dr Boško Kovačević
Iluzorno je propagirati razvojno delovanje, odn. ulagati napore za ostvarenje razvojne kompozicije grada, ako ne postoje političke i javne pretpostavke za izvođenje.
Ne može se razvoj jedne lokalne zajednice realizovati bez:
- 1. Postojanja tolerantnog i stimulativnog političkog ambijenta. Ovo pretpostavlja velike promene u ponašanju i delovanju političkih stranaka i nosioca lokalne vlasti, u odnosu na dosadašnje ponašanje;
- 2. Animacija umnih, uspešnih i sposobnih ljudi na projektu razvoja, bez obzira na stranačku i nacionalnu (ne)pripadnost. Uključivanje pojedinaca od duha, imaginacije i rezultata predstavlja nezaobilazni uslov za razvoj ove sredine;
- 3. Uključivanje mladih i sposobnih ljudi u projekte razvoja...
Sa višestranačjem i pluralizmom nastale se političke stranke, mahom kao ekspoziture centralnih, nacionalnih stranaka, kao izrazi etnocentričkih aspiracija manjinskih zajednica, kao recidivi bivšeg režima i kao protagonisti autentičnog gradskog, pokrajinskog partijskog organizovanja. U gradu, na ovaj ili onaj način, deluje dvadesetak političkih stranaka. Nesporno je da u protekloj deceniji stranačku sliku grada obeležava dominacija etno-centričkih i državotvornih stranaka. Oni su su se smenjivali u vršenju lokalne vlasti.
Serioznija analiza pokazuje da se biračko telo ponašalo, u rasponima, od poverenja etnocentričkoj vlasti, do podrške vladajućem stranačkom ansamblu na nivou države. Neovisno kako će se ubuduće komponovati, neminovno je redukovan i smanjen broj...
detaljnije
Subotica je upućena da ima razvijene adrese i sadržaje civilnih inicijativa i organizacija. To je nezaobilazna pretpostavka razvoja. Seriozni civilni ambijent omogućuje da građani ne samo participiraju u javnim poslovima, već da podstiču kontrolišu i predlažu razne ideje koje rade za dobrobit ove sredine.
Razvijeno civilno društvo pretpostavlja mrežu NVO, razne vidove sindikalnog organizovanja, institucije javnog mnenja (mediji, kvalifikovana javnost) think-tank institucije, institucije vladavine prava, razvojne asocijacije, razne oblike lokalne demokratije, etc. Subotica ima startnu mrežu NVO, početnu pluralizaciju sindikalnog organizovanja, arhaičnu i nerazvijenu medijsku mrežu, nedovoljno razvijene institucije ljudskih sloboda i prava,...
detaljnije
Nesporno je da javna vlast predstavlja razvojni resurs, da se, čak, najbolje privredne i ine ideje i koncepti mogu survati u nepovrat i propasti, ako ne postoji dobro organizovan i stimulativan prostor javne vlasti, koja to hoće i može primiti. Dakle elementarno polazište svake vlasti, instalirane od ovih ili onih stranaka, treba da bude u koordinatama celovite, multietničke, prosperitetne Subotice. Svaki samodovoljan partikularizam je poguban za grad u celini, a profitiraće pojedinci ili uske partijsko/nacionalne klike. Dakle, neovisno od izborne, partijske smenljivosti, javna vlast, javne politike (public policy) i državna aparatura, upućeni su da budu:
- u funkciji građana i pod njenom kontrolom,
- kompetentna i efikasna,
- ...
Neophodno je što pre ostvariti socijalni dijalog u društvu. Potrebno je instalirati, i postupno graditi model socijalno odgovornog kapitala sa razgraničenim funkcijama razvoja i zaštite. Subotici su jednako kao i Srbiji potrebna nova zapošljavanja. Dakle, od reindustrijalizacije do novih vidova zapošljavanja, vlast mora stvarati mogućnosti za egzistenciju. Radi se, pored ostalog o zapošljavanju u kulturnim industrijama, o projektnom, sezonskom, porodičnom zapošljavanju. Metodologiju koju je ponudio J. Kornai za socijalnu politiku tranzicionih zemalja valja propitivati. Ona podrazumeva da se smanjuje delokrug države u sferi socijalnih usluga i povećava delokrug odlučivanja pojedinca. Ona preferira princip solidarnosti, konkurenciju između različitih...
