Pod uticajem nadasve trusnih političkih procesa u poslednje dve i po decenije, stvoren je ekonomski i privredni realitet sa sledećim odlikama:
- društvena preduzeća, industrija (po broju zaposlenih najveći privredni subjekti) gotovo propala i dovedena na nivo industrijskog groblja. Neodložno važno je graditi novu industrijalizaciju grada, sa postojećim i novim akterima;
- sadašnji koncept privatizacije proizvodi ne mali katalog propalih firmi. Ne radi se o žalu za propalim firmama, već o žalu deficita novih firmi koji bi mogli činiti uzdanicu grada;
- "siva ekonomija" kao poligon rezervnih izvora egzistencije se rapidno razvila. Može se govoriti da preko polovina porodica u gradu živi od nekih izvora "sive ekonomije". Buvljak je bio preteča (u socijalističkoj matrici) za mega i druge markete;
- mala i srednja preduzeća, podstaknuta u protekloj dekadi, su pretežno vodila "politiku preživljavanja", bez obzira da li su bila u milosti vladajućih političkih sturktura, Subotica nije iskoristila postsocijalistički košmar za razvoj MSP;
- privređivanje u komunalnoj sferi, životarilo je i bilo pod kontrolom i dominacijom stranačkih vođstava (preko upravnih odbora) i namirivalo razne stranačke apetite;
- privredne asocijacije posebno Regionalna privredna komora, su i dalje anahrone adrese. Za sada one simbolično mogu podržati privredne tokove i simbolički doprinositi raznim vidovima privrednog udruživanja i povezivanja;
- lokalna vlast se nije ozbiljno bavila lokalnom privredom, što je ordinarna glupost. Ne može se baviti etno ili građanskim identitetom, ako izostaje socijalna i ekonomska ravan;
Nabrojene i druge ocene privrednog realiteta ukazuju da se stvoren jedan anahroni i preživeli ambijent, sa izraženim odlikama nelegalnosti poslovanja, korumpiranosti i dovijanja u sitnom okorištavanju i preživljavanju, u stvaranju lumpen buržoazije. Za sanaciju grada je potrebno vreme, znanje, sposobnost i ozbiljna investiranja ne samo stranog kapitala.
Postoji neko nasleđe i realiteti o društvenoj utemeljenosti prehrambene, hemijske i elektrometalne industrije. Na to se onda niže tekstil, drvo, plastika, koža etc. U polazištu svaki razvojni program valja podržati ukoliko ima resurse, ukoliko ima znanje i rezultate, a čine ga profitabilnim u ovom lokalitetu. Valja podržati svaki proizvod koji može da istrpi i da prođe, kako u nacionalnoj, tako i u regionalnoj konkurenciji. Znači u pitanju je drugačiji prilaz razvoju privrede. Nije u pitanju, šta bi bilo kad bi bilo, nije u pitanju ovakvo ili onakvo (virtuelno) alimentiranje, već proizvodnja koja može da prođe na nacionalnom, regionalnom a potom i svetskom tržištu.
Intenzivniji razvoj privrede se može planirati u oblasti primarne poljoprivrede i industrije hrane, raznih vidova proizvodnje energije, te u sferi usluga (uključujući tu komunalije i turizam), dok će u oblastima trgovine, saobraćaja i veze, građevinarstva, zanatstva i ostale industrije, doći do prestruktuiranja. U svim privrednim granama opstaće oni segmenti proizvodnje i usluga koji raspolažu komparativnim prednostima, ili mogućnostima da prilagode proizvod (uslugu) korisniku, odn. potrošaču.
U tranzicionim uslovima, odn. uslovima zatečene hermafroditske pozicije, preduzeća nije moguće učiniti bez ozbiljnijih sistemskih iskoraka. Izglednim se čini da treba podržati, konceptualno i delatno, model malih i srednjih preduzeća. On se pokazuje kao optimalna opcija u ovim uslovima. To podrazumeva da se obezbede određene startne pretpostavke i da se pusti ljudima da iskažu svoju preduzimljivost i sposobnost u privređivanju. Ovim se ne marginalizuje "velika" privreda, već stvara jedna nova paradigma privređivanja, koja će povezivati mali i srednji biznis sa velikom proizvodnjom.
Razvoj kooperativa i socijalnog preduzetništva može biti značajna privredna činjenica, ne samo iz aspekta smanjenja nezaposlenosti već i održivog razvoja lokalne zajednice. Dakako, mali privredni subjekti traže povezivanje, klasterizaciju, stvaranje asocijacija, robnih marki, brendova i sl. U osnovi potrebno je voditi privredni razvoj u koordinatama tržišnog pozicioniranja održivosti i razvojnosti.
Stvaranje povoljnog privrednog ambijenta ogledaće se u podršci prema inovacijama i patentima. Ne samo da treba afirmisati i materijalno podržati nosioce novih rešenja, već je neophodno i institucionalno podstaći ovaj oblik kreativnosti u privređivanju. Jedno od ključnih zadatosti Evrope 2020, predstavlja razvoj inovacija, istraživanja i obrazovanja.
U sagledavanju privrednog razvoja svakako da, pored poljoprivrede i industrije, treba uvoditi ekonomiju grada, granice, turizma, ekonomiju usluga, informatičke tehnologije i sve ono što omogućuje da grad bude bogat, a građani zadovoljni i opredeljeni da žive u njemu i stvaraju.
Ruralni razvoj je značajan poligon i resurs privređivanja. Radi se o artikulaciji ideja na fonu poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, na fonu razvoja malih "pratećih" proizvodnji, na fonu zapošljavanja i nadasve udruživanja individualnih, sitnih poseda. Realna je činjenica da gotovo pola stanovništva opštine stanuje na selu. U osnovi, svako selo bi moralo biti svojevrsni poslovni inkubator sa robnim viškovima koji se mogu plasiriati. Postoje poznati modeli socijalnog preduzetništva, kooperativa, malih i srednjih preduzeća, ali i razni vidovi udruživanja, kao okosnica ruralnog razvoja. Sa proizvodnjom valja razvijati i ostale sadržaje društvenog i duhovnog (kulturnog) života na selu, te komunalnu infrasturkturu, distributivne centre, etc. Za Suboticu je posebno važno posvetiti pažnju razvoju voćarstva i vinogradarstva i instalirati više faze prerade. Dakle, u svakom ruralnom čvorištu valja instalirati zadruge, kooperative, te nevladine organizacije koje će se baviti razvojnim projektima.
(deo 7 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>
Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.
