150 obroka manje u narodnoj kuhinji

Ned, 17.01.2010 - 12:09 -- urednik

Od danas će u narodnoj kuhinji umesto 650 toplih obroka biti pripremano 150 manje, izjavio je član Gradskog veća za socijalna pitanja Oskar Seneši i tako potvrdio predviđanja sekretara Crvenog krsta Mihalja Pecea.

Novu sezonu rada narodnog kazana Gradska uprava ispoštovaće istom budžetskim sumom kao lane sa 570.000 dinara mesečno, što je dovoljno za svega 250 porcija, dok će preostali novac za namirnice donacijama obezbediti Crveni krst.

- Prioritet smo dali višečlanim porodicama koje imaju i po šestoro dece i koje su i do sada dobijale hranu, ali smo morali da im umanjimo broj obroka za jednu ili dve porcije. Za ostale i one koji su izostajali sa punktova a bili su na spisku, biće obezbeđeno 77 mesečnih paketa hrane. Realne potrebe su najmanje 1.200 obroka, a razmatramo mogućnost da se hrana sprema starim i bolesnim osobama, a da radno sposobni dobijaju pakete - kaže Seneši.

On napominje da je grad razmatrao više načina kako bi se popravile socijalne (ne)prilike u 2010. godini. Za početak krenuli su pregovori sa humanitarnim organizacijama koje će biti uključene u mrežu udruženja spremnih da pomognu rad Narodne kuhinje.

- Nadamo se i pomoći pokrajine i republike, a ukoliko uključimo humanitarne organizacije pokrili bismo sva prigradska i gradska naselja, pošto se sada topli obroci dele u samo 11 mesnih zajednica. Bićemo u prilici da se konsultujemo sa ekspertima socijalne zaštite koji će nas uputiti kako da sa malo novca ostvarimo veće efekte. Pokrenućemo i projekat "Kuća na pola puta" pošto Subotica ima najviše hraniteljskih porodica koje brinu o 250 dece i time rešiti problem njihovog udomljavanja nakon 18. godine života. Plan je da jednu kuću u vlasništvu grada renoviramo i prepustimo punoletnim mladićima i devojkama na korišćenje dok se ne osamostale - kaže Seneši.

U Centru za socijalni rad pripremaju izveštaj o radu za 2009. godinu, ali već sada stručnjaci kažu da su najveći pritisak građana imali u zahtevima za izmirivanje režijskih troškova.

- Zbog loših privatizacija i masovnih otpuštanja, u Gradsku službu za socijalna pitanja i Centar za socijalni rad prošle godine stizalo je mnogo zahteva za jednokratnu i drugu vrstu pomoći. Imali smo puno slučajeva prekoračenja minusa u banci, pošto su građani ušli u kreditne aranžmane koje više nisu u mogućnosti da ispoštuju - rekao je Seneši.

Autor teksta: 
Custom Search