Subotička moderna: Istorija i tradicija

Sub, 01.03.2014 - 01:31 -- darko.kovacevic
Kolekcija članaka: 

Subotica ima image srednjoevropskog grada sa naznačenim osobenostima secesije, stila nastalog u smeni prošlih vekova, u vremenu kada je grad i imao svoj "zlatni period". Vreme iza nas će svedočiti o gradnji fabrika, saobraćajnica (putevi, pruge), o naglom razvoju zanatstva i trgovine, ali i o nacionalnim, političkim sukobima, iseljavanjima i doseljavanjima. Kako progresivne, tako su i retrogradne ideje stanovale u ovom gradu. I pored svih trvenja i antagonizama, kristalila se ta nit upućenosti i zajedništva, to poštovanje različitosti. To je i u ovim vremenima centralna osa opstajanja, uz sve zazore i nepoverenja. To je naprosto civilizacijska vrednost ovog grada, koja se svih ovih godina tranzicije pokušava dovesti u pitanje.

Svaka dubinska, strukturalna istorijska interpretacija prošlosti (F. Brodel) naprosto će oduvati pojavne događaje, istorijske inserte u selekciji sukoba, mržnje i nepovorenja. Danas su na dnevnom redu pitanja ko će s kim i kako, a ne ko će protiv koga i zašto. Iz prošlosti bi vredelo učiti o onome što nas povezuje i spaja, a ne o onome šta nas razdvaja i konforntira.

Formirano zanatstvo i građanstvo, te relativno razvijena komunalna i društvena infrastruktura, začeta politička kultura, dijalog, suživot i tolerancija predstavljaju nesporni fundus za modernizaciju. Radi se o tome da se istorija i tradicija grada ne tradicionalizira, ne instrumentalizira zarad dnevno-političkih potreba, da se grad ne zakiva u perpetuiranje prošlih vremena. Naprosto je važno da se raspoloživi kapital prošlosti modernizuje i nadograđaje.

Važno je da se podstakne socijalni (društveni) kapital grada i stavi u funkciju njegovog razvoja, a ne samo pojedinačnog i grupnog profitiranja.

(deo 5 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>

Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.

Autor teksta: 

Više o ovoj temi...

Iluzorno je propagirati razvojno delovanje, odn. ulagati napore za ostvarenje razvojne kompozicije grada, ako ne postoje političke i javne pretpostavke za izvođenje.

Ne može se razvoj jedne lokalne zajednice realizovati bez:

  • 1. Postojanja tolerantnog i stimulativnog političkog ambijenta. Ovo pretpostavlja velike promene u ponašanju i delovanju političkih stranaka i nosioca lokalne vlasti, u odnosu na dosadašnje ponašanje;
  • 2. Animacija umnih, uspešnih i sposobnih ljudi na projektu razvoja, bez obzira na stranačku i nacionalnu (ne)pripadnost. Uključivanje pojedinaca od duha, imaginacije i rezultata predstavlja nezaobilazni uslov za razvoj ove sredine;
  • 3. Uključivanje mladih i sposobnih ljudi u projekte...
detaljnije
Post date: Pon, 12.05.2014 - 16:30

Sa višestranačjem i pluralizmom nastale se političke stranke, mahom kao ekspoziture centralnih, nacionalnih stranaka, kao izrazi etnocentričkih aspiracija manjinskih zajednica, kao recidivi bivšeg režima i kao protagonisti autentičnog gradskog, pokrajinskog partijskog organizovanja. U gradu, na ovaj ili onaj način, deluje dvadesetak političkih stranaka. Nesporno je da u protekloj deceniji stranačku sliku grada obeležava dominacija etno-centričkih i državotvornih stranaka. Oni su su se smenjivali u vršenju lokalne vlasti.

Serioznija analiza pokazuje da se biračko telo ponašalo, u rasponima, od poverenja etnocentričkoj vlasti, do podrške vladajućem stranačkom ansamblu na nivou države. Neovisno kako će se ubuduće komponovati, neminovno je redukovan i smanjen broj...

detaljnije
Post date: Pon, 31.03.2014 - 10:57

Subotica je upućena da ima razvijene adrese i sadržaje civilnih inicijativa i organizacija. To je nezaobilazna pretpostavka razvoja. Seriozni civilni ambijent omogućuje da građani ne samo participiraju u javnim poslovima, već da podstiču kontrolišu i predlažu razne ideje koje rade za dobrobit ove sredine.

Razvijeno civilno društvo pretpostavlja mrežu NVO, razne vidove sindikalnog organizovanja, institucije javnog mnenja (mediji, kvalifikovana javnost) think-tank institucije, institucije vladavine prava, razvojne asocijacije, razne oblike lokalne demokratije, etc. Subotica ima startnu mrežu NVO, početnu pluralizaciju sindikalnog organizovanja, arhaičnu i nerazvijenu medijsku mrežu, nedovoljno razvijene institucije ljudskih sloboda i prava,...

detaljnije
Post date: Uto, 25.03.2014 - 10:09

Nesporno je da javna vlast predstavlja razvojni resurs, da se, čak, najbolje privredne i ine ideje i koncepti mogu survati u nepovrat i propasti, ako ne postoji dobro organizovan i stimulativan prostor javne vlasti, koja to hoće i može primiti. Dakle elementarno polazište svake vlasti, instalirane od ovih ili onih stranaka, treba da bude u koordinatama celovite, multietničke, prosperitetne Subotice. Svaki samodovoljan partikularizam je poguban za grad u celini, a profitiraće pojedinci ili uske partijsko/nacionalne klike. Dakle, neovisno od izborne, partijske smenljivosti, javna vlast, javne politike (public policy) i državna aparatura, upućeni su da budu:

  • u funkciji građana i pod njenom kontrolom,
  • kompetentna i efikasna,
  • ...
detaljnije
Post date: Pet, 21.03.2014 - 00:48

Neophodno je što pre ostvariti socijalni dijalog u društvu. Potrebno je instalirati, i postupno graditi model socijalno odgovornog kapitala sa razgraničenim funkcijama razvoja i zaštite. Subotici su jednako kao i Srbiji potrebna nova zapošljavanja. Dakle, od reindustrijalizacije do novih vidova zapošljavanja, vlast mora stvarati mogućnosti za egzistenciju. Radi se, pored ostalog o zapošljavanju u kulturnim industrijama, o projektnom, sezonskom, porodičnom zapošljavanju. Metodologiju koju je ponudio J. Kornai za socijalnu politiku tranzicionih zemalja valja propitivati. Ona podrazumeva da se smanjuje delokrug države u sferi socijalnih usluga i povećava delokrug odlučivanja pojedinca. Ona preferira princip solidarnosti, konkurenciju između različitih...

detaljnije
Post date: Pon, 17.03.2014 - 11:38
Custom Search