Današnja konferencija, simbolično početa u 11.55 (5 do 12), predstavila je rezultate projekta vrednog pažnje, "Unapređivanje postojećih i izgradnja novih mehanizama za inkluziju Roma u lokalnim zajednicama na severu Vojvodine".
U prilogu je komplet prezentacija projekta predsednika "Edukativnog centra Roma" Stevana Nikolića, obraćanje predsednice skupštine Marije Kern Šolje i predesdnika MZ Horgoš, Ištvana Bačkulina, a u tekstualnom delu u nastavku je i prilog koji je potpisao i pročitao Đorđe Dragojlović, član Odbora za međuetničke odnose, zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice Peščara.
***
UG "Edukaitvni centar Roma" je, uz finanjsku podršku Fondacije za otvoreno društvo iz Beograda, u proteklih godinu dana realizovao projekat "Unapređivanje postojećih i izgradnja novih mehanizama za inkluziju Roma u lokalnim zajednicama na severu Vojvodine".
Većinsko stanovništvo mesnih zajednica Zorka, Čantavir i Horgoš kao rešenje za učestale krađe i narušenu bezbednost građana videlo je u uvođenju "civilnih straži" i osudi romske zajednice zbog dela za koje je smatralo da je cela romska zajednica kriva. U ovoj situaciji romska zajednica nije imala dovoljnu međusobnu kadrovsku podršku, niti moć da odbrani svoju poziciju i iznese svoj stav. Na organizovanim forumima, sastancima meštana na temu bezbednosti njihovih naselja Romi nisu prisustvovali niti su bili pozvani. Savka činjenica, da je krađa delo pojedinaca, bila je odbačena od strane meštana i imala je nacionalni predznak.
Naše prisustvo je pripadinicima romske zajednice sa teritorija Čantavira i Horgoša proizvelo veliko ohrabrenje da nastave proces njihove inkluzije. Do sada nisu imali veću podršku romskih aktivista iz drugih sredina. Njihove zajednice su bile isključene iz svih programa koji se bave unapređenjem kvaliteta života.
Na teritoriji MZ Čantavira i Horgoš romska populacija je veoma siromašna. Tokom obilaska teritorije Horgoša, zapazili smo delove romskih naselja gde nema struje ni vode, a pristup im je otežan jer ne postoji put.
U cilju ostaviranju klime za suživot, doprineli smo uspostavljanju modela dobre prakse za stabilnie međuetničke odnose u višenacionalnim sredinama.
Na osnovu problematike koja je bila prisutna definisali smo specifične ciljeve projekta:
- 1. Stvaranje uslova da se u Savet za međunacionalne odnose u Subotici i Kanjiži uključi predstavnik romske zajednice.
- 2. Osnažiti predstavnike romske zajednice sa teritorije mesne zajednice Zorka, Čantavir i Horgoš da aktivno učestvuju u procesima ostvarivanja prava i preuzimanja obaveza po modelu mesne zajednice Peščara u Subotici.
- 3. Podrška jednog prioritetnog problema u mesnoj zajednici Zorka, Čantavir i Horgoš.
Planiranim aktivnostima postigli smo otvaranje dijaloga za smanjenje disharmoničnih međuetničkih odnosa u Čantaviru, Horgošu i Zorci.
Uspeli smo da uspostavimo saradnju sa
- novim rukovodstvom u lokalnim samoupravama (Subotica/Čantavir, Kanjiža)
- novim rukovodstvom u sve tri mesne zajednice
- posredovanjem smo ostvarili kontakt između predstavnika dveju mesnih zajednica MZ "Peščara" i MZ "Zorka" kako bi se nesporazumi počeli rešavati, a međuetnička distanca smanjila. Romska populacija koja živi na teritoriji ove dve mesne zajednice porodično je povezana. Stanovništvo ove dve mesne zajednice se žali na učestale krađe za koje, takođe, optužuju romsku zajednicu. Na ovaj način otvorili smo mogućnost razmene iskustava, dijalog za rešavanje internih problema.
