Ivan Perčić, osnivač i vlasnik preduzeća “Suncokret” iz Hajdukova. Pionir u proizvodnji i preradi organske hrane, ne samo u Subotici, već u regionu. Najpoznatiji proizvodi su hladno ceđena ulja i devičanska ulja “Zejtin”, lekovita i kozmetička ulja “Riznica”, puteri i namazi od uljarica i “Nega prirode”, sredstva za ličnu higijenu odn. prirodna kozmetika. Oko 30% proizvodnje izvozi u zemlje EU (V. Britanija, Nemačka, Belgija, Mađarska, Hrvatska).
Darko: "Suncokret", treba to stalno isticati, je iz male preduzetničke inicijative prerastao u izvoznika sertifikovanih, prepoznatljivih i nagrađenih prehrambenih proizvoda, i to upravo na tržište EU. Šta je izdvojilo "Suncokret" od drugih domaćih (lokalnih) proizvođača hrane koji nisu baš toliko uspešni?
Ivan: Ljubav i posvećenost opštim načelima, etici, kvalitetu, vera u boljitak.
Moj put ka zdravoj hrani počinje '76. godine kada se, iako potičem iz lovačke porodice, opredeljujem za vegetarijanstvo. Dalje, '85. počinjem da se bavim organskom poljoprivrednom proizvodnjom, '86. makrobiotikom, '89. osnivam preduzeće “Suncokret”, od '94 organizujem organsku poljoprivrednu proizvodnju, i stičem prvi, domaći sertifikat - "Teras"; 2004 dobijam nemački sertifikat BCS. U sezoni '96 i '97 osvajam sve što se može osvojiti na novosadskim sajmovima: pehar, plakete, zlatnu medalju, a 2005. godine je bundevino ulje proglašeno organskim poljoprivrednim proizvodom godine. Organic Food Award dobijam 2006. godine, od britanske SOIL asocijacije, a 2007. godine dobijam HACCP i MGP sertifikate. Izlagao sam u Njujorku, Londonu, Nirnbergu, Budimpešti, Zagrebu...
Darko: Da li je to dovoljno da se penzionišeš?
Ivan: Još ne osećam da sam za penziju, mada me strašno zamara beznadežna situacija ovog društva. Ono je u stanju metastaze jer svojevremeno, kada smo imali priliku da isečemo kancer, nismo to uradili, i sada imamo situaciju da je u svim strukturama društva zavladala korupcija, kriminal, nemar i dilentatizam.
Darko: A lovorike i beneficije?
Ivan: U Srbiji? Ma, jok! Nisam politički angažovan, pa to odmah čitaj kao da si na repu događaja. Ali sam prvi kada krenu inspekcije, jer tamo gde treba da idu, tamo ne smeju da odu. Iako imamo glomazan i republički i pokrajinski i opštinski aparat, za 20 godina rada nije se desilo da je jedan od ćata, koje ja plaćam 20 godina, došao i pitao me za zdravlje. Naprotiv: Dolaze sa zadatkom da ispune normu, a to znači da me kazne pošto-poto. To je sistem podobnosti, ili fizičke snage. To je i dalje Miloševićev sistem u kojem su svi primorani na neku vrstu mimozakonskog delovanja, svi smo obeleženi, i čik pobuni se.
Darko: Vratimo se na nedoumice oko organske hrane: Neki tvrde da im je ona preskupa, a ja sam čuo i druge argumente, odn. da je ipak isplatljivije konzumirati ove proizvode. Gde je tu istina?
Ivan: To je jedna ozbiljna tema. Moje stanovište da je - sve što koristi zdravlju, što ne uništava zdravlje - korisno bez obzira koliko košta. Ako ne unosiš otrove – nećeš se razboleti. Jer, zdravlje je najskuplje. Drugo viđenje: Organska poljoprivreda se nama u praksi pokazala npr. da bolje reaguje na ekstremne klimatske uslove, odn. daje sigurnije prinose. Dakle, organska poljoprivredna proizvodnja ne mora biti skuplja, ali ima procedure i prelazni period, moraš se držati organskih načela, ne smeš prodavati robu ako nije zaista kvalitetna, imaš dokumentacije i sertifikacije koje poskupljuju i usložnjavaju proces rada. Opet je u drugoj stvari problem: Iako poljoprivreda učestvuje sa 40% u BND (nacionalnom dohotku) Srbije, briga o poljoprivredi nalazi se na začelju prioriteta republičke vlade, jer je to najbolji resurs za manipulaciju, drugim rečima - krađu. To je Milošević uveo, taj sistem da obeća jednu cenu, sačeka da inflacija odradi svoje i kupi gotov proizvod za petinu realne vrednosti. I onda njegovi ljudi izvoze to u svet i tako stiču prve milione.
Darko: Pričajmo malo o sirovinama, o samoj proizvodnji hrane. Kako tu stoje stvari i kako može biti moguće da skoro sve mora da se uvozi?
