- Vidimo se u poslastičarnici kod Milorda u Splitskoj aleji?
- Ne može. Ne radi. Dođi do mene, čekat ću te ispred kuće. Prošetat ćemo.
- Dobro, u 17.30 sam tamo.
Zadnjih par meseci nije bilo nečeg vidljivog oko projekta na sanaciji jezera. Uglavnom se čekalo na papire oko nabavke uređaja za sečenje trske, koji su čekali potpis u Novom Sadu. A to moralo da čeka dok se Vlada Vojvodine nije izborila za produžetak svog trajanja.
Miljan Vuksanović, idejni predlagač originalnog rešenja problematike čišćenja jezera i sanacije gradske deponije (videti link ovde), bio je aktivan tokom godine sa timom ljudi oko platforme sanacije jezera. I onda je to prošlo skupštinsku proceduru. Politički dogovor je posle dužeg vremena postignut. Gradonačelnik sada može da se nada boljim danima za Palić u narednim godinama.
Sada sam hteo da čujem od Miljana koji je nastavak…
17.28. Već je mrak, čekam na semaforu da skrenem u Splitsku aleju. Pešaci imaju zeleno.
Dečko na biciklu u kratkim gaćama i majici, plastičnim papučama na bosu nogu, prelazi ulicu istovremeno kao i stariji bračni par, ali, pokrivenih glava i do grla zakopčanih dugačkih kaputa.
Lep je bio dan, neuobičajeno toplo vreme za ovo doba godine, ali ne i za ovakve ekstreme u oblačenju.
Parkirao sam pored nove kovane ograde. Sagovornik je čekao listajući nešto na lap topu u dvorištu.
Krenuli smo u pravcu Muškog štranda, Miljan puši lulu. Lagana šetnja, ali naglo krećemo sa temom…
- Ključna stvar u razvojnom programu nekog resursa je imati viziju razvoja. Šta je to vizija?
Vizija je sve. Ako ljudi imaju viziju onda imaju načina da okupe druge ljude i da pomoću njih nešto realizuju. Ako nemaju viziju onda svaki put na svaku stranu je jednako dobar. Nemaš cilja ideš vamo ideš tamo, gubiš snagu i ništa ne napraviš.
Znači ključni cilj je za Palić napraviti viziju - Šta je taj Palić?
Pre neki dan sam čuo legendu o nastanku Palića, ona se vrlo dobro uklapa u viziju…
Legenda o Palićkom jezeru
Nekada davno je na mestu gde se danas nalazi jezero bila livada sa pojilištem kamo su dolazili čobani iz okoline da napajaju svoja stada. Ipak, na ovom mestu se niko nije zadržavao jer su kolale priče o vilama koje uzimaju mušku snagu čobanima koji u blizini zanoće.
To se nije doticalo Jovana koji je svoje stado vodio ravnicama, opijen slobodom nepregledni prostranstava. Tako ga je put naveo i do čarobnog pojilišta o čijem usudu nije ništa znao...
Mesto mu se odmah dopalo i on je odlučio da tu sagradi svoj dom neprestano vagajući toplinu doma i izazove traganja. Učinilo mu se, ko zna zbog čega da na ovom mestu može pronaći oboje.
Suprotnosti uvek traže mesto da se sretnu. Prepoznavši se, daju smisao jedno drugom.
Jovan je bio potpuno posvećen svome stadu i izgledalo je da ga nista drugo ne interesuje. Vile, koju pohodile ovo pojilište su se najpre iznenadile smelošću nekoga da tu ostane, a potom je iznenadjenje ustupilo mestu izazovu da se pažnja i naklonost čovana okrenu na drugu stranu.
Posvećenost stvara zavist; zavist rađa izazov, a izazov se lako premetne u svaki oblik.
Jovanu su vile dolazile u svakakvim obličjima: lepe devojke koja je došla na pojilište sa svojom kravom, zrele žene koja je tuda prolazila u nekoj svojoj potrazi, starice koja se izgubila i kojoj je trebala pomoć... iako prema svima ljubazan, Jovan je ostao nedirnut u svom miru.
Neutažena želja se često premetne u prinudu; za neutaženu žensku želju (pa makar to bile i vile), granice tek treba da se pronađu...
Vile su ukrale stado Jovanu.
Tuga koja je obuzela Jovana je bila užasna. Sedeo je danima pored pojilišta, potpuno obhrvan tugom i suze nisu prestajale da teku sa njegovog lica. Prolazili su dani, nedelje, meseci - tuga se uvećavala i priča se da je od suza Jovana, od malog pojilišta počelo da se stvara jezerce...