- inicirali smo da Nacionalni savet romske nacionalne manjine predstavnicima Lokalne samouprave Kanjiže i Gradske uprave u Subotici zvanično predloži osobe koje bi trebale da budu članovi Saveta za međunacionalne odnose
- Predstavnici mesnih zajednica Čantavir i Horgoš su na svojim sastancima prihvatili našu inicijativu i doneli odluku da se fromira Odbor za međuetniče odnose
- ovi Odbori su uključili predložene kandidate iz romske zajednice koje je prethodno zajednica odredilia
- U okviru "rešavanje zajedničkog problema" segmenta projektnih aktivnosti realizovali/podržali smo sledeće aktivnosti u: Horgošu
- izgradnju puta u ulici Danko Pišta. Predstavnici romske zajednica su doprineli izgradnji svojim angažovanjem/radom, a preostali deo je platila lokalna samouprava
- prvo učešće na lokalnoj proslavi "Berbaniski dani" u Horgošu. Lokalna samouprava je obezbedila namirnice da svaka prijavljana grupa skuva pasulj za 50 osoba. Romska zajednica je odredila članove koji su bili ukljčeni u održavanju reda i sigurnosti tokom manifestacije. Plesna grupa je dobila prostor da se prikaže sa dve romske igre u
- Čantavir: uspostvili smo saradnju sa policijskom upravom, jer je romska zajednica identifikovala prioritetni problem - veliki procenat osoba bez važeće lične karte. Rešavanje pitanja važećih ličnih dokumenata rešili smoo uz saradnju sa zaštitnikom građana i Centrom za socijalni rad. Zaštitnik građana je pomogao u prikupljanju neophodnih dokumenata, a Centar za socijalni rad je pet osoba koje nisu mogle biti prijavljane , na osnovu zakona prijavio na svoju adresu.
- MZ Zorka želi da potpiše sporazum saradnji sa Edukativnim centrom Roma o zajedničkom delovanju na inkluziji romske zajednice po uzoru na isti dokument koji imamo sa mesnom zajednicom Peščara
Ovo je proces koji traži vreme, razumevanje, saradanju, poverenje, nove mehanizme i mere koji će stvoriti ambijent u kome vladaju usklađeni međuetnički odnosi. Takvi odnosi su osnova za razvoj društva koje je sposobno da osigura dobrobit svim svojim članovima i da nejednakosti svede na minimum i izbegne podele i materijalnu podršku.
Projekat "Unapređivanje postojećih i izgradnja novih mehanizama za inkluziju Roma u lokalnim zajednicama na severu Vojvodine" podržala je Fondacija za otovreno drustvo iz Beograda.
Stevan Nikolić
***
Mesna zajednica kao faktor povezivanja građana
Sa zadovoljstvom smo prihvatili poziv da učestvujemo na ovoj konferenciji i govorimo o nekim našim iskustvima.
U područnom objektu osnovne škole "Ištvan Sečenji" u mesnoj zajednici "Peščara" još je postavljena izložba radova učesnika likovne radionice "Iskrice", "Skintijice", koji je mesna zajednica organizovala avgusta ove godine, u saradnji sa Edukativnim centrom Roma i romskom zajednicom sa te teritorije. Učesnici radionice su bila deca, pripadnici romske populacije, najvećim delom učenici pomenute škole, pa je bilo prirodno da se izložba tamo i postavi.
U malom programu prilikom otvaranja jedan je dečkić, učesnik radionice, prikazao još jedan od svojih talenata: koristeći običnu stolicu kao perkusioni instrument, udaraljku, umesto bubnjeva, izveo je dve muzičke tačke. Na zavidnom nivou, ako se uzme u obzir njegova životna dob i nedostatak muzičkog obrazovanja.
Očigledno, to što nema prave instrumente, bubnjeve, njega nije omelo da iskaže svoje potencijale.
Poštovane dame i gospodo,
nema nikakve sumnje da je tema koja nas je okupila na ovoj konferenciji veoma značajna - uostalom, to je istaknuto i u pozivu, a simbolično je njen značaj obeležen i momentom njenog početka, u pet do dvanaest. Nisam međutim uveren da je upravo toliko kasno da se o ovoj temi, inkluziji Roma, razgovara - naravno, nikada nije prekasno da se počne rešavati neki probem, ukoliko već nisu nastupile nepovratne posledice -- ali ipak imam osećaj da je kazaljka na tom satu mnogo bliže brojki dvanaest, ako već nije, možda, skliznula na drugu stranu.
