Na 11-toj sesiji nevladine organizacije “Subotički okrugli sto” održanoj u sredu popodne je preko 20 intelektualaca, funkcionera i stručnjaka diskutovalo na temu zdravstva i humanih resursa u zdravstvu.
Uvodničar, dobitnik Đinđićeve nagrade, Zoltan Takač iz Kanjiže, ukazao je na dosadašnji tok reforme zdravstva, ali i na pojedine podatke koji ilustruju stanje zdravstvene zaštite u Vojvodini. Naime, prema nedavno sprovedenom istraživanju, u Vojvodini je životni vek prosečno za oko 2 godine kraći od preostalog dela Srbije. Takođe, na 100.000 stanovnika u Vojvodini dolazi 976 radnika u zdravstvu, dok je to u preostalom delu Srbije 1.150. U odnosu na prosek Srbije, u Vojvodini ima ispodprosečno malo i lekara, i zubara, i farmaceuta, i stručnih saradnika, i strunjaka sa višom školskom spremom, i sa srednjom školom, i sa nižom spremom, dakle podbacujemo u svim oblastima. A, prosečan životni vek u Srbiji je za 9,5 godina kraći od proseka u Evropskoj uniji. Takač je ukazao i na prekomernost zdravstvenih radnika sa srednjom stručnom spremom uz nedostatak kadrova sa višom školom, te je ocenio da bi otvaranje prema tržištu moglo pomoći u rešavanju ovih problema.
Moderator skupa, dr. Aleks Evetović je ukazao na položaj privatnog sektora u ovoj problematici, dok je pokrajinski sekretar za zdravstvo Atila Čengeri istakao nerešenost problema obuke na Univerzitetu u Novom Sadu gde postoji obuka za 3. i 4. godinu studija, ali bez diploma, i van uobičajenog sistema. On je rekao i da smatra da su privatni subjekti oštećeni, a da bi državni sistem trebao da ima zdravu konkurenciju.
Predsednik NVO “Subotički okrugli sto” Jožef Kasa je rekao kako ovi podaci pokazuju da smo mi mislili da je Vojvodina razvijeniji deo Srbije, ali da je centralizacija učinila svoje. On je posebno ukazao na položaj bolesnika koji sebi ne mogu da priušte posetu privatnim lekarima u zemlji i Mađarskoj, te je stoga zatražio od političkih predstavnika da snažnije zahtevaju finansijsku i upravnu decentralizaciju i autonomiju Vojvodine. On je izrazio sumnju i u to da će se iz Zavoda za transfuziju Vojvodine u Beograd odnositi i krv, a ne samo novci.
Pokrajinski poslanik Tivadar Tot je ocenio kao šokantan podatak da prosečno gubimo 9,5 godina života jer se nalazimo u centralizovanom sistemu zdravstvenog osiguranja koji je baziran na Bizmarkovom modelu. Dotaknuo se i teme odlaska mladih stručnjaka u inostranstvo.
Član Gradskog veća zadužen za zdravstvo, Eva Kun Sabo je rekla da je dobijanjem statusa grada Subotica dobila bezobrazno malo sredstava za održavanje primarnog zdravstva, a da su stranke nerealno obećavale otvaranja novih ambulanti u 6 gradskih i 5 vangradskih mesnih zajednica, u kojima ih još nema, pored već 24 postojeća subjekta. Ujedno, ona je postavila pitanje ko će zatvarati abulante ukoliko se sistem otvori prema privatnom sektoru.
Direktorica Doma zdravlja iz Bačke Topole, dr. Edit Salamanj Major je podsetila na okolnosti nedavne racionalizacije kada su centrima u Severnobačkom okrugu beogradske vlasti predlagale da smanje broj zaposlenih pored ostalog i na taj način da nose kući odeću na pranje, umesto što drže praone po Domovima zdravlja. Ona je ukazala na probleme teritorijalno velikih opština kao što je Bačka Topola, koje nemaju bolnice, pa često bolesnici ne odlaze na lečenje jer nemaju sredstava za prevoz, koja im se ne refundiraju. Zbog toga se dešava da ne dočekaju lekarsku pomoć i da umiru.
Direktorica subotičkog Doma zdravlja dr. Ružica Crnjaković Tonković je dodala da Subotica nije nadoknadila gubitak stručne radne snage koja je otišla pre 3-4 godine u penziju kroz državni program racionalizacije zdravstva, te da sada ispaštamo jer to nije nadoknađeno.
Zatvarajući sesiju, profesor Šandor Šomođi je ukazao da ovaj problem prevazilazi struku i da predstavlja društveni problem, imajući u vidu kako je zdravstvo važan faktor ukupnog kvaliteta života.
Subotički okrugli sto, na kojem se diskusije vode na jezicima sredine bez prevodilaca, ima u planu da diskusiju o zdravstva nastavi sa temom o prevenciji bolesti.