Ivan: To je nepojmljivo, da Vojvodina sa 2 miliona hektara raspoložive zemlje, ne prelazi 200h pod organskom poljoprivredom, a ima sve preduslove: i klimatske, i zemlju, vodu, tradiciju - pa ljudi su 10.000 godina radili bez hemije. Na žalost, naši paori su sistematski zaglupljivani i nemaju snage da se izbore za status koji im pripada. Nismo visoko razvijena industrijska zemlja, čim 40% BND dolazi iz poljoprivrede, ali imamo fantastične prirodne resurse, što u Vojvodini, u ratarenju, što u Srbiji, kroz ekstenzivnu proizvodnju, a tu je i voćarstvo, vinogradarstvo - ali je sve to na jako niskim granama. O energetici da ne pričamo. Potpuno smo zapostavili podatak da sva organska masa, i biljni i ljudski i životinjski ostaci, mogu da se koriste u proizvodnji energije, a kao nusproizvod dobija se kompost - sirovina za prehranjivanje, đubrenje zemljišta.
Darko: Da li je uopšte moguće planirati razvoj i proširenje delatnosti i gde su glavne prepreke razvoja?
Ivan: Glavna prepreka je interes: lično bogaćenje i lična promocija. Ne prepoznaje se interes zajednice, ne svode se bilansi, gde se patriotizam koristi kao oruđe za sticanje pozicija a u suštini se ne brine o društvu.
Lokalne zajednice imaju isti problem kao i država. Ta bolest, ta metastaza je zahvatila sve, i horizontalne i vertikalne pore društva, pa ne znam gde je gora situacija. Dovoljno je ući u centar grada, videti pozorište - očigledan skandal. U Subotici se zna da se za rušenje i odnošenje građevinskog materijala plaća, a ne da se dobija nadoknada za to. Da ne kažem kakva je to tragedija da se ruši pozorište staro 150 godina, simbol grada. Kakva je to tragedija da se uđe u projekat preko 40 miliona EUR, a obilaznica nije urađena, pa se saobraćaj između severne i centralne Evrope, prema južnoj Evropi, proteže kroz srce grada, rušeći objekte koji su na trasi, uz enromno zagađenje; nije završena Sinagoga, koja je na listi svetske kulturne baštine; nemamo čestiti bazen, što je preduslov za opšte zdravlje i tako dalje, i tako dalje.
Nada u ozbiljne reforme ipak postoji, i mislim da je pravosuđe prioritet države, jer se ne može pričati o demokratiji ako nema pravnog sistema, nadam se da reformom pravosuđa naš predsednik Tadić pokušava da pripremi teren za eventualne ozbiljnije reforme.
Darko: Kako smo sada već zabrazdili u depresiju, možeš li iz svog iskustva izvući neke pouke, nešto što bi moglo koristiti preduzimačima i uopšte ljudima koji su zainteresovani za rad, kao svesnu svrsishodnu delatnost?
Ivan: Da stave kvalitet na prvo mesto, da gledaju budućnost. Da veruju u kvalitet jer kvalitet mora kad tad pobediti.
Darko: Da li bismo mogli da se igramo idealista, pa da zamisliš i ukratko predstaviš jedan ideal-tip, model proizvodnje, prerade i distribucije, kojeg bi mogao da se pridržava neko od nadležnih birokrata za razvoj poljoprivrede i privrede, recimo, ako bi mu zaista bilo stalo do toga?
Ivan: Mi kao društvo nismo prepoznali prioritete. To je prvi korak, da se poređaju stvari po značaju. Prva stvar - pravna država. I onda krenuti redom, sve treba da se reformiše, svaka oblast društvenog delovanja, jer sve zemlje sa manje ili više uspeha funkcionišu i nije problem sprovesti reforme ako postoji volja za to.
Sa poslovne strane je svakako poljoprivreda, jer ona ima visoki procenat učešća u BND. Ona zahteva posebu brigu, što znači: da se o njoj posebno povede računa. Ja shvatam i doživljavam njivu kao fabriku. Imamo njivu i radnike na njoj. Ali svakoj njivi potreban je proizvodni plan i program, trebaju investiicije. Svakako bih gledao da se iskoriste svi prirodni resursi koji nam stoje na raspolaganju: navodnjavanje (koje može omogućiti 2 setve/žetve godišnje), korišćenje biomase za dobijanje energije i komposta, korišćenje reka i kanala za navodnjavanje, transport i turizam, to su najosnovnije stvari.
Verujem da, kada oni koji jednog dana budu u poziciji da bez kompromisa, bez toliko složenih koalicija vlasti gde se svi utale, nego kada stručnjaci dobiju odrešene ruke da rade u svojoj oblasti - tada će lako doći do određenih rešenja. Idealnog nema, jer društvo se manje dobro ili manje loše razvija. Idealno u tom smislu ne postoji, ali možemo pratiti stvari u promenama, prilagođavati im se i koristiti ono što nam je na dohvat ruke, na raspolaganju.
Problem je što u Srbiji postoji puno pametnih ljudi koji ne mogu doći do izražaja, ali i naš odnos prema omladini. Kao da nismo svesni da imamo staro društvo, da ćemo uskoro svi biti penzioneri koje će neko morati da izdržava. Sistem obrazovanja je jako loš. Svojevremeno je Gaša Knežević napravio dobar, studiozan, program, iz nekih, meni nepoznatih razloga, taj program je odbačen a ponuđen je program gde se Darvinova teorija evolucije htela izbaciti iz obrazovanja.
Drugim rečima – vraćanje u srednji vek.