Govorim to zato što su u Subotici, ali i u drugim sredinama, svojevremeno, možda se neko u sali toga i seća, rađena istraživanja o životnim prilikama i položaju Roma u društvu, ali je sve nekako ostalo na tim sociološkim radovima. Dogodilo se nije ništa, problemi Roma kao da nisu bili i naši, ostavljeni su na brigu nadležnim institucijama, Crvenom krstu, Centru za socijalni rad, policiji...
Tada je romska populacija u Subotici bila manja, što ne mora da znači da su i problemi bili manji - a neke od problema vučemo još iz tog vremena, kada smo možda i lakše mogli nešto učiniti, ali smo odabrali da probleme delegiramo tamo nekim institucijama, jer je to u njihovoj nadležnosti. Drugim rečima, gurnuli smo ih pod tepih, a sa problemima vam je isto kao i sa prašinom: ako je dugo gurate pod tepih, u jednom će momentu početi da se diže sa svih strana i odjednom ćemo se svi gušiti u njoj...
Mesna zajednica Peščara je prigradsko naselje u Subotici, čiji tačan broj stanovnika ne znamo. Na biračkom spisku u maju ove godine bilo je 5.310 odraslih stanovnika, što znači da čitava populacija broji oko 6.400 do 6.500 ljudi, od najmlađih do najstarijih.
Prema podacima popisa iz 2002. godine, u mesnoj zajednici Peščara živelo je 5.556 stanovnika, približno hiljadu manje nego što ih ima danas. Stanovništvo je, kao uostalom u čitavom gradu, mešovitog nacionalnog sastava, a zbog velikog broja penzionera, koji čine otprilike petinu populacije, jasno je da za desetak godina broj stanovnika nije mogao toliko da se poveća prirodnim priraštajem. Dogodilo se međutim nešto drugo.
Za našu priču je interesantan podatak da je sve do kraja devedesetih godina na teritoriji Peščare živelo svega nekoliko porodica romske nacionalnosti. Nagle promene su nastupile tokom 1999. godine - verujem da vas ne moram podsećati šta se tada događalo. Na teritoriju Peščare doselilo se oko pet stotina pripadnika romske zajednice, poreklom sa Kosova i Metohije.
Ova brojka je svakako samo procena, iako verovatno manje ili više odgovara stanju stvari. Pominjem ovo zato što - ako dozvolite malu digresiju - nikako ne uspevamo saznati stvaran broj pripadnika romske zajednice na teritoriji naše mesne zajednice. Iako se ova velika grupa doselila pre popisa stanovništva sprovedenog 2002. godine, tada su zvanični podaci censusa iskazali da u Peščari žive samo 64 Roma. Ovu ogromnu razliku ne umem objasniti. Ne raspolažemo preciznim podacima ni danas. Koliko znam, Edukativni centar Roma je nedavno popisao nešto više od stotinu i dvadeset porodica, sa prosečno 3,2 deteta po porodici, što je oko 650 ljudi. Istovremeno, nezvanične procene o broju pripadnika romske zajednice kreću se između osam i dvanaest posto stanovnika. U svakom slučaju, taj je odnos mnogo veći nego za čitavu Suboticu, u kojoj, prema popisu iz 2011. godine, živi 2.959, odnosno 2,09 posto Roma, ili za severnu Bačku, u kojoj je 1,79 posto stanovnika romske nacionalnosti.
Pominjem ove podatke zato što ni jedan dobar program ne može da se uradi ako se ne zna na koga sve, na koliko veliku populaciju se odnosi. Ponekad su ti podaci veoma značajni. Kada sam između 2004. i 2008. godine bio odbornik u tada opštinskoj skupštini, formiran je Savet za međunacionalne odnose, u kom su predstavnika, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, trebale imati sve nacionalne zajednice zastupljene sa najmanje jednom procentom u ukupnom stanovništvu. Romi su prema popisu iz 2002. godine, koji je tada bio merodavan, predstavljali 0,989 posto populacije, pa zbog tvrdog stava jednog broja odbornika nije prihvaćen predlog da se to zaokruži na jedan posto, pa su ostali bez svog predstavnika.
