Zašto se sve više ljudi opredeljuje za kriptovalute?
Kao i svaki novac, kriptovalute su (digitalna) sredstva razmene, ali i izraz celokupnog bogatstva određene društvene zajednice. Postoje velike sličnosti kriptovalute i valuta na koje smo navikli (dinar, kuna, forinta, dolar, euro etc), ali i poneke razlike. U najkraćim crtama, kriptovaluta je novac, i u prometu se ponaša isto kao i svaka druga valuta. Osnovna razlika kriptovalute i drugih valuta je u tome što vrednost i opticaj kriptovalute kontrolišu sami korisnici (decentralizovan pristup), a tradicionalne valute kontrolišu nacionalne banke (centralizovan pristup).
Čemu služe kriptovalute?
Kriptovaluta, isto kao i novac, služi:
a) kao jedinica obračuna i procene vrednosti - kada procenjujemo vrednost određene robe ili usluge, najčešće tu procenu vrednosti izražavamo novcem (valutom) - kao zajedničkim merilom vrednosti;
b) kao sredstvo razmene - mnoge proizvode i usluge možemo kupiti ili prodati za kriptovalutu;
c) kao čuvar vrednosti - kao i svaki novac, kriptovaluta ima i sopstvenu vrednost, i možemo je koristiti za čuvanje vrednosti (štednja ili investicija: kupovina kriptovalute kojoj smatramo da će porasti vrednost).
Ko kontroliše kriptovalute?
Za razliku od konvencionalnih valuta, čiji nastanak i opticaj kontrolišu centralne (nacionalne) banke, kriptovaluta je decentralizovana valuta, što znači da njen nastanak i opticaj kontrolišu sami korisnici. To znači da kod svetskog novca (koji je takođe virtuelan, apstraktan medij), emisije novog novca i njihov opticaj kontrolišu nacionalne banke. Ako posmatramo iz perspektive interneta, to je klasičan klijent-server sistem, gde se svi podaci o transakcijama nalaze na jednom mestu, a klijenti se mogu raspitati na tom mestu kakvo je stanje na njihovom računu, koja je vrednost njihove valute i mogu zatražiti transfer valute. Na primer, u Srbiji, Narodna banka Srbije utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva novčane rezerve, štampa i izdaje novac i reguliše poslovanje banaka, kojima moramo da se obratimo ako želimo da kupujemo, prodajemo ili plaćamo nacionalnom valutom. U slučaju kriptovalute, nastanak, politiku kursa i rezerve novca kontroliše algoritam, odnosno sami korisnici. To zovemo P2P (peer-to-peer) sistem. Ovaj mehanizam odvija se putem blokčejn (blockchain) tehnologije. Blokčejn je napredni sistem upravljanja transakcijama, mreža na kojoj se kolektivno beleže transakcije - svaka transakcija se beleži u zajedničkoj knjizi, koja je vidljiva svima u toj mreži.
Šta je bitkoin?
Bitkoin je prva svetska kriptovaluta. Satoši Nakamoto, dizajner bitkoina, započeo je 2007. godine blokčejn projekat, sa namerom da osmisli P2P (direktan, bez posrednika) sistem elektronskog plaćanja. Bitkoin je smišljen samo kao decentralizovano sredstvo plaćanja, ali je brzo počeo da dobija vrednost. Odakle mu vrednost? Vrednost valuti daju sami korisnici. Od samih početaka, kada je jedan bitkoin vredeo tek stotinu dinara, poverenje i upotreba bitkoina je rasla, tako da danas jedan bitkoin vredi preko pet miliona dinara. Vrednost kriptovalute zavisi od poverenja koje korisnici imaju u nju. Vrednost bitkoina kao valute od poverenja tako je nadmašila vrednost bilo koje svetske valute.
Kakve kriptovalute postoje?
Pored bitkoina, pojavile su se i brojne druge kriptovalute. Njihova vrednost takođe zavisi od poverenja korisnika i možemo ih posmatrati kao stabilnije ili rizičnije investicije. Kriptovaluta koja već dugo postoji na tržištu imaće, zbog poverenja, višu početnu cenu, ali i šansu da vam donese veći profit na uloženo (uz veći rizik). Nova kriptovaluta može da bude veoma jeftina, ali će ulaganje u nju nositi i veći rizik - ako ta valuta ne zaživi. Ovde uočavamo neke sličnosti sa ulaganjem u nove preduzetne modele (startape) - ukoliko kupujemo akcije neke poznate korporacije, moraćemo platiti više za akciju i nećemo moći očekivati baš neki vrtoglavi rast vrednosti; ukoliko kupujemo akcije neke nepoznate korporacije, možemo ih kupiti jeftino, ali nam niko ne može garantovati uspeh te korporacije.
Kako doći do kriptovalute?
Danas je prevladalo mišljenje da su kriptovalute jedna vrsta investicija. Kao što bismo deo novca uložili u akcije neke kompanije i čekali određeno vreme da vrednost tih akcija poraste, tako isto možemo da investiramo i u određenu kriptovalutu. Postoje specijalizovani sajtovi za kriptovalute. Na primer, Bitcoin Up nudi jednostavni sistem povezivanja ponude i potražnje kriptovalute, ali i druge valutne imovine.
Da li je to rizično?
Priroda kapitala je dinamična. Kao i svaku investiciju, i ove vrste investicija nose u sebi rizik. Veći rizik uvek podrazumeva veću dobit. Zbog čega se, konačno, sve veći broj ljudi opredeljuje za kriptovalute? Valutu možemo čuvati i ispod slamarice. Tu smatramo da je rizik mali (osim ako neko otkrije da držimo novac ispod slamarice i ukrade ga), ali nemamo nikakvu dobit - novac ispod slamarice će biti podložan gubljenju vrednosti usled inflacije i deprecijacije valute. Valuta se može čuvati i u banci, ali su banke poslednjih godina izuzetno smanjile kamate na štednju i tako primorale dobar deo ljudi da se okrene investicijama. Neko investira u nekretnine. Na tržištu nekretnina takođe postoji određeni rizik, rast i opadanje cena, ali nam je, generalno, potrebno nešto više novca da bismo uskočili kao investitori u nekretnine. Na tržištu kriptovaluta možemo započeti investicije i sa veoma malim vrednostima (nedovoljnim za nekretnine ili druge investicije) i to je razlog zašto se sve veći broj ljudi opredeljuje za kriptovalute.
