Ne sumnjamo da će nosioci vlasti u našoj lokalnoj samoupravi iskoristiti potencijal civilnih organizacija, te uzeti u obzir njihove predloge u vezi jačanja kapaciteta Gradske uprave i formiranja posebne organizacione jedinice u oblasti zaštite životne sredine. Ovim rečima je, Snježana Mitrović, iz Udruženja TERRA’S zaključila javnu raspravu organizovanu u petak, 18. juna, u okviru projekta "Implementacija zakonskih akata i reorganizacija Gradske uprave u oblasti životne sredine - u službi poboljšanja kvaliteta življenja u Subotici". Sprovodi se uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kroz program "Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva" kojim rukovodi "Institut za održive zajednice" (ISC).
Koordinator ekspertskog tima projekta i stručni saradnik u gradskoj Službi za komunalne poslove, preduzetništvo i zaštitu životne sredine, mr Gordana Gavrilović, detaljno je upoznala prisutne sa predlogom najracionalnijeg modela samostalne organizacione jedinice za obavljanje poslova iz oblasti zaštite životne sredine u Gradskoj upravi, urađen u saradnji sa republičkim Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja. Naime, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi i odluke o Gradskoj upravi Grada Subotice, formiran je Sekretarijat za lokalni ekonomski razvoj, privredu, poljoprivredu, komunalne poslove i zaštitu životne sredine. Odredbama ove gradske Odluke predviđeno je da se za "vršenje srodnih upravnih stručnih i drugih poslova u određenoj užoj oblasti unutar Sekretarijata može obrazovati Stručna služba".
S tim u vezi je predloženo da se u okviru tog Sekretarijata obrazuje posebna Služba za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u okviru koje su predviđeni sledeći odseci: Odsek za inspekcijske poslove, Odsek za upravljanje životnom sredinom i Fond životne sredine. Obzirom da je predlog organizacione strukture rađen u skladu sa predlogom resornog Ministarstva, a pre donošenja Odluke o Gradskoj upravi, potrebno je usaglašavanje i eventualna korekcija predloga.
Tokom prezentacije je istaknuto da su se od 2004. godine realizovale aktivnosti propisane zakonima: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađenja. Međutim, od aprila 2009. godine obim poslova se proširuje i to prema propisima novousvojenih "zelenih zakona", a broj zaposlenih je ostao isti, 2 inženjera i jedan diplomirani ekonomista, a u Inspekcijskoj službi 1 inženjer i 1 magistar. Prema rečima, Gordane Gavrilović, u ovom sastavu nemoguće je ispoštovati obaveze proistekle iz propisa koji su uređeni sledećim zakonima: Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o integrisanoj kontroli i sprečavanju zagađenja, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti prirode, Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o Arhuskoj Konvenciji.
Povećan obim poslova zahteva kvalitetan stručan kadar koji će u skladu sa Zakonom, a prema potrebama i specifičnostima Grada, realizovati programe i planove iz oblasti životne sredine. S tim u vezi se predlaže da se u novoj službi u okviru Odseka za upravljanje životnom sredinom definiše radno mesto izvršioca za monitoring, izvršioca za informisanje i obrazovanje, izvršioca za procene uticaja, strateške procene, izvršioca za poslove upravljanja otpadom i izvršioca za pravne ekonomske poslove, dok u Odseku za inspekcijske poslove broj zaposlenih treba da se proširi najmanje na pet i to prema istoj podeli kao izvršioci u odseku za upravljanje životnom sredinom.Izvršilac za ekonomske poslove priprema, realizuje, prati ugovore i finansjske planove i obezbeđuje koordinaciju sredstava Fonda životne sredine, kao i vođenja i koordiniranja projekata sa kojima bi lokalna samouprava aplicirala kod domaćih i inostranih donatora.
