Boris Malagurski, student filmske režije na UBC, Univerzitetu Britsh Columbia u Vankuveru (Kanada). Nezavisni filmadžija, dokumentarista. Film "Kosovo, can you imagine" (2009), prikazuje se u preko 80 država (Russia Today, na engleskom jeziku). U Srbiji još nije prikazan, osvojio srebrnu palmu (u Meksiku), najbolji na British Columbia danima dokumentarnog filma, prikazan na međunarodnom filmskom festivalu "Bridge Fest", u istočnom Sarajevu...
Ali, pričamo o "The Weight of Chains", težini lanaca, jarma ili okova, o najnovijem filmu. To je Majk Murovski film (Michael Moore), forma je direktna. No, suština je u sadržaju, temi.
Boris: Moore izabere teme koje su donekle popularne na zapadu, a moj cilj je da zapadnu publiku zainteresujem za teme nama poznate, poput Jugoslavije. Cilj mi je da ih zainteresujem, ali ujedno da prikažem jedan drugačiji pogled na sve što nam se dešavalo i dešava, na jedan način, kako se to pokazalo, koji je interesantan stranoj publici, a kako će kod nas proći, to ćemo videti.
Darko: Sam si proizveo ovaj film. Ti si i producent, i scenarista, i snimatelj, i režiser, i montažer... A, opet, vidi se da je jako mnogo rada uloženo u ovaj film. Koliko je vremena potrošeno na ovu priču?
Boris: Skoro dve godine sam radio ovaj film. Bukvalno, od kraja filma o Kosovu, do pre dva meseca mukorpno sam radio na filmu. Iako nema ljudi koji su od početka do kraja bili uz mene, dosta ljudi mi je pomoglo, usput, koliko u smislu podrške oko snimanja, pomoći oko smeštaja, pa sve do finansijske pomoći, jer ovaj film je snimljen isključivo uz pomoć malih donacija ljudi širom sveta.
Najviše je donacija bilo iz Australije, i tu nam je enormno pomogao Branislav Grbović iz Perta, koji je organizovao fundraisere u Australiji, i mnoge druge organizacije...
Darko: Upustio si se i u jako rizičnu priču, i sam način na koji je obrađuješ je, blago rečeno, hrabar.
Boris: Priča je sledeća: Nakon Bridge Festa, kontaktirao me jedan čovek, Jezdimir Milošević, vođa mirovne akcije humanista (MAH) iz Sarajeva. On mi je rekao da ima jedan snimak, iz jednog sela u Bosni koji do sada nigde nije prikazan. Na tom snimku se vidi nešto sasvim drugo od paradigme koja je vodila priču o ratu u Bosni. Taj snimak me podstakao na to da skupljam priče koje odudaraju od mainstream teze koja se forsirala tokom raspada Jugoslavije. Tada smo počeli da kontaktiramo ljude, da tražimo priče o Josipu Kiru, Milanu Levaru, Srđanu Aleksiću, o ljudima koji su pomagali jedni drugima, bez obzira na etničku pripadnost, koji su pokušavali da smire međuetničke tenzije na human i civilizovan način, i želeli smo da predstavimo tezu da su oni heroji svih tih dešavanja, a ne političari, generali i ratni profiteri.
Međutim, kada sam to sve sagledao, shvatio sam da priča neće imati toliku jačinu ako se ne objasni i pozadina događaja koji su se odvijali tokom 90-ih. Ali, nisam želeo da, kao mnogi dokumentarci, opišem šta se desilo, već zašto se desilo. I na to pitanje sam pokušao da odgovorim iz ekonomskog i geopolitičkog ugla, nakon čega smo došli do zaključka da je prostor bivše jugoslavije faktički kolonizovan.
Darko: Šok doktrina (Rise of disaster capitalism) N. Klajn, opisuje tehniku ove kolonizacije, ali preskače Jugoslaviju.
Boris: Imaš i Confessions of an Economic Hit Man John Perkinsa. Dakle, sa ljudima koji su mi pomagali, mojim timom, proveo sam sate i sate u bibliotekama, najviše u Carleton library Ottawa, pošto imaju najveću kolekciju transkripta sa raznih zasedanja, i bukvalno smo fotokopirali sve dokumente koji se tiču Srbije, Jugoslavije, bivše Jugoslavije, šta god. Tako smo došli do vrlo zanimljivih saznanja po tom pitanju. Pomogli su nam i pojedinci koji su dugogodišnje radili na istraživanju tih tema, najviše Zvonimir Trajković, analitičar, bivši savetnik S. Miloševića, koji će i doći na premijeru.
Darko: Počinjete od?
