenove “Ode radosti”, počeo je koncert kojim je dirigent Maćaš Murenji obeležio tridesetogodišnjicu svog umetničkog rada, u ponedeljak, 7. novembra. Velika većnica Gradske kuće ispunjena do poslednjeg mesta. Čak ni pomoćne stolice poređane u nekoliko redova u hodniku – nedovoljne da svi sednu. Mnogi stoje. Niko ne protestuje. Maestro, u svom maniru, kasni. Desetak minuta. Niko ne zamera. Vidno uzbuđen, u crnom fraku i sa leptir mašnom, nakon burnog aplauza – obraća se publici: “Imam veliku tremu...”. Opet aplauz. Nekoliko uvodnih pesama i Subotički tamburaški orkestar već na početku pokazuje svoje umeće. Nastupa i prvi Murenjijev prijatelj – Radovan Popov svira harmoniku. Sledi Gradski duvački orkestar kojim diriguje Ištvan Arkai: “Prvi put nastupam sa njima” -- otkriva Maćaš. Nakon poznate arije “Hor robova” iz Verdijevog “Nabuka”, Ženski omladinski hor peva Maćaševu pesmu “U ravnici”, posvećenu Subotici.
Setivši se studentskih dana, dirigent najavljuje prijatelje: “Zorana Đurića, Veljka Višnjića i Obrada Papića” koji izvode pesmu “Studentska priča”. Sledeći je Zolika Fajt, Murenjijev prijatelj od malih nogu, umetnik i domaćin. Čuveni subotički kompozitor Milan Savanović (“Sonori”) u pratnji tri gracije (Mirjana Kostić, Lidija Horvat i Bojana Reljić) peva “Subotica, ovaj grad”. Prati ih školski hor Irene Križak. Nakon stihova o Subotici: “Svako vreme lepo joj stoji, al' prava dama godine ne broji...”, ne zna se ko dobija veći aplauz – Savanović ili devojke sa fantastičnim glasovima.
Manje gosti, a više domaćini u Velikoj većnici, pevački i bračni duet Jelena i Saša Štulić, uz Aleksandra Tokovića, pevaju Tokovićevu pesmu “Daj mi intonaciju” -- koju pamtimo sa Festivala ljubavi i vina. Livija Horvat i Jelena Štulić bude emocije publike pesmom “Simpatija”. Poseban dirigentov uvod zaslužuje Gabor Lenđel, Murenjijev venčani kum i veliki prijatelj, koji, na zahtev publike, čak dva puta peva “Ti si mi bila u svemu naj...”. Aplauz ne jenjava iako je Lenđel otišao sa scene, pa se Murenji odlučuje da se oproba i u – pevanju. Nagrađen je gromoglasnim aplauzom. “Ovo ćeš napisati?” -- pitaju me ljudi iz publike. Naravno... “Došlo mi je iz srca. Nisam vežbao...” -- pravda se Murenji.
Kornelije Kovač za klavirom, a u ruci Zorana Šandorova mikrofon. Šandorov, uživljen u pevanje, traži podršku publike. Nesebično je dobija. Aplauzi, aplauzi... “Žena je varljiva” -- poručuje pesmom Saša Štulić, pa sa suprugom nastavlja “Vinskom pesmom”. Prvi put na italijanskom, drugi put -- na srpskom. “Da je ponovimo još jednom za sledeću tridesetogodišnjicu?” -- predlaže Murenji. Predlog je prihvaćen. Koncert završava “Radeckim maršom” Gradskog duvačkog orkestra kojim upravljaju dva dirigenta – Arkai i Murenji. Prvo orkestrom, onda publikom. Maćaš Murenji poziva sve izvođače na scenu. Aplauzi za njega i prijatelje. Dok se zahvaljuje publici, suze su mu u očima. Jasno je. To je jedan od onih trenutaka... T. M.
