Dobivši pre nekih mesec dana od Parka Palić obaveštenje o postavljanju bilboarda na autoput, došla mi ideja da se i ja odmah video prilogom priključim ovoj akciji o “Nemet Zoltan sadašnji predsednik kluba...
- Nije bilo mnogo ljudi, pet, šest?
- Pa da nije bilo mnogo, recimo Lovrić Ladislav, Vujkov Paja. Bio je tu i Pišta, no ne vozi više, sada je malo krupniji :), vodi mlade jedriličare.
- Kako ste to počeli, gde ste videli ?
- Pa pojavili su se na jezeru pre nas neki sa surfovima. Vozili su, padali, mi smo ih ismejavali - koji je to sport, bez veze?! A eto nakon par godina i mi smo počeli da “padamo”.
- Pa onda ste vi bili prvi na neki način?
- Ne, Bata Žolt je bio među prvima ali on je otišao odavde davno.
- Onda kako je, ti si najstariji, po godinama starosti?
- Da 63, pa Kesegi sa 62.
- Dalje, šta je bilo, takmičenja?
- Tada ovaj sport nije bio brojan. Bilo tri takmičara iz Beograda, nije ni bio priznat savezno. Priznanje smo dobili pre tri, četiri godine. Nemet Zoltan je načeo to pitanje i isterao da se formira daskašaka sekcija pri jedričarskom klubu i pošto imamo takmičara onda su me vrbovali da nas bude što više na startu da dopunim. I tako sam ja tu.
- Kako ti izgleda Palić, nekad ,sad ?
- Nekad je bio puno posećenije. A gledaj sada, lepo vreme, nije pretoplo, a na drugoj obali ima petnaestak kupača?! Postoji kao neka antipropaganda, ja ne znam zašto. Kontorilišu vodu pa ustanovljeno ovo, ono...
- Da li si ti nekada imao nekih problema?
- Nikad! A stalno sam, od početka marta, aprila pa do novembra, na vodi.
- Naravno desi se da i upadneš u vodu?
- Kako da ne, i te kako. Nikada mi se nije deslio, alergija ili nešto. Ništa, ništa.
- Pošto ti tako letiš po jezeru, sa galebovima, imaš dobar pregled jezera. Kako ti sada izgleda?
- Pa ove godine voda je dosta prozirna, bilo je godina kada, ono cvetanje, dobro to je davno bilo. Bilo je dosta ovih algi koje su se skupljale u neke kolonije, ove godine jedva da ima. Nama surferima smeta nešto kao “trava” koja dopire sa dna jezera, ona se nakupi na našem paraju - “finu”, i to koči užasno. Ne možemo da “izglisiramo” nikako. Te trave nije bilo ja mislim dok nisu povezali jezero kanalom sa Tisom. No ove godine toga ima malo.
- Kako ti se čini ptičiji svet na jezeru?
- Pa ima labudova često puta, a i dosta ima belih čaplji ove godine. Doleću i ovde na severnu, turističku obalu. Dobro, galebova je bilo uvek :)
- Vi ovaj sport praktikujete i zimi, na ledu?
- Da, ima verzija na ledu, neka vrsta klizaljke, to je daska sa tri oštrice sa manjim jedrom. Postiže se velika brzina i pri jako slabom vetru. Gotovo 45 km/h se može postići bez jačeg vetra.
- Ipak postoji opasnost, pukotine u ledu ?
- E d,a ja sam se kupao, samo mi je kapa ostala suva.
- To je bio šok, a?
- Uplašio sam se mogu ti reći.
- Kako je to bilo?
- Postoje tako na ledu manja ulegnuća na kojima se nakupi vode, cantimetar, dva. I tamo negde u sredini jezera vidim ja tako nešto i kažem dobro preći ću ja. A ono nije bilo ulegnuće nego ogromna rupa. I ja upao. Gotovo.
- Mogao is preko leda da se izvučeš?
-Znaš nije to ono, bio dovde led, po ovde voda, nego led se polako koso spuštao ispod vode. Hvala Bogu, ja sam se bavio skijanjem i imao sam skijaške rukavice. I one kopče na njima od metala su mi omogućile da se puzem po tome ledu santimetar po santimetar, inače nisam mogao da se uhvatim drukčije jer sam klizio. Ne znam koliko sam bio u vodi dok me nisu primetili dva klizača, napravili lanac od ruku, i izvukli me iz vode, s time da sam ja sa jednom dukom držao opremu i izvukao je na led. Možda bih i izišao sam ali bi mi trebalo dvadesetak minuta.
- Hladnoća ?
- U šoku nisam osetio hladnoću u tome momentu, uopšte. Kada su me izvukli ja sam tada ponovo stao na dasku i dojedrio do obale, tako mokar. Tamo su me čekali prijatelji, stavili u kola, dali mi trenerku donji deo što su imali. To sam obukao, krenuli smo nazad i onda sam se počeo tresti. No nisam imao posledica nakon toga.
- Postoji li opasnost da se sudare surferi ?
- Pa ne, nisam za to čuo ili video.
- Mislim ovde na Paliću ?
- Pa jednom se desilo da su dvojica išli jedan za drugim i pri tome kada je prvi daskaš, Višković, pao a vozač iza njega nije mogao da reaguje, pa je prešao preko njegovog jedra i presekao ga sa perajem.
- Kako izgleda Palić u odnosu na druga jezera za ovakvu vrstu sporta ?
- Gotovo idealan za jedrenje, nema velikih talasa, nema naglih promena vremena. Recimo na Balatonu, tamo se za dva minuta sruči tako nevreme da ljude spašavaju brodovima po jezeru!? Negativna strana je vetar koji nije konstantan i ne možeš da računaš na njega. Mora da pratiš na netu prognoza, sad duva, sad ne duva.
- Na kraju, ti si ipak to zavoleo. Kako to izgleda?
- Zavoleo sam stvarno!
- Šta je to kada jedriš ?
- Uuuuu, ta, ta brzina. Udaraš te talase. Tvoja daska ne pliva, nego klizi na talasima i to udara. To je jedna fenomenalan osećaj. Pogotovo zimi kada nema te aktivnosti kada se ne jedri baš, desi se da sanjam, da glisiram, da pi.... po jezeru. E to je ono, onda si gotov, sigurno :)
- Kako je sa opremom. Šta je potrebno, koliko košta ?
- Pa imao sam dugo jednu solidnu opremu, no pre desetak godina su izmislili ovu “formulu” daska koja je široka metar i dugačka 2.30 i nešto manja jedra. Nekada su one bile uže i duge 3 do 4 metra. To je bio drugi stil vožnje.
Tako da daska košta od 1000 - do 1200, fin - do 200 recimo, jarbol karbonski od 400 - 700 jedro isto tako, pa ostale sitnice. Dugačko odelo je oko 150 eura. Ta odeća od neoprena služi da te zaštiti od hladnoće. Uđe voda u njih naravno, ali ona se zagreje na tempreaturu tela i više ne upija drugu vodu. I to je to...
Jača, hvala ti :) vidimo se drugi puta negde na jezeru.
