Pojava alergija se tokom poslednjih nekoliko decenija utrostručila, a statistika ukazuje da oko 25 odsto ukupne svetske populacije boluje od nekog oblika alergijske bolesti, koje danas spadaju među najčešće zdravstvene probleme. Epidemiološka istraživanja pokazuju da će brojke obolevanja nastaviti da rastu u svim starosnim kategorijama, a naročito u dečijoj populaciji. Prema rečima dr Bojane Matković Šakić, specijaliste pneumoftiziologije, subspecijaliste alergologije i kliničke imunologije u MediGroup sistemu, rizik razvoja ozbiljnijih komplikacija se značajno smanjuje ukoliko se alergija blagovremeno dijagnostikuje i adekvatno leči.
Alergeni – od grinja i polena, do kikirikija i morskih plodova
Polen se danas svrstava u vodeće aerozagađivače. U sezoni cvetanja, tokom ranog proleća prvo se pojavljuje polen drveća (lešnik, jova, breza, jasen, lipa i četinari). Polen trava, odnosno, jaževica, livadarka, pšenica i raž se pojavljuju početkom maja i traju sve do sredine jula. Najznačajniju grupu polena čini polen korova kojoj pripadaju ambrozija, crni pelen, bokvica i kiselica koji su odgovorni za simptome sezonskog rinitisa i astme, u periodu od avgusta i septembra, pa sve do kraja novembra.
„Za pojavu alergijske reakcije potrebno je istovremeno delovanje nekoliko faktora. Unutrašnje faktore čini, pre svega, genetska predispozicija i slab imunološki sistem, dok zagađenje životne sredine, naročito vazduha, kao i sve veća konzumacija industrijske hrane sa visokim sadržajem aditiva i konzervanasa predstavljaju spoljašnje faktore rizika“, otkriva dr Matković Šakić.
Postoji više vrsta alergena. Inhalacioni su oni koji dospevaju u organizam disajnim putem, i tu spadaju grinje, životinjske dlake i perje, plesni i bubašvabe u kućnom okruženju, dok polen drveća, trava i korova predstavljaju spoljašnje alergene.
Nutritivni alergeni su oni koji u dodir sa organizmom dolaze posredstvom hrane i najčešće su to kravlje mleko, jaja, kikiriki, pšenično brašno, soja, riba i morski plodovi. Kontaktni alergeni u vidu hemijskih i kozmetičkih proizvoda, ali i metala, u organizam ulaze preko kože i sluznica.
„Klinička manifestacija i trajanje alergijskih bolesti zavise od vrste i količine alergena odgovornih za njihov nastanak, a sami okidači mogu biti neka druga oboljenja, fizički napor, stres, izlaganje hladnom ili vlažnom vazduhu i duvanskom dimu“, dodaje dr Matković Šakić.
Prvi pokazatelji alergije
U najčešće alergijske bolesti spadaju atopijski dermatitis, alergijski rinitis i rinokonjuktivitis, odnosno kijavica i alergijska bronhijalna astma. Ova stanja mogu biti odvojena ili udružena.
Kožne alergije najčešće izazivaju hemijski i kozmetički preparati, lekovi, hrana ili ubodi insekata. Ova vrsta alergije se najčešće javlja u vidu atopijskog dermatitisa koji se manifestuje svrabom i crvenilom kože sa otokom, plikovima, krasticama i perutanjem, dok koprivnjaču karakteriše crveni osip različitih veličina i oblika, sličan onom koji se javlja pri kontaktu sa koprivom. Kada je reč o alergiji na hranu, u većini slučajeva se javlja oticanje usana, kapaka, jezika ili drugih delova tela, osip i crvenilo kože, bolovi u stomaku, proliv, mučnina i povraćanje.
U slučaju delovanja alergena koji se u organizam unose udisanjem, najčešći simptomi su učestalo kijanje, nadražajni kašalj, pojačane sekrecije iz nosa, svrab i crvenilo u predelu nosa i ždrela, a neretko se javljaju i promene na sluznici očiju u vidu izraženog suzenja, svraba i crvenila očiju.
Anafilaktički šok je najteži oblik alergijske reakcije koji može biti i opasan po život, a najčešće nastaje nakon upotrebe određenih lekova, konzumiranja specifične hrane ili uboda insekta.
„Ukoliko se ne primeni odgovarajuća terapija, alergija izazvana inhalatornim alergenima može uticati na funkciju sinusa i srednjeg uha ili se spustiti iz gornjih disajnih puteva u pluća i dovesti do bronhijalne astme koju karakterišu napadi gušenja“, ističe dr Matković Šakić.
Prick kožna proba kao jedna od najpouzdanijih metoda
Kada je reč o dijagnostifikovanju alergija, važna je detaljna lična i porodična anamneza, klinički pregled, kao i laboratorijska analiza koja podrazumeva kompletnu krvnu sliku, ukupni i specifični IgE. Ukoliko postoji reakcija na određeni alergen, već pri prvom kontaktu organizam počinje da reaguje tako što stvara veliku količinu antitela (IgE), koje imuni sistem oslobađa tokom reakcije.
„Posebno bih izdvojila prick kožnu probu kao vrlo jednostavnu, pouzdanu, dostupnu, bezbolnu i brzu metodu kojom se dokazuje ili isključuje postojanje prisutnog alergena. Nedelju dana pre izvođenja ovog testa, pacijent ne sme da uzima antihistaminike i sedative, jer je tada nalaz lažno negativan“, zaključuje dr Matković Šakić.
Prick metoda i kompletne usluge u oblasti alergologije dostupne su u MediGroup Zdravstvenom centru u Subotici. Za više informacija posetite sajt. https://www.medigroup.rs/usluge/orl-uho-grlo-nos/alergologija