Videvši ovu tugu i zemlja je proplakala i njene su se suze kroz tri male rečice, stvorene gotovo niotkud, slile sa suzama Jovana u jezerce koje je postajalo sve veće i veće.
Videvši šta su učinile, vile su pokušale da odobrovolje i oraspolože Jovana: jedna je to pokužala pevajući divne pesme i svirajući u frulu druga je pokušala da razgali Jovanovo srce kroz igru, dok mu je treća pripovedala priče koje su mogle da zanesu najčistija srca.
Ništa nije pomoglo i jezero je već postalo veliko.
Onda su se vile obznanile Jovanu: prva mu je obećala sreću, druga zdravlje, a treća dug život.
Jovan im je rekao da prevara nikada nije rodila veru; njegova tuga nije ustuknula pred obećanjima.
Nedugo zatim Jovana je iznenadno nestalo: više ga niko nije mogao naći i nikada se nije vratio na mesto koje je osvojim suzama obeležio. Retko se ko vraća mestu na kome je otkrio tugu...
Vile su shvatile svoju pogrešku (neki kažu da je razlika izmedju žena i vila samo u tome) i zarekle da će do sudnjega dana čuvati jezero, a svakog koji tu dodje učiniti zdravim i srećnim.
Jovan i vile su otišli u legendu, ali je ostao zavet koji i danas čini ljude koji dolaze na Palić srećnim i zdravim.
***
- Znači legenda o nastanku Palića je ključni motiv za definisanje vizije. Jer zapravo Palić je mesto gde ljudi treba iznova da se vraćaju u potrazi za zdravljem i srećom.
Interesantno je da svi ljudi koji dođu na Palić se dobro osećaju. Tu je prijatan ambijent. Tu postoji nešto što čini ljude smirenijim, srećnim, a od vajkada je poznato da je Palić bio banja. Znači tu su se ljudi bili zdravili. Ubozi su se tu zdravili - što bi rekli.
- I sada kroz usvojenu skupštinsku odluku to se može ostvariti...
- Zapravo ona je vrlo jednostavna. Jer ako mi sada napravimo sadržaje koji će privući ljude da dolaze ovde jer ljudi su uvek u potrazi za srećom i zdravljem. Uvek. jer ako nemaš sreću i zdravlje ti nemaš ništa. To tražiš. Sreća se ne nalazi po rafovima posluga.
- Onda je tu znači u pitanju ona prezentacija wellnes centra koji je profesor predstavio letos. Link pogledati ovde.
- Evo upravo se sada ovde šetamo (bivša meteorološka stanica) i ovde je zamišljeno to. Najsavremenija medicinska tumačenja sada govore o važnosti preventivnog delovanja u medicini. Na Zapadu se drugačije tretira ako ti imaš pokazano i dokazano da si preduzimao korake da sprečiš nastanak bolesti. Preventivno si delovao, onda je osiguranje jedno, a ako se pokaže da ti nisi to radio, pa ako se ozbiljno razboliš, neće ti sve lečenje biti plaćeno. Takvi mehanizmi u zdravstvu su počeli da “rade”.Tako da imamo šansu oko takvog okruženja koje napravimo da ljudi dolaze ovde i da preveniraju svoje bolesti koje u velikoj meri nastaju zbog stresa, zbog nepravilne ishrane, zbog smanjenog kretanja i zbog niza drugih uzroka koji povlači savremeni život.
Mi imamo sreću da su ljudi na VMA vršili dvadesetogodišnje ispitivanje. Dvanaest istraživača je to radilo i došli su do vrlo ozbiljnih podataka o uticaju fizičke aktivnosti i ishrane u tom preveniranju bolesti, vezano za insulinsku rezistenciju i niz drugih stvari.
I došli su do relativno jednostavnog zaključka i to je fizička aktivnost kombinovana sa pravilnom ishranom, pravilnim načinom života može zameniti svaki lek, dok nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost. I koristeći ta znanja mi možemo ovde da napravimo medical spa. To nije banja. To je savremena medicina gde ljudi dolaze upravo da preveniraju te bolesti. Gde su savremeni tretmani delom iz savremene medicine adelom iz onoga što mi zovemo Zapadna medicina, ajurveda, homeopatija, akupunktura, masaže, lečenje pomoću bilja itd…
Ako se stvori takav jedan centar, objekti i atmosfera da tu dolaze ljudi koji upravo traže tu sreću onda to potpuno drugi koncept razvoja. iz prostog razloga zato što tu dolaze ljudi koji su platežno sposobni, tu je daleko viši stepen usluga i zato što je to primereno Paliću.