Boris: Počinjemo od istorije Jugoslavije, da objasnimo šta je, kako je nastala, šta se dešavalo, a onda se bavimo ekonomskim uzrocima (i to na osnovu dokumenata koji su tek nedavno "deklasifikovani", odn. odobren je javni uvid). Analizirali smo ulogu MMF i WB i objasnili način na koji su nas (odn. Jugoslaviju) opljačkali, a zatim smo se bavili metodama koje su korištene za raspirivanje međuetničke mržnje, ali i pokazali pozitivne primere, kako se može boriti protiv te propagande.
Darko: Za neke buduće slučajeve?
Boris: U principu da. Rekli smo - evo, kako se treba ponašati u takvim situacijama. Ne odmah kapu na glavu i pušku u ruke...
Darko: Dalje?
Boris: Na kraju smo analizirali situaciju u kojoj se nalazimo danas, i praktično sve republike smo odradili (osim Makedonije), objasnili zbog čega ljudi i danas loše žive, težeći da podstaknemo "critical thinking" - u smislu da se stvari ne sagledavaju jednoobrazno, već da se malo razmišljanja o njima. Na taj način smo analizirali i EU, a hteli smo da pokažemo da sa EU treba biti veoma oprezan, jer bez obzira na blagodeti koje ona nudi, ima i mnogo negativnih strana koje se mogu pojaviti u procesu pridruženja. To je retko čuti danas u Srbiji i mi smo na neki način hteli otvorimo dijalog, glasno razmišljajući i na tu temu.
Darko: Prva Jugoslavija, druga Jugoslavija, prva Srbija, druga Srbija...
Boris: Ne volim to da delim, za mene postoji samo jedna zemlja, u kojoj ljudi, nadam se, žele bolji život. Samo mislim da se razlikujemo po metodama, načinu na koji to želimo da postignemo i mnogo više treba da se fokusiramo na stvari koje nas ujedinjuju, umesto stvari koje nas dele.
Darko: Svejedno, mislim da će te svrstati u nacionaliste :).
Boris: Ima onih koji me tako etiketiraju, mada smatram da svaki narod treba da razvija neki zdrav nacionalizam koji nije u suprotnosti sa evropejstvom. Uopšteno, patriotizam i ponos na svoju naciju nešto je što je teško objasniti, obzirom da je to nešto što bi trebalo da se zasluži (nekim akcijama ili aktom), a nacionalnost je nešto sa čime su ljudi rođeni.
Darko: Šta očekuješ, kako će ljudi primiti film?
Boris: Eto, Emiru Kusturici se ovaj film jako sviđa. Pogledao je film, oduševio se, jako mu se dopao, i uvrstio ga je u program, u glavnu kategoriju Kustendorfa. Međutim, iz do danas meni ne baš sasvim razjašnjenih razloga, film je povučen iz programa.
Darko: Upravo to sam hteo reći. Mislim da će se ovde mnogi ljudi naljutiti na tvoj film.
Boris: Zbog čega?
Darko: Verovatno zato što je previše otvoreno, direktno, sa previše činjenica, a bez imalo obzira prema predrasudama koje smo mi ovde gajili godinama. Eto, i recesiju, čak i blagi nazadak treba gajiti i održavati.
Boris: Znaš kako: Kada nekome umre neko blizak u porodici, postoji nekoliko faza kroz koje ljudi prolaze. Prvo neverica, drugo bes, ali na kraju je ipak prihvatanje. Na neki način, može da se shvati da je ovaj film ubistvo nekih ideja koje su postojale. Ljudi prvo neće verovati, možda će biti besni, ali jednog dana će prihvatiti ono što ne može da se ignoriše do veka.
Darko: Kako će ići distribucija, gde se može nabaviti?
Boris: Još nigde, na žalost. Srpska premijera je ovde, u Subotici, u subotu 15. januara. Prodaja DVD-a će početi tek u avgustu 2011. Prodavaću ga tržišno, preko neta, ali pokušavam da napravim i neki dogovor za distribuciju, pre svega preko TV mreža. Svetska premijera bila je u Pertu, (Australiji) 17. decembra, nakon toga Melburn, Adelaide i Sidnej. Naši ljudi, koji su videli taj film, su se oduševili. Pogotovo oni koji su za sebe smatrali da su veoma upućeni u dešavanja na ovim prostorima (nisu verovali koliko je tu bilo za njih novih informacija). Takođe, Australijanci (stranci) koji su videli film, bili su oduševljeni jer su dobili sasvim drugačiju sliku zbivanja na Balkanu, to jest, nefiltrirane informacije, koje ne mogu da dobiju preko mainstream medija.