Na kraju je umesto zaključka upućena preporuka donosiocima odluka: S obzirom da je u toku razrada sistematizacije iz usvojene Odluke o gradskoj upravi Grada Subotica bilo bi celishodno i očekuje se od nadležnih organa sagledavanje postojećeg stanja u službama vezano za obim obavljanja poslova koji proizilaze iz napred navedenih propisa iz oblasti životne sredine kod donošenja odgovarajuće odluke.
U nastavku javne rasprave, Snježana Mitrović, iz Udruženja TERRA’S je istakla da se Subotica mora porediti sa gradovima poput Beograda ili Novog Sada, a da imamo na umu da su samostalne organizacijone jedinice za ekologiju formirali Bečej, Leskovac, Kragujevac i drugi.
- Na jednom od skupova koji je održan preko ovog projekta saznali smo kako su glavni gradovi Srbije i Vojvodine organizovani u oblasti životne sredine. Treba iskoristiti sve ono što se pokazalo kao pozitivno iskustvo, poput beogradskog Sekretarijata pod čijim okriljem je i gradska ekološka inspekcija. Po tome su jedinstveni u našoj republici i morali bi iznaći način da se to primeni i kod nas. Takođe, smo uspostavili izuzetno dobru saradnju sa stručnjacima resornog ministarstva sa kojima smo u permanentnoj komunikaciji, istakla je, Snježana Mitrović, i dodala da je s jedne strane doprinos civilnog sektora jačanju kapaciteta Službe u delu za životnu sredinu formiranje Info eko centra. Pomoć se ogleda u uspostavljanju kontakta sa građanima, ekološkim udruženjima, ažuriranju podataka na Interent strani itd.
- Izuzetno smo zadovoljni uspostavljanjem saradnje lokalne samouprave sa eko-organizacijama: sačinjen je registar, raspisan konkurs za sufinansiranje projekata, otvorena posebna strana na gradskom sajtu za NVO, organizovan skup gde su se predstavile i međusobno upoznale o svom radu. Međutim, glavni cilj centra je da se uspostavi kontakt sa građanima da bi se brže rešavali njihovi ekološki problemi. Javljaju nam se zbog divljih deponija, komaraca, alergogenih biljaka, pacova, držanja domaćih životinja u centru grada, septičkih jama i sl. Primetno je da ne podpadaju sve prijave u oblast životne sredine, već poljoprivredu, komunalnu delatnost, ali mi sve uzimamo u razmatranje. Moram naglasiti da nismo zadovoljni efikasnošću rešavanja ovih problema i sa predstavnicima lokalne samouprave treba iznaći bolji način i model. Sve napore smo usmerili da Info eko centar opstane i nakon završetka projekta, a želja nam je da, kao što je slučaj sa Kragujevcem, preraste u Arhus centar o čemu ćemo ubuduće mnogo više govoriti, rekla je, Snježana Mitrović.
Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija. Nataša Đereg, iz CEKOR-a je istakla da sa Udruženjem TERRA’S čine zajedničke napore na jačanju lokalnih administrativnih kapaciteta za sprovođenje zakona iz oblasti životne sredine. CEKOR je već prosledio GU predloge mera, među kojima je da se omogući elektronski javni uvid postavljanjem relevantnih dokumenata na WEB stranu grada, te elektronsko obaveštavanje zainteresovane javnosti o javnim raspravama. Sandra Čokić, iz JP "Palić-Ludaš" je podržala predloženi model i izrazila mišljenje da bi Službu pre svega trebalo ojačati zapošljavanjem stručnjaka iz oblasti zaštite prirode imajući u vidu nove zakone i povećanje obima posla. Njena koleginica, Vesna Vider, je sugerisala da se posebna pažnja obrati na zaštićene vrste van područja zaštite. Dr Zorica Mamužić Kukić, iz Zavoda za javno zdravlje, takođe, pruža podršku predloženom modelu smatrajući veoma važnim jačanje kapaciteta Službe zbog povećanja obima posla i sve većih ingerencija lokalne samouprave u oblasti životne sredine.
