- Dobar dan
- Da, izvolite
- Vi ste Nikola?
- Da
- Znate Mačkovića?
- Kojeg, ima ih više?
- Tomu iz Tavankuta.
- Da ?
- Ja sam Antun Skenderović, dao mi je broj vaš, a on je u bolnici, i rekao mi je da vas zovem. Imam jedan problem pa sam hteo sa vama da se čujem. U pitanju su divlje svinje. Uništile su mi deo njive. Na Čikeriji kod šume. Zvao sam nadležnog lovočuvara ali on me je “odbio”, pa sam hteo sa vama da vidim šta bi se moglo uraditi..
- Vidite Antune, ja se baš i ne razumem u problematiku, ali pokušat ću nešto saznati pa ću vam se javiti, nesto kasnije kada saznam.
Dan je još obećavao, negde oko tri sata je bilo. Čikerija, šuma, pa jučer sam bio tamo. Nasmejao sam se u sebi. Nikada tamo nisam bio do juče i eto danas ponovo, ispunjava se verovatnoća događanja - ako ti se desi redak događaj ubrzo će ti se desiti ponovo. I eto potrudio sam se da ga potvrdim. Kreće traganje za odgovorom.
- Alo, Oto man, možeš li mi reći nešto oko problematike kada divlje životinje načine štetu na njivama - razgovaram sa rendžerom iz JP Palić Ludoša.
Pa vidi, tu postoji problematika, potrebno je javiti se poljočuvarskoj službi odnosno nadležnom za taj rejon da se utvrdi šteta, ali stvar je dosta komplikovana. Ako vlasnik njive nije ispunio uslove “zaštite” iste onda je to gotovo nerešivo. Evo ti broj šefa Perića pa razgovaraj. A možeš se čuti i sa Grgurom Stipićem.
- Ok. hvala ti.
- Dobar dan Aleksandre, dobih broj od Otoa, Antun Skenderović, ima problem…
- Morat ćete videti sa lovočuvarem tog lovnog područja. Mi nemamo nadležnost nad time, to je u njihovim rukama - odgovara šef poljočuvara Aleksandar Petrić.
- Hvala vam lepo, javit ću vam se po okončanju priče…
Ovo ne zvuči baš dobro po Antuna, razmišljam dok ga zovem.
- Dolazim za pola sata do vas pa idemo do njive.
- Dobro čekam vas. Kuća sa belom fasadnom ciglom u Mije Mandića.
Vozim se i zovem Grgura. Uzvraća poziv.
- Vidi oko toga postoji, pravilnik - zakon. Ako čovek nije ispunio ono što je u njemu propisano: postavio električnog pastira, strašilo, ogradio njivu, itd - nabraja Stipić dalje - teško da može da “traži” nadoknadu.
- Hvala ti.
Stižem u Donji Tavankut. Zovem.
- Antune, tu sam ispred kuće sa belim i crnim labudom na terasi.
Odmah je izišao i krenuli smo ka njivi, ravno ka Našem Malom Mistu. Ubrzo stižemo do šume, pa do kuće Tumbasovih i ispred nje skećemo desno u njive. Posle stotinak metara smo stigli. Sveže izorana zemlja, kao plugom, u nekoliko redova. Interesantno videti za mene ali ne i za Antuna. Sitna kiša počinje da pada.
- Čobo mi jutros javio. Vidio si ti njivu? I eto ja došao i imao šta vidit.
Dobro, vidim da lovočuvara po kazivanju Antuna ne treba ni zvati, ali eto da se ja obavestim još za neki detalj pozovem Slobodana Miloševa. Ljubazno, kao član i predsednik lovnog društva Šljuka Palić i član UO LU Subotička peščara, i on mi objasni šta je to šteta od divljači i pošalje gde se info o tome može naći (link u prilogu - https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2012/2/2) gde se u tački četiri detaljno objašnjava šta korisnik njive može - treba da uradi.
Član 4.
Vlasnik i korisnik imovine, radi sprečavanja štete od divljači, redovno kontroliše stanje svoje imovine i organizuje njenu zaštitu i čuvanje u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo i odredbama ovog pravilnika, i to:
1) zaštitom povrtnjaka, rasadnika, voćnjaka, plantažnih zasada i vinograda na način koji sprečava prolaz dlakave divljači;
2) prilagođavanjem izbora biljne kulture koju zasejava ili sadi prirodnom okruženju koje se nalazi oko poljoprivredne površine koju obrađuje, na način da se izbegnu ili u najvećoj meri smanje mogući rizici od šteta od divljači;
3) uklanjanjem useva i plodova sa površina u lovištu i u neposrednoj blizini lovišta u agrotehničkom roku;
4) korišćenjem mehaničkih i hemijskih sredstava (repelenata) koja odbijaju divljač od useva, zasada i mladih stabala i to na način propisan pisanim uputstvom proizvođača;
5) vezivanjem pasa pored useva;
6) korišćenjem vidljivih plašila, svetlosnih i zvučnih uređaja;
7) kontrolisanim spaljivanjem materijala čiji dim i gasovi odbijaju divljač;
8) postavljanjem elektroograda (elektropastira);
9) korišćenjem mehaničkih sredstava za pojedinačnu zaštitu stabala voćaka i drugih sadnica (alufolija, metalne trake, plastične trake, plastična folija, plastični ili papirnati džakovi, šiblje, kukuruzovina i drugi materijali);
10) čuvanjem domaćih životinja uz stalno prisustvo pastira i pasa čuvara;
11) zatvaranjem domaćih životinja u toku noći u obore izgrađene na način da se onemogući ulazak bilo koje vrste divljači koja prouzrokuje, odnosno može da prouzrokuje štetu na domaćim životinjama;
12) sprovođenjem ostalih mera zaštite.
Definitivno Antun nema šanse, razmišljim. Ali ajde da još vidimo da li lovačko društvo ispunjava obaveze po istom tom pravilniku. Za svedoka imamo Tumbasa, koji živi pod šumom i poznaje problematiku, pa ćemo njega da pitamo. Zovem…
- Tumbas! Ne mogu da verujem da ću te videti u 24 sata ponovo posle priče o “zvonu”. Gde si? - stavljam na spikerfon da Antun čuje.
- Idemo kroz šumu do granice - kaže Antun.
- Idemo.
U kratkoj vožnji koja je ona zabeležena od ulaza u šumu pa do izlaska kod spomenika, nije se baš nešto video osim opaske Antuna u jednom momentu - Vidiš onamo, šator migranata. Rekoh - Oni rade svoj posao mi naš.
Uglavnom posle razgovora sa Mirkom (videti prilog) zaključak je bio da ima više faktora koji dovode do toga de se njive “napadaju” od strane divljih svinja. Prvi i najvažniji je da je fizička granica sa žilet žicom učinila da životinje više ne mogu da migriraju u Mađarsku što su nekada radile. One su redovno prelazile granicu tamo i vamo, ali sada ne. I ovde je krenulo razmnožavanje i traži se hrana, lovci ih hrane ali mladunci vole da se i nešto izrovari očigledno, a pošto se sada ne koristi otrov Furadan, koji je sve rešavao ranije (pribižavanje EU pravilima), više nema odbrane njiva kao ranije. A sve one stvari zamišljene u članu 4., za poljoprivrednike, ostaju samo zamišljene jer po njima to nije izvodivo. I tu smo gde smo.
Ostaje samo empatija, samo razumevanje lovaca prema vlasnicima njiva koji imaju štete. Negde, kod nekih društava ima toga, kako čujem, ali ovde izgleda nema. Čvrsto se stoji iza pravilnika...
- Vidit ćemo - kaže Antun.