Novopridošli - to je bio izraz koji su, umesto "izbegla i raseljena lica", stanovnici Peščare koristili za svoje nove sugrađane -- došli su u novu sredinu sa svojim običajima, navikama, kulturom, jezikom, religijom i problemima. Izabrali su taj kraj zato što su se tu prostirali voćnjaci, sa uglavnom skromnim vikendicama, pa su na relativno maloj udaljenosti od centra grada mogli doći do jevtinih placeva ili objekata. Raspad Jugoslavije, opšte osiromašenje, nepostojanje komunalne infrastrukture oborilo je cenu ovih nekretnina. No negde se moralo živeti, to je bilo jasno i ranijim i novim stanovnicima. Ali, kako je to jedan moj prijatelj formulisao, niko od nadležnih nije dao recept kako da se to radi. Republički organi su smatrali da je to stvar lokalnih, a lokalna samouprava nije htela da se meša u posao republičkih organa. Drugim rečima, nastavljeno je guranje problema pod tepih, a u sudaru dva potpuno različita mentaliteta i načina života, uz sve neusaglašenosti sistema, bilo je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti nesuglasice ili sukobi između jednih i drugih.
Krajem februara 2006. godine pojavio se dokument pod nazivom "Žalba građana MZ Peščara", koju je potpisalo 147 građanki i građana neromske nacionalnosti, izražavajući nezadovoljstvo zbog neodgovornog ponašanja "novopridošlih" stanovnika. Rukovodstvo mesne zajednice je nakon toga iniciralo zajednički sastanak stanovnika koji su potpisali žalbu i predstavnika romske populacije. Romsku zajednicu su predstavljali članovi već formiranog Saveta roditelja, a prisutan je bio i član Nacionalnog saveta Roma. Sastanku su prisustvovali i predstavnici policije, komunalne inspekcije, lokalne samouprave, škole, zdravstvenog centra, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja i mediji. Potpisnici žalbe su iznosili probleme koji su se realno mogli rešiti, ali je bilo i uopštavanja, prebacivanja pojedinačnih ekscesa na čitavu romsku populaciju.
Član Nacionalnog saveta, ovde prisutni Stevan Nikolić, predložio je tada da se formira telo, komisija ili odbor za međuetničke odnose u koji će se uključiti predstavnici građana koji su pisali žalbu i romskog Saveta roditelja. To telo je imalo devet članova. Romska zajednica je imala rok od nedelju dana da popriča sa sunarodnicim i otkloni ili ublaži realne probleme (okupljanje mladih u večernjim satima na ulici, glasno puštanje muzike…). Svi su bili saglasni sa tim predlogom. Nastojanje da se pronađu zajednički problemi i potrebe romske i neromske zajednice takođe su urodili plodom: svi su bili jedinstveni da su to put, jer nemaju asfalt, voda, jer nemaju vodovod, odnosno imaju bušene bunare i nekvalitetnu, nezdravu vodu, i kanalizacija.
Ideja izgradnje puta se činila realnom i - da ne dužim mnogo ovu priču - on je i izgrađen, zajedničkim radom, zajedničkim snagama, otvorio ga je gradonačelnik, a događaj je zajedno i proslavljen.
Opisana dešavanja u mesnoj zajednici Peščara su dvanaest eminentnih građana Evrope uvrstili kao primer dobre prakse iz Srbije u svom izveštaju "Živeti zajedno, kombinacijom različitosti i sloboda u Evropi u 21. veku", kog su predali Komitetu ministara Saveta Evrope 11. maja 2011. godine u Istambulu. Pomenuću samo neke od ljudi koji su bili u ovoj grupi: predsedavao joj je Joschka Fischer, bivši ministar inostranih poslova Nemačke, a među članovima su bili Timothy Garton Ash iz Velike Britanije, Emma Bonino iz Italije, Javier Solana Madariaga iz Španije i Sonja Licht iz Srbije, a slobodno bih mogao reći i iz Subotice.
Nama je, naravno, veoma drago da su naša iskustva doprla čak do evropskih institucija, ali nismo smatrali da na tome treba stati.