Paliću nije primereno da bude neki aqua centar i cirkus ovde ( prolazimo Muškim štrandom pokraj napuštenih kabina) To je primereno nekom "Bačkom Mačkovcu" koji nema drugih resursa. Ovo ima istorijat. Ovo objektivno ima niz pogodnosti. Ovo ima značaj blizine zdravstvenog centra itd…
- I iluziju, vizuelnu iluziju mora…
- Da. Kako da ne :)
Sada imamo vanredno povoljnu situaciji u za konkretno delovanje. Svi vidimo da država više nema snagu za finansiranje. Ljudi moraju sami da se snađu da nađu rešenje. To je dupla korist iz situacije.
Jedna korist je što se oni u to ne mešaju, a druga je da nemoraš da ideš kod raznih ljudi tamo koji sede po Vladi koji su potpuno autistični, ne razumeju šta pričaš, niti znaju šta da ti kažu.
I najednom vidimo da su tu privatni investitori koji su uložili u objekte oko Palića preko dvadeset miliona eura. To je ozbiljna investicija.
Kao recimo pored ovog kojeg prolazimo ( rekonstrisana čarda Kapetanski rit)
- Tako je. Čovek je došao i stavio svoje pare. E sada zamisli ti tu situaciju da mi okupimo te privatne investitore, kroz kompaniju, akciju, i ljudi skupe recimo desetak miliona, što nije velika para. To rađa kredit od pedeset miliona i sa tim sredstvima se već gradi ozbiljan objekat. Znači to je nešto što je dostupno nama. Nije nedostupno!
Samo je zatvoreno ako ljudi zatvore oči, zapuše uši. Neće da čuju, neće da vide. Onda ti ništa nije dostupno. znači sve to može jer ovde postoje prirodni resursi. Postoje stvoreni resursi: blizina autoputa, željeznica, Dunav nije daleko. Još što je važno blizina bolnice, visoko obrazovan kadar. Istorija - banja iz hiljaduosamsto i neke…
U marketinškom delu Palić ima sposbnost da bude brend. Horvat kada je radio svoju studiju (tkz master plan Palić - Potpisivanje istog pogledati ovde) je rekao da Palić ne može da bude brend, Vojvodina može da bude brend. Promašio sto posto. Palić može da bude brend a Vojvodina može uz ogromne troškove.
Što znači da ti pretpostavljaš da mi ovde u okruženju imamo lokalnih zainteresovanih imućnih ljudi koji bi bili spremni za neki dobar projekat?
Apsolutno da ima. Mi smo razgovarali, imali smo nekoliko sastanaka. Shvatili su da su privatne investicije glavne investicije koje su se dogodile na Paliću, ne državne.
Drugo, shvatili su da ako udruže ta sredstva… Ako dođe neki investitor, banka…
Niko ne dolazi sa torbama punih para nego dolazi sa time da ima pristup kapitalu. Tipično je da neko ima 20% i ostalih 80% da uzme od banke. E to je ono što mi treba da obezbedimo za te investicije. Za investiciju od 50 miliona potrebno je da se obezbedi deset miliona. To je dostupno ovde. Deset ljudi po milion. Na kraju krajeva kada se to izgradi. Ko će da bdije nad time? Ko bolje zna nego ljudi odavde? Ko će bolje da sačuva resurse nego ljudi odavde? Džo ili Hans, iz Amerike, Nemačke i sada će on da gleda na to kako ti koristiš svoje resurse? Ne. On će da gleda svoj profit. A čovek odavde će da gleda na profit ali će da pazi i na svoj grad i sredinu. Zato što su ovde rođeni. Zato što ovde žive.
I onda zašto se to ne radi, zapita se čovek?
Pa zato što se nataložilo mnogo mulja u glavi, mulja koji nije samo u jezeru nego i u glavama. I oni neće da razmišljaju. Ajde da se složimo! Prvo ne mogu da se slože. Zašto? Svako svira svoju priču. Svako misli ako naturi svoju priču biće bliže nekom pojilu odakle će se napajati tu i tamo.
Nesloga je veliki problem ovde. Potrošili smo sve zalihe. Špajzevi su prazni. Para više nema. I sada nema druge nego da razišljaju kako je realno. Ako žive u neslozi, živet će loše. Onda kaže ajde bolje da se složimo. i zato ja kažem boljeg vremena za razvoj Palića nije bilo.
I sa tom vizijom da je Palić mesto gde ljudi iznova dolaze u potrazi za srećom i zdravljem je moćna vizija.
Na nama je da sada tu viziju pretočimo u konkretne sadržaje… Da počnemo da radimo.
Šetnja je završena čajem na "nezavršenom" Ženskom štrandu.
***
Ispravka
Jovan se u stvari zvao Palika...