detaljnije
Primarni razvojni zadatak se bazira u potrebi ozbiljnog sagledavanja postojeće, zatečene društvene mreže (mediji, zdravstvo, kultura, obrazovanje, socijala, sport, nauka) i njihovo pozicioniranje u odnosu na izazove novih, razvojnih ambicija i stremljenja grada. Ovde valja imati krajnje dosledan stav u kriterijima efikasnosti, opravdanosti i racionalnosti. Nesporno je da su nasleđene institucije upućene na radikalne promene, ili su pak za gašenja. U poslednjoj deceniji imamo haotično i neplansko rađanje novih institucija, (po logici paradržavnog privatnog, ili etničkog kapitala i uticaja) koje se nakon formiranja i splašnjavanja početnog entuzijazma svode na “šaltere apanaže”. Ono što u osnovi ove mreže stoji kao temeljan...
detaljnije
Već godinama postoji opšta konstatacija o "gradu sa katancima“. O napuštenim objektima i ugušenim proizvodnjama sve više se govori. Proizvodna letargija je samo vrh ledenog brega i posledica mnogo dubljih razloga nego što se emituje. Pred našim očima se gase proizvodnje, a ne pokreću nove. Pa neće biti da su razlozi samo u Beogradu. U pitanju je ipak nešto drugo. Ima tu komotnosti i nekompetentnosti odgovornih, ima tu samozadovoljstva i namirivanja sopstvenih apetita, ima tu obuzetosti marginalnim temama, ima tu egoizma raznih vrsta i boja, ima tu...
Neophodno je da se u osnovi prilazi gradu kao razvojnom i ekonomskom potencijalu. Urbana ekonomija nije nepoznata činjenica jednako kao što nisu nepoznati socijalni i infrastrukturni projekti razvoja. Ovde postoje...
detaljnije
Pod uticajem nadasve trusnih političkih procesa u poslednje dve i po decenije, stvoren je ekonomski i privredni realitet sa sledećim odlikama:
- društvena preduzeća, industrija (po broju zaposlenih najveći privredni subjekti) gotovo propala i dovedena na nivo industrijskog groblja. Neodložno važno je graditi novu industrijalizaciju grada, sa postojećim i novim akterima;
- sadašnji koncept privatizacije proizvodi ne mali katalog propalih firmi. Ne radi se o žalu za propalim firmama, već o žalu deficita novih firmi koji bi mogli činiti uzdanicu grada;
- "siva ekonomija" kao poligon rezervnih izvora egzistencije se rapidno razvila. Može se govoriti da preko polovina porodica u gradu živi od nekih izvora "sive ekonomije". Buvljak je bio preteča (u socijalističkoj...
Ova demografska, nacionalna i kulturna različitost ne bi trebala da bude hendikep, već pluralizovano bogatstvo i nalog u traganju za matricama rada i stvaranja, uvažavajući date različitosti. Različiti jezici, navike, običaji, svetkovine, kulture; jesu ozbiljna subotička razvojna šansa. U protekloj deceniji je izvršena fragmentacija po nacionalnim, socijalnim i političkim šavovima, što je dovelo do destrukcije i sivila, do primitivizacije i populističkih japajakanja. Subotica ne može biti samo (ili ekskluzivno) etnocenričko središte Mađara, ni Hrvata, niti pak bastion Srpstva. Subotica jeste eminentno multietnički grad, ali svoju datost nadilazi poštovanjem razlika, multikulturnim i interkulturnim povezivanjem, razmenom i stvaranjem novih koordinata zajedništva....
detaljnije
Subotica ima image srednjoevropskog grada sa naznačenim osobenostima secesije, stila nastalog u smeni prošlih vekova, u vremenu kada je grad i imao svoj "zlatni period". Vreme iza nas će svedočiti o gradnji fabrika, saobraćajnica (putevi, pruge), o naglom razvoju zanatstva i trgovine, ali i o nacionalnim, političkim sukobima, iseljavanjima i doseljavanjima. Kako progresivne, tako su i retrogradne ideje stanovale u ovom gradu. I pored svih trvenja i antagonizama, kristalila se ta nit upućenosti i zajedništva, to poštovanje različitosti. To je i u ovim vremenima centralna osa opstajanja, uz sve zazore i nepoverenja. To je naprosto civilizacijska vrednost ovog grada, koja se svih ovih godina tranzicije pokušava dovesti u pitanje.
Svaka dubinska, strukturalna istorijska...
detaljnije- 1 of 2
- ››
