Oko turističkog sektora formiran je zeleni pojas koji će moći da koriste i biciklisti i pešaci
– Pešaci i biciklisti od ovog leta moći će da posebno uređenom stazom u dužini od desetak kilometara obiđu čitav turistički sektor jezera Palić. Ovo je davnašnji san ljubitelja prirode, a sada se realizuje kao jedan od uslova za spas jezera u okviru projekta očuvanja biodiverziteta koji finansira nemačka razvojna banka kroz donaciju 6,5 miliona evra. Zaštitni pojas ima zadatak da negativne strane ljudske delatnosti, pre svega nutritijente koji se bacaju na okolno poljoprivredno zemljište, odgurne sa same jezerske obale. Ovim projektom formiranje zaštitnog pojasa obaveza je grada i staraoca JP „Palić Ludaš“.
Posao je otpočeo pre više od tri godine, a osim urbanističkih planova podrazumeva i eksproprijaciju zemljišta, kao pripremu za radove na terenu. Prema podacima koje za „Politiku“ iznosi Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj eksproprijacija u priobalju jezera Palića je završena, dok je oko Ludaša eksproprisano 42 odsto parcela i do kraja godine i ovde bi taj posao trebao da bude završen. Iz gradskog budžeta je za u 2019. godine za pretvaranje privatnog u državno zemljište predviđeno 29 miliona dinara, a utrošeno 27, 1 milion. Reh objašnjava da je u ovoj godini za eksproprijaciju planirano 25 miliona, a do sada je iz gradske kase isplaćeno 9,5 miliona dinara. Pojedincima je, u zavisnosti od veličine parcele i vrste zasada, isplaćivano od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada dinara.
Ovo nije prva eksprorpijacija zemlje oko jezera podseća nas Tanja Jotanović, organizator podizanja i negovanja zelenila u JP „Palić Ludaš“. Nakon što je jezero isušeno 1974. godine, dno očišćeno i voda ponovo vraćena, delom je urađena eksproprijacija ali je erozija, kao stalni proces, obrušila obalu, a privatne parcele se opet našle do same vode.
„Sada je zaštitni pojas, u zavisnosti od konfiguracije terena i položaja poljoprivrednih površina, širine oko 20 metara u proseku. Tamo gde je bilo mogućnosti za proširenje, biće organizovana odmorišta sa klupama i osmatračnicama“ kaže Jotanović. Ovih dana predstoji potpisivanje ugovora sa izvođanjem za radove na poslednjoj fazi zaštitnog pojasa.
Formiranje staze ne podrazumeva samo vijugavu liniju koja kruži oko jezera, već oblikovanje posebnog zelenog pojasa koji će štititi vodenu površinu, obezbediti različitost biljnog sveta, ali i nuditi doživljaj šetačima.
„Po širini, sam pojas ima četiri zone: prva je zona tršćaka koja je u vodi, i ima zadatak da spreči sprečava eroziju talasima, a ona je i stanište za pojedine vrste ptica. Uz trsku ide kosina obale i prema uslovima Pokrajinskog zavoda za zašitu prirode neophodna je jer je to zeljasta površina od velikog značaja za određene životinje, pre svega gmizavce. Sledeća zona je travna površina, koja je u stvari inspekcijska staza za kretanje upravljača i nadzor zaštićenog područja. U četvrtom. sektoru ova površina sadržaće i pešačku i biciklističku stazu, gde će i posetioci moći da uživjau u zaštitnom pojasu“ objašnjava Jotanović. Tako da će zaštitni pojas postojati duž čitavog Palića, ali će posetiocima za šetnju i biciklističku vožnju biti dostupan samo ovaj deo u četvrtom sektoru.
Deo postojećeg zelenila je iskrčen, posebno tamo gde su se nalazile invazivne unete ili domaće vrste, kako bi se izbeglo širenje samo jedne vrste biljaka. Jotanović naglašava da je jedan od zadataka čitavog projekta upravo očuvanje biodiverziteta, te su sađene autohtone biljke.
Povremeno, na delovima koji su već završeni upućuju se u šetnje ljubitelji prirode, a Tanja Jotanović kaže da zaštitni pojas već počeo da daje prve rezultate, vraćanjem autohtonih biljaka, pojavljuju se nove vrsta ptica i životinja koje do sada nisu bile prisutne.