U Peščari i danas imamo Odbor za međuetničke odnose, koji se pokazao kao telo koje uglavnom uspešno rešava nesuglasice i manje probleme između pripadnika različitih etničkih zajednica. To je činjenica koja uliva nadu, jer su mogućnosti ovog tela objektivno veoma ograničene - ali, izgleda da, prihvatajući tu činjenicu, građani koji mu se obraćaju prihvataju i dijalog, miran razgovor kao način da se prevaziđu tenzije.
Danas, u mesnoj zajednici Peščara predstavnici romske zajednice su uključeni u komisije za socijalna pitanja, obrazovanje i međuetničke odnose. Oni zajedno sa svojim sugrađanima učestvuju u različitim aktivnostima, ekološkim akcijama, obeležavanju dana mesne zajednice... Romi postaju, rekao bih, sve aktivniji i ravnopravniji građani. Jedan romski roditelj je uključen u Savet roditelja osnovne škole "Ištvan Sečenji", koju pohađa više od stotinu romske dece. U pripremnom, predškolskom programu je devet godina uključen pedagoški asistent, pripadnik romske populacije, koji vodi brigu o romskoj deci koja su uključena u dve inkluzivne grupe.
Edukativni centar Roma i mesna zajednica potpisali su ove godine sporazum o zajedničkom delovanju i saradnji na polju inkluzije Roma u lokalnu sredinu i poboljšanju kvaliteta života svih građana na teritoriji Peščare. Na osnovu tog sporazuma već smo zajednički konkurisali za sredstva za različite projekte.
Iako ocenjujemo da smo na dobrom putu, još uvek smo daleko od toga da kažemo da smo zadovoljni. Inkluzija, reč koju smo pozajmili, iako bismo umesto nje slobodno mogli govoriti o uključenju Roma u lokalnu zajednicu, zahtevan je, težak i mukotrpan proces, koji ni najmanje ne obuhvata samo ciljnu zajednicu, niti njegov rezultat zavisi samo od volje, htenja, spremnosti, razumevanja i sposobnosti romske zajednice. Uveren sam da u jednakoj meri moraju u njemu naći svoj interes i u njemu učestvovati i drugi pripadnici lokalne zajednice, iako je nesumnjivo da u tom procesu najveće teškoće očekuju upravo one kojima inkluzija najviše treba da donese. Ali, na kraju, ona će svim članovima lokalne zajednice doneti benefite, da upotrebim i ovu pozajmljenu reč, svima će doneti nešto dobro: međusobno poštovanje i uvažavanje, razumevanje tuđih teškoća i problema, spremnost da se zajednička pitanja zajednički i rešavaju, bez suvišnih tenzija...
Nije i neće biti lako, jer je još uvek previše predrasuda na svim stranama, još uvek prečesto upiremo prstom jedni u druge, počesto sasvim neopravdano. A razbiti predrasude, kako je to rekao Albert Einstein, teže je od razbijanja atoma.
Nužno je i strpljenje, jer je pred nama dug proces, koji traži da se svi mi promenimo, a za takve promene, kako je Stevan Nikolić rekao na otvaranju izložbe o kojoj sam govorio na početku, potrebne su tri do četiri generacije, nekoliko desetina godina. Budemo li radili zajedno, usklađeno, možda možemo taj proces i ubrzati i do cilja stići mnogo ranije.
U ime rukovodstva mesne zajednice Peščara izražavam zadovoljstvo što je grad Subotica, predstavljen ovde visokim rukovodiocima, razumeo značaj pitanja o kom danas razgovaramo i posvetio mu pažnju. Ta podrška će biti neophodna i dragocena.
Problema ima u svim zajednicama, ne treba od njih bežati, ali se oni najbolje mogu rešavati putem komunikacije. Pored tog segmenta, potrebna nam je dobra ideja za započinjanje komunikacije, dobra kopča, vreme, novac, mnogo nerava i ponekad -- politička volja.
A ponekad je dovoljna i obična drvena stolica u rukama dečaka pa da vatreni ritmovi ponesu i zatalasaju desetine prisutnih. Želeo bih da ti talasi imaju što manje prepreka na svom putu.
Bila mi je čast i zadovoljstvo što sam mogao da vam se obratim.
Hvala vam što ste me saslušali.
Đorđe Dragojlović, član Odbora za međuetničke odnose, zamenik predsednika Saveta Mesne zajednice Peščara
